Bogdan Jočić - Zvezdin đak, učio u Italiji, diplomirao na Krovu: Zvali su me Gatuzo

U ovo doba godine obično se svode računi urađenog u prethodnom periodu i prave planovi za budućnost. U tim kalkulacija ljudska priroda često ne odoli poređenju sa drugima, a pošto niko ne zna šta se tačno dešava kod drugoga ili kakvi potezi su doveli do ishoda, zaključci mogu da budu pogrešni.

Zato je najbolje je držati se svog puta, na kojem je normalno da bude i uspona i padova. S vremena na vreme valja izanalizirati šta je bilo, izvući lekcije, promeniti šta treba i koračati dalje ka svojim ciljevima. A ako je pristup dobar, pre ili kasnije, sve bude dobro i stigne nagrada.

O svojim dosadašnjim fudbalskim putovanjima, izazovima, lekcijama, željama, za Meridian sport govorio je Bogdan Jočić, jedan od igrača koji su obeležili aktuelnu sezonu u domaćem fudbalu.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

“Najbolji potez u dosadašnjoj karijeri mi je dolazak na Krov. Pogodio sam pravu sredinu, trenera, ceo klub i to me je dovelo do ovog nivoa na kom sam sada. Svi su mladi i žele naprave velike karijere tako da se trudimo da napredujemo, kako mi igrači tako i treneri”, počeo je fudbaler Voždovca i nastavio:

“Gaji se stil igre koji mi najviše odgovara, da je stalno lopta kod nas, da idemo u presing, da kontrolišemo utakmicu. To nam omogućava da dominiramo protiv bilo kog rivala. Najmlađa smo ekipa u ligi, ali se trudimo da pariramo i onim daleko iskusnijim.”

Tim Marka Savića priredio je jedno od najvećih iznenađenja u prošloj godini kada je na svom terenu sa (3:2) savladao aktuelnog šampiona.

“Pobeda protiv Zvezde nam je mnogo pomogla da osvestimo kod sebe da možemo da se takmičimo i sa najboljim timovima u zemlji. Prošle sezone smo imali problema u duelima sa vodećim ekipama, ali od tog meča meča sa prvakom svima nam je poraslo samopouzdanje i mnogo smo napredovali. Koja god ekipa dođe na Krov svesna je da ne može lako da dođe do bodova.”

U prilog tome je i statistika, pošto su Zmajevi najbolji domaćini u Superligi odmah iza večitih rivala, a i dalje ne znaju za poraz na svom terenu u aktuelnoj sezoni.

Voždovac je u 2024. godinu ušao kao sedmi na tabeli i među osam najboljih u Kupu, a na Dušanovcu gaje visoke ambicije.

“U prvenstvu možemo da napadneo Evropu, da smo bili bolji u gostima mogli smo da se približimo TSC-u. U Kupu smo u četvrtfinalu, igramo sa Partizanom, težak je rival, ali igra se na jednu utakmicu i sve je moguće.”

Jedan od igrača koji se posebno istakao u ekipi sa Dušanovca jeste Jočić. U aktuelnoj sezoni došao je do učinka od pet golova i sedam asistencija na 19 mečeva u svim takmičenjima.

Posebno je bio briljantan u decembru kada je zabeležio četiri asistencije i dva gola, a učinak bi možda bio i veći da zbog žutih kartona nije propustio duel sa Radnikom.

“Ušao sam u svoj ritam, znam šta su mi zadaci, imam podršku od svih u klubu. Nije mi lako i da vršim presing, da organizujem, da se ubacujem u napad, ali mi se sviđa. Igram ‘osmicu’, kao što sam i u Italiji”.

Pre nego što uplovimo u priču o boravku na Apeninima red je osvrnuti se na fudbalske početke.

“Tata je igrao, deda je svojevremeno bio predsednik OFK Beograda, tako da smo porodično u fudbalu. Zanimljivo je da me je mama odvela na prvi trening. Živeli smo na Banovom brdu i tu sam se upisao u školu fudbala, posle toga sam prešao u Vračar. Odatle ima anegdota sa Markom Savićem. On mi je na Krovu otkrio da je od nekoga čuo da su me kao malog zvali Gatuzo i to je tačno. Imao sam sedam-osam godina i uglavnom sam imao zadatak da čuvam najboljeg protivničkog igrača. Jednom smo igrali protiv zemunske Altine za koju je nastupao Dušan Vlahović, pa je trebalo i njega da čuvam i uspeo sam”, s osmehom na licu priseća se 22-godišnji Beograđanin.

