Boginja je bez dileme najveći trofej koji možete osvojiti ukoliko ste ceo život posvetili igranju fudbala. Neki su je osvajali više puta, nekima je izmakla u produžecima ili nakon penala. Nemci su četiri puta do sada stizali do titule, Englezi su je osvojili samo na svom terenu.
Upravo ta titula koju su na svom terenu osvojili Englezi je jedna od najkontroverznijih. Ovde se nećemo baviti golom koji su postigli u finalu, ta priča je već dobro poznata. Zapravo, u nekim ranijim tekstovima smo već pomenuli taj detalj.
Englezi su osvojili titulu a u svom sastavu su imali nekoliko fudbalera kojima je to bio jedini trofej u karijeri! Ovo nije uobičajen slučaj pa smo se potrudili da saznamo još neka imena koja su napravila isti podvig.
Da se odmah ogradimo, moguće je da dalje u istoriji postoje još neki ljudi da sličnim rezultatom. O njihovim klupskim trofejima nije moguće pronaći više informacija pa smo morali da se ograničimo na modernija Svetska prvenstva!
Prvenstvo u Brazilu je bilo skoro pa se mnogi od nas sećaju kako je izgledala ekipa Nemačke na tom turniru. Pouzdani Nojer, tandem Boateng – Humels, disciplina u veznom redu i moćni Miroslav Klose! Gol za pobedu je postigao Mario Gece ali je finale obeležio još jedan čovek.
Kristof Kramer jepočeo meč zbog povrede Kedire ali je ubrzo morao van terena. Zbog udarca koji je dobio u glavu bio je u nesvesti. Kako kaže sudija Nikola Ricoli nemački reprezentativac ga je u jednom momentu pitao da li sada igraju finale. Bio je to signal za izmenu.
Kramer je u karijeri nosio dres Bajera, Bohuma i Borusije Menhengladbah. Svetsko prvenstvo u Brazilu je jedini trofej koji je osvojio u dosadašnjoj karijeri. I nije jedini iz tog sastava Nemaca. Isto je pošlo za rukom i golmanu, Ron Robertu Cileru.
Nekadašnji omladinac Mančester junajteda je kratko bio i u Lesteru ali sada karijeru gradi u rodnoj zemlji. Brani za Štutgart i još uvek je previše daleko od trofeja. Zapravo, Ciler ima još jedan trofej sa reprezentacijom Nemačke. Bio je šampion Evrope do 19 godina ali to nismo uračunali jer nije seniorski fudbal.
ZAŠTO NA SVETSKOM PRVENSTVU NEMA IGRAČA IZ DOMAĆIH LIGA?
Njihov prethodnik, u dresu Zapadne Nemačke, bio je Uve Bajn. On je nastupao za Keln, Hamburg i Ajntraht ali su mu uvek izmicali trofeji. Važio je za jednog od najdarovitijih fudbalera u Nemačkoj tih godina pa je čudno kako u karijeri nije osvojio ništa osim Mundijala.
A dok na red ne dođu Englezi, da popričamo o jednom Italijanu. Nemci su postali prvaci sveta u Italiji a Italijani su to vratili 16 godina kasnije. Iako su imali mnogo zvučnih imena ipak nisu bili prvi favoriti turnira.
Simone Barone je za reprezentaciju nastupio 16 puta i postigao je samo jedan gol. Dva od tih mečeva su bili u Nemačkoj, tokom Svetskog prvenstva i njegov doprinos je bio skroz korektan za minute na terenu. Italijani su na kraju stigli do titule.
To je jedini pehar koji je u karijeri podigao Barone. On je dete Parme, igrao je za još nekoliko italijanskih timova li ni za jedan iz vrha. Trofeji su bili predaleko ali je Marčelo Lipi verovao u njega kada ga je poveo na Mundijal!
A kako je to izgledalo kada su Englezi organizovali Mundijal? Znamo mnoge anegdote sa tog turnira a treba istaći i da je čak trojici igrača to jedini trofej. Doduše, tih godina su medalje dobijali samo učesnici finala pa su neki priznanje dobili naknadno, skoro pola veka kasnije!
Ron Springet je bio golman Kvins Parka i Šefild Vendzdeja. Pored fantastičnog Gordona Benksa nije stizao da stane među stative a tu je bio i Peter Boneti. Ipak, branio je za Englesku 33 puta i bio je osvajač Svetskog prvenstva.
GOLMAN, GOLGETER I KAKO JE FIFA PREVARENA 1990?
Kako njegovi timovi nisu bili naročito uspešni, ovo mu je jedini trofej u karijeri. Takav je slučaj i sa dvojicom desnih bekova iz istog tima. Nijedan od njih nije imao uspeha na klupskom planu pa im je ostalo samo da donesu najvažniji pehar naciji!
Englezi su imali neograničeno poverenje u Džimija Armfilda. Celu svoju karijeru je proveo u Blekpulu a u poslednjem meču pred Svetsko prvenstvo je zaradio povredu. Zbog toga je bio prinuđen da propusti sve mečeve na šampionatu.
Ipak, bio je deo tima i kasnije je dobio medalju koja mu pripada. Englezi su bili zabrinuti zbog njegove povrede ali je šansu na najbolji način iskoristio Džordž Koen! Celu karijeru je nosio dres Fulama i ubrzo je nadmašio slavu Armfilda!
KLADI SE NA PLASMAN U GRUPI E!
Ni Fulam kao ni Blekpul nije osvajao mnogo trofeja pa je i njemu pehar sa Svetskog prvenstva bio jedini u karijeri. Englezi imaju priliku da nastave tradiciju. Zapravo, da urade nešto još neobičnije. Njihov kapiten na narednom Mundijalu će biti Kejn koji još uvek nema osvojen trofej.
Nemci imaju nekoliko igrača u ovoj kategoriji ali još uvek ne znamo njihov konačan spisak. Kada bismo gađali iznenađenje i prognozirali pobedu Srbije, dobili bismo nove ljude na listi. Nikada u karijeri nisu stizali do trofeja Dušan Tadić, Filip Kostić, Aleksandar Jovanović i Miloš Veljković kome su jedini trofeji sa mladim reprezentacijama naše zemlje.