Fahrudin, trećeligaški fudbaler u nekadašnjoj Jugoslaviji i njegova supruga Fatima su drugog aprila 1990. godine u Tuzli dobili sina. Ali kakve veze sa tim ima Luksemburg? Prilične, jer je taj dečak bio Miralem Pjanić – nekadašnji reprezentativac ove evropske državice.
Tokom ratova devedesetih na ovim prostorima veliki broj ljudi iz bivše Jugoslavije pobegao je u Zapadnu Evropu, a mnogi su svoje mesto našli i u kneževini Luksemburg. Godišnje preko 10.000 imigranata pristigne u jednu od najmanjih država Evrope, što prilično menja etničku, ali i fudbalsku mapu ove zemlje.
Imala je ova germanska kneževina nekoliko solidnih fudbalera poput Džonija Leonarda, napadača Meca i Genta, Robija Langersa koji je karijeru proveo u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, legende Standarda iz Liježa Luisa Piloa…Tu je bio i Gi Helers, vezista koji je u Standardu proveo skoro dve decenije i zabeležio 55 nastupa za nacionalni tim Luksemburga, a upravo on je bitna karika ove priče.
LUKSEMBURG JE DAO GOL NA SP!
Te 2006. godine, Luksemburg je bio domaćin Evropskog prvenstva za igrače mlađe od 17 godina. U grupi sa Španijom, Rusijom i Mađarskom tri puta su ubedljivo poraženi, a postigli su samo jedan gol. U porazu od Španije 7:1, jedini pogodak za domaćina postigao je upravo Miralem Pjanić – dečak koga je Gi Heler preporučio Mecu i tako mu omogućio da se razvija u fudbalski mnogo bogatijoj sredini od malenog ruralnog Luksemburga.
SRBI KOJI SU NASTUPALI ZA DRUGE NA SVETSKIM PRVENSTVIMA!
Iz te generacije niko drugi nije napravio ozbiljniju fudbalsku karijeru, a Pjanić se opredelio da igra za Bosnu i Hercegovinu i nastupio na Mundijalu 2014. godine u Brazilu. Postigao je gol na meču sa Iranom i postao jedini fudbaler u istoriji koji je nastupao za neku selekciju Luksemburga, a da je postigao gol na Svetskom prvenstvu.
Njegov prelazak u tabor “Zmajeva” nije bio lak, jer nije posedovao pasoš BIH. Posle osam meseci pokušaja da dobije dozvolu FIFA da nastupi za Bosnu i čak intervencije člana Predsedništva BIH Željka Komšića promenio je fudbalsko državljanstvo.
BITKA ZA SKUDETO JOŠ TRAJE! JOŠ JE BOLJA UZ NAŠE KVOTE!
Sjajni plejmejker je do sada odigrao 77 mečeva za BIH i jedan je od najboljih fudbalera te zemlje ikada, a da je ipak ostao Luksemburžanin ova selekcija bi imala zvezdu kakvu do skora nisu mogli ni da sanjaju.
PORTUGALSKI RUDARI I JUGOSLOVENSKI GASTARBAJTERI
Luksemburg leži na velikim rudnim bogatstvima i zemlja je dugo vremena tokom XX veka živela od rudarstva. A kako neće baš svako da se dohvati rudarskog posla – homogeno germansko stanovništvo Luksemburga je bilo sve više prošarano jeftinom radnom snagom – Portugalci (i ljudima sa Zelenortstkih Ostrva sa portugalskim pasošima) dolazili su zbog posla, da uđu u utrobu ove zapadnoevropske zemlje u potrazi za boljim životom, bežeći od Salazarove diktature.
MUNDIJAL 50: JEDAN ŠUT DO VEČNOSTI!
Sada preko 44 odsto Luksemburžana ima strano poreklo što utiče i na reprezentaciju – kapiten jeste Mario Muč, ali tu su Aldin Mahmutović, Enes Skenderović, Serđo Pupovac, Jon Čekanović, Žerson Rodrigeš, Jan Ostrovski, Emanuel Kabral, Rikardo Delgado….
LIGA NACIJA/ŠENGEN/ SPORAZUM
Fudbal u ovoj malenoj državi je itekako povezan sa ovim prostorima. Iako to sada deluje nestvarno, Luksemburg je učestvovao na čak šest velikih takmičenja. To su bile Olimpijske igre od 1920. do 1928. godine, te one u Berlinu 1936., Londonu 1948. i Helsinkiju četiri godine kasnije.
Posle prve pobede na tim takmičenjima – nad Avganistanom u Londonu – Luksemburžane je deklasirala Jugoslavija predvođena Bobekom i Mitićem sa 6:0. Naš tim je kasnije postao vicešampion, a Jugoslavija je bila drugoplasirana na OI i četiri godine kasnije, kada je luksemburški fudbal doživeo najveći uspeh.
U meču koji je ravan čudu maleni Luksemburg je posle produžetaka pobedio selekciju Velike Britanije sa 5:3. To nije bilo sve već je moćni Brazil u drugom kolu morao dobrano da se namuči da bi pobedio sa 2:1 i tako završio najuspešnije i verovatno poslednje veliko takmičenje fudbalske reprezentacije Luksemburga.
Moguće i najveći uspeh ovog tima posle tih davnih Olimpijskih igara jesu prethodne kvalifikacije za Mundijal. Luksemburg ih je završio na pretposlednjem mestu svoje grupe, sa čak šest bodova, gde nisu poraženi u četiri utakmice. Posebno su impresivne bile pobeda protiv Belorusije na domaćem terenu, kao i 0:0 sa Francuskom u Tuluzu, u meču gde su “Galski petlovi” izgledali bezopasno.
Sve veći priliv imigranata potpomognut Šengenskim sporazumom – dokumentom koji je dobio ime po luksemburškom selu u kom je potpisan – mogao bi da donese ovoj reprezentaciji uspehe.
Austrijska javnost je još devedesetih krenula da priča o tome da bi nadolazeći Jugosloveni mogli da donesu izgubljeni kvalitet nacionalnom timu i bili su u pravu. Aleksandar Dragović, Marko Arnautović, Zlatko Junuzović i drugovi doveli su Austrijance na Evropsko prvenstvo 2016. godine – jedino na koje se Austrija ikada kvalifikovala, s obzirom na to da su 2008. godine igrali kao domaćini.
Najveće nade ovog tima su Enes Mahmutović – štoper Midlzbroa rođen u Peći 1997. godine i Žerson Rodrigeš, 22-godišnji Portugalac koji igra za Šerif Tiraspolj.
MILOJKO PANTIĆ: NIKADA OVO NISAM REKAO! (VIDEO)
Sa sistemom Lige Nacija, Luksemburgu je za plasman na Evropsko prvenstvo dovoljno da bude najbolji u poslednjoj grupi gde su najjači timovi Makedonija, Azerbejdžan, Belorusija, Jermenija, Gruzija i da potom pobedi na završnom turniru svoje divizije. Možda bi za to bio potreban samo još jedan Pjanić, ili bilo koji drugi čarobnjak sa loptom sličnog prezimena.
Da li je to moguć scenario? Svakako je realniji nego onaj u kome mladi ljudi sa ovih prostora prestaju da odlaze u Luksemburg u potrazi za boljim životom.
Koji Zoran?
“Sa sistemom Lige Nacija, Luksemburgu je za plasman na Evropsko prvenstvo dovoljno da bude najbolji u poslednjoj grupi gde su najjači timovi Mak…”
Da li si realan? Kakvu nebulozu si ovde napisao…