Nakon toga nastavio je fudbalsko školovanje na Marakani.

“Deset godina sam bio u Zvezdi, bila mi je kao druga kuća. Prošao sam sve mlađe kategorije, nisam zaigrao za prvi tim, ali pratim i dalje i sve najbolje im želim”, u podmlatku Zvezde činio je efikasan tandem sa doskorašnjim saigračem, Borisavom Burmazom.

“Kada je došao iz Mionice u Beograd uzeo sam ga “pod svoje”, družili smo se i mimo fudbala. Čuli smo se i kada sam bi u Italiji. Razvili smo pravo prijateljstvo. Na terenu smo se odlično slagali i to nam je puno značilo u Voždovcu. On je sada prešao u dobar klub (Rapid iz Bukurešta prim. aut.), što je i zaslužio i drago mi je zbog njega. Verujem da će praviti još bolje stvari u budućnosti.”

47961059
(FOTO: Guliver Images)

Kao jedan od najvećih talenata svoje generacije zapao je za oko evropskim klubovima, a u trci za njegov potpis pobedila je Verona i leta 2019. krenuo je put Italije.

Neko će reći da je to bilo prerarno, da je bio preveliki zalogaj za tinejdžera, ali lako je prosipati naknadnu pamet.

“Teško je pričati šta bi bilo kad bi bilo, da sam ostao… Ne bih rekao da je taj odlazak u Italiju bila greška. Jer tamo sam dosta toga naučio i ne bih bio ovde gde sam sada da toga nije bilo. Jednostavno, tako je trebalo da se desi. Možda je samo trebalo ranije da uđem u seniorski fudbal.”

U potrazi za većom minutažom i takmičarskim utakmicama prvi deo polusezone 2021-2022 proveo je Metalcu iz Gornjeg Milanovca, a drugi deo u trećeligašu Pro Verčeliju.

Ljubiteljima fudbala i igrice Football Manager sigurno je poznat taj klub jer su tu na kaljenje dolazili igrači iz najboljih italijanskih klubova. Pored toga, radi se o sedmostrukom prvaku Italije, doduše sa početka prošlog veka, ali titule su titule.

“Serija C je dosta teška liga. Imaju pravilo da klub dobija novac od Saveza ako u igraju mladi domaći igrači. To je bila otežavajuća stvar za mene, ali je to i značajan prihod za te klubove, za njihovu egzistenciju. Prva godina u seniorskom fudbalu, bila mi je izazovna, zato što nisam puno igrao, ni u Italiji ni u Metalcu.”

Kada je pakovao kofere za Čizmu sigurno nije zamišljao da će igrati na kašičicu, već da će nastaviti uzlaznom putanjom i onda žariti i paliti terenima Serije A. Ljudi žele, ali Bog odlučuje…

Ipak, ni u tom teškom periodu mladić iz Srbije nije gubio glavu i trudio se da preokrene situaciju u svoju korist, možda ne u tolikoj meri kratkoročno, ali dugoročno gledano postupio je ispravno i plodovi toga rada prikazuju se sada, a nema sumnje da će i u budućnosti ukoliko nastavi istim pristupom.

“Bilo mi je teško, ali sam psihički ojačao. Osetio sam kako je to kada si na dnu, a dve godine pre toga si bio na vrhu. Kada sam to prošao bilo mi je lakše. Maksimalno sam trenirao, imao sam vremena da radim na sebi, pogotovu na planu fizičke spreme. To je bilo dobro u svemu, jer kada se igra svake nedelje, teško je naći vreme za individualni rad, ovako sam imao tu mogućnost”, kaže Jočić i dodaje:

“I u Voždovac kada sam došao nisam odmah igrao, ali sam vredno radio i sada se vide plodovi toga. Drago mi je da je tako i trudim se da napredujem iz dana u dan.”

Po dolasku u Veronu imao je društvo iz Srbije, pošto su za italijanskog prvoligaša u tom periodu nastupali Darko Lazović i Boris Radunović, da bi kasnije stigao i Ivan Ilić.

