Osokoljeni pobedom nad Švajcarskom reprezentativci Srbije su otputovali u Španiju, odnosno Kordobu gde će drugi put ove jeseni odmeriti snage sa aktuelnim evropskim prvakom (utorak, 20.45).
Stadion člana Segunde je u važnom periodu karijere bio i dom Aleksandra Pantića, koji je o fudbalskom zdanju u Andaluziji, ali i na brojne druge teme govorio za Meridian sport.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Tridesetdvogodišnji štoper letos se vratio iz najmnogoljudnije države na planeti i od tada je bez kluba, slobodan u izboru nove fudbalske avanture, a čekajući nove izazove otkrio je trenutni status.
“Bilo je nekih interesovanja iz Srbije, ali nisam bio za povratak. Žena mi je trudna, očekijemo prinovu, pa neke daleke destinacije poput Azije nisu primamljive. Sačekaću januar, ako bude nešto bude, ako ne, privešću karijeru kraju”, počeo je Pantić i dotakao se odluka koje su ga koštale još bolje karijere:
“Napravio sam nekoliko loših poteza. Imao sam velike pauze posle kojih je teško vratiti se. Sa ove tačke gledišta pogrešio sam odlaskom u Dinamo iz Kijeva, gde sam na početku igrao kada je trener bio Rebrov, ali kasnije nisam bio u planovima novih trenera, a nisam išao na pozajmicu, nisam ni raskinuo ugovor. Možda nije trebalo ni da napuštam Španiju, ali sa finansijske strane odlazak u Dinamo je bio super. Međutim, posle dve godine neigranja teško će neko da ti pruži novu šansu na nekom visokom nivou”.
Nuevo Arhangel je stadion na kojem će igrati Španija i Srbija, a nekadašnji mladi reprezentativac je upravo tokom sezone 2014/15, na pozajmici u Krdobi, stekao najveći kontinuitet i uspon.
“Mali je stadion, sa oko 20.000 mesta, nije megalomanski poput onih na kojima igraju najveći klubovi. Navijači iz Andaluzije su fenomenalni, najvatreniji u Španiji. Generalno, ljudi iz te regije mnogo vole fudbal. Zbog toga ne sumnjam da će biti pune tribine i sjajna atmosfera. Mi iz Srbije smo i navikli na takav ambijent, jer podseća na one na našim stadionima”.
Zvezde Crvene furije braneći boje svojih klubova uglavnom nastupaju na velelepnim fudbalskim zdanjima, pa bi skromniji fudbalski objekat mogao da bude prednost Orlova. Ipak, Pantić je oprezan.
“Gde god i na kakvom god stadionu da se igra sa Špancima nije lako. Izvukli smo bod na Marakani, sada možemo da se nadamo nekom pozitivnom ishodu. S obzirom na to da su se spotakli protiv nas u Beogradu biće skoncentrisaniji i motivisaniji da trijumfuju. Možda su nas u prvom meču olako shvatili, promešali karte, tako da će sada biti pažljiviji i spremni u potpunosti”.
Srbija put Kordobe ide u dobrom raspoloženju posle pobede nad Švajcarskom (2:0), a defanzivac je prokomentarisao poslednje izdanje Orlova i izrazio divljenje najmlađim debitantom u istoriji srpskog državnog tima.
“Super, fino je delovalo protiv Švajcarske, dosta borbeno, sa nekoliko promena. Sviđa mi se što ima u timu nekoliko veoma mladih igrača poput Maksimovića i Nedeljkovića. Maksimović je baš iznenađenje, može da bude značajno pojačanje za A tim. Treba što veću šansu pružati mladima. Tako su radili i Španci, te ne vidim razlog da i mi ne pratimo trend, jer imamo pregršt talentovane dece”.
Momak iz Topole, gde je u lokalnom Karađorđu načinio prve fudbalske korake, školovao se u Partizanu, da bi seniorsku afirmaciju stekao u nekadašnjem superligašu sa Banjice.
“Prvi profesionalni ugovor sam potpisao u Radu i žao mi je što je ovakva situacija u klubu. Dok je Ranko Stojić bio tu sve je bilo pod konac. Mladi igrači su imali sve što im je bilo potrebno za afirmaciju i ulazak u seniorski fudbal. Mnogo igrača odatle je napravilo ozbiljne karijere”.
Posle dobrih igara među Građevinara kao jedan od najtalentovanijih defanzivaca svoje generacije stigao je na Marakanu.
“Tada situacija u Zvezdi nije bila najsjajnija iz mnogo razloga. U to vreme nije bila zdrava sredina, bile su česte promene uprava, trenera, nezadovoljstvo navijača… Ali da nije bilo Zvezde kasnije ne bi bilo ni nekih drugih stvari u mojoj karijeri”.
Crveno-bele je napustio leta 2013. kada se preselio u Španiju u redove Viljareala.
“Bio sam mladi reprezentativac u periodu prelaska i imao sam nekoliko sezona seniorskog fudbala iza sebe, što mi je olakšalo transfer u inostranstvo. Koliko je teško otići iz Srbije, još teže je ostati tamo gde odeš. Pogotovo kad si mlad. Iskustvo iz Rada i Zvezde su mi pomogla da se prilagodim novim, većim zahtevima. Period adaptacije je bio nezgodan, posle je došlo sve na svoje mesto. U Viljarealu prve polusezone nisam dobio šansu, kasnije sam igrao i imali smo baš dobru ekipu sa kvalitetnim igračima. Kasnije su usledile pozajmice u Kordobu, Eibar i Alaves, pre selidbe u Ukrajinu. Teško je ustaliti se kod njih, velika je konkurencija, imaju kvalitetne igrače u Primeri i Segundi, pa kao stranac moraš da praviš ozbiljnu razliku kako bi dobio mesto u timu”.
Zbog supruge Špankinje često boravi na Pirinejskom poluostrvu, gde ima priliku da se sa ove vremenske distance osvrne na godine provedene u španskom fudbalu.
“U tim trenucima nisam ni bio svestan gde sam, koliko je sve veliko, da je liga najbolja na svetu, da će se teško ponovo pojaviti igrači poput Ronalda i Mesija… A bio sam tu igrao protiv njih. Tek sada vidim koliko je to bila značajna stvar. Španija je najbolja zemlja za fudbal. Engleska možda prednjači trenutno po kvalitetu, ali Španija ima fudbalsku dušu. Kad dođe vikend i utakmice – sve staje. To je fudbalska kultura koja se svakom svidi. Nosim dosta lepih uspomena iz španskog fudbala i žao mi je što nisam ostao duže”.
Tokom boravka u Španiji imao je priliku da doživi igranje na nekim od najlepših fudbalskih hramova u svetu.
“Pored stadiona Santjago Bernabeu i Nou Kampa koji su zasta veličanstveni, izdvojio bih i stari Kalderon. Atletiko Madrid mi je uvek bio simpatičniji od svih klubova pa možda i zbog toga. Ako treba da biram koji je najlepši na kojem sam igrao to je San Mames”.
Tridesetdvogodišnji fudbaler bio je standardan u mladoj reprezentaciji sa kojom je bio učesnik Evropskog prvenstva i iz koje je veliki broj okusio igranje na međunarodnoj sceni i to na visokom nivou.
“Skoro svi su napravili lepe karijere, da mogu da žive od fudbala. Bila je zaista dobra generacija. Ne znam da li je skoro bila neka iz koje je proizašao veći broj igrača koji su igrali na najvišem nivou”.
Među klasićima je i trio koji i dalje igra u Primeri – Marko Dmitrović, Matija Nastasić i Darko Brašanac, dok su i ranije Srbi ostavljali traga u španskom fudbalu.
“Imaju dobro mišljenje o nama, jer srpski fudbaleri poštuju klub, navijače, profesionalni su i ne bi se sigurno dugo zadržali da nisu dobri. Veliki broj igrača sa naših prostora je ranije bio u Španiji. Kad god kažem kako se prezivam svi me pitaju jesam li rod sa Milinkom Pantićem, koji je legenda Atletika”.
Pored Španije, Kipra, Ukrajine i Poljske, srpski internacionalac stigao je i do Indije, gde je proveo prošlu polusezonu u redovima Ist Bengala.
“Pred odlazak sam se spremio u glavi na najgore, ali sam se prijatno iznenadio. Organizovani su do detalja, ljudi su ljubazni i nigde u Evropi nisam imao tako dobar tretman. Imaju super stadione, dosta navijača i njihov fudbal generalno napreduje”, zaključio je Aleksandar Pantić za Meridian sport.
Bonus video:
emir.zujovic
Sram ga bilo da tako komentarise svoj bivsi klub!
Petar Markovic
Ne postoji zdrava sredina u srpskom fudbalu, samo je pitanje ko je kolkio “bolestan”
saleticnemanja
Da se nije možda Partizan interesovao za svoje “dete”, da mu omoguće na kraju karijere da debituje za prvi tim