“Lepo smo se družili, provodili vreme zajedno. S Ivanom se znam čitav život, igrali smo zajedno i u Zvezdi, reprezentaciji. Navikao se na italijanski fudbal, odgovara mu Jurićev stil i mislim da će on biti sve bolji i bolji. Darko je još u Veroni, važan je igrač i već sada je u klupskoj istoriji. Boris brani u Kaljariju, ide mu dobro…”

Oduvek je Italija bila prava sredina za igrače sa ovih prostora.

“Vole Balkance, zato što su igrači sa ovih prostora u prošlosti stvarno pravili zapažene rezultate i imali važnu ulogu u italijanskim klubovima. Isto je i sada, što se vidi po Vlahoviću za kog Juventus nije žalio para. Vole Srbe jer imamo inat koji se uklapa u njihov mentalitet.”

Tokom dosadašnje karijere imao je priliku da sarađuje sa jednim od najboljih balkanskih stručnjaka, Ivanom Jurićem, koji se preko deceniju bavi trenerskim poslom u zemlji koja je iznedrila neke od najvećih umova fudbalske igre.

“Jurić je veoma kvalitetan trener. Nije lako raditi sa njim, mnogo traži od igrača, ali ko se uklopi u njegov stil i zahteve ima maksimalnu podršku. Kod njega su igrači prespremni, jer su treninzi fizički naporni, sa dosta intenziteta, trčanja, taktike i idealan je stručnjak za rad u Italiji.”

“Sviđa mi se život u Italiji, nema tenzije, igraš fudbal i uživaš”

Neki od momaka sa kojima je zajedno igrao u Primaveri su već dosegli visoke domete.

“Destini Udođi je sada levi bek u Totenhemu, zajedno smo igrali dve godine u Primaveri. Mateo Kaćelijeri je na pozajmici u Empoliju iz Lacija. Pratim tako gde je ko iz naše generacije, gledam i Seriju A i Seriju B…”

Zemlja aktuelnog evropskog i trostrukog svetskog šampiona je prava fudbalska nacija, a vezista ne krije da bi voleo da se nekada ponovo vrati u Italiju.

“Vole, žive za fudbal, mnogo ljudi prati ‘kalčo’, ima mnogo derbija, što onih velikih, ali i manjih lokalnih… Stadioni su stariji, što daje neki poseban šmek. Voleo bih da se za par godina vratim u Seriju A. Sviđa mi se život u Italiji, nema tenzije, igraš fudbal i uživaš. Kada sam stigao prvih šest meseci sam živeo u internatu i za svaki ručak i večeru bila je pasta, tako da sam jedva čekao da dođem kući i jedem nešto drugo. Kafu piju u enormnim količinama. Ja sam u prvi mah pio kapućino, a svi ostali kratki espreso. Čudio sam se kako im to pričinjava zadovoljstvo, ali kasnije sam i ja počeo. Kada se navikneš na taj stil života onda počneš i da uživaš u tome.”

Jočić ne bi imao ništa protiv da se vrati u grad koji je u svetu poznat po ljubavi Romea i Julije.

“Verona je mali, ali po meni najlepši grad u Italiji, ima dosta toga da se vidi. Ko god je od mojih dolazio, pokazivao sam grad ili ako nisam tamo upućivao šta bi trebalo da posete. Ima zaista puno znamenitosti, u vezi Romea i Julije, ta čuvena kapija, Arena takođe. Naš trening centar je bio blizu jezera Peskjera, koje je veoma lepo, pogotovu u letnjem periodu”.

Teško je napraviti neko ozbiljnije poređenje srpskog i italijanskog fudbala, ali opšti stav igrača i trenera u našoj zemlji je da su neophodni kvalitetniji tereni, tako razmišlja i “osmica” Voždovca.

“U Srbiji je stvarno veliki potencijal, kako igrača, tako i trenera, ali da bi se to ispoljilo neophodno je poraditi na infrastrukturi, pre svega na terenima. Recimo, to je prednost klubova u Italiji, svaki klub ima svoj trening centar i onda je igračima lakše da se razviju i pokažu kvalitetne partije”, zaključio je Jočić.

Sam(i) protiv svih u režiji Igora Duljaja: Mnogi su mi rekli šta će ti Nemanja Nikolić, rad i poštenje se uvek isplati

BONUS VIDEO:

Postavi odgovor