Boško Đurovski o noći kada je Marakana aplaudirala Maradoni: I sad se naježim - tada sam shvatio da navijači Zvezde nisu razmaženi

Marakana – pozornica fudbalske strasti – imala je priliku tog 20. oktobra 1984. godine da ugosti jednog od najvećih ikada. Dijega Armanda Maradonu, “kudravog gaučosa” u punoj snazi. Tukli su ga po nogama u Španiji tih godina pokušavajući da ga zaustave i spreče poniženje na terenu koje je bilo neminovno. Nisu uspeli, niko nije uspeo da mu stane na put… Nikada.

Na jednoj strani stajali su legendarni Pižon, čuveni Đoka Bomba, zatim Rajko Janjanin, Boško Đurovski gledavši naspram sebe fudbalske čarobnjake poput Bernda Šustera, Viktora Munjoza i Karaska.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Zvezda bez ijednog stranca, sa ratničkim mentalitetom predvođeni Stevanom Ostojićem izašli su na megdan katalonskom divu i ubrzo postali deo istorije i priče koja se i dan danas prepričava.

Kada je Maradona uz onaj svoj karakteristični trk, zakoračio prema golu podno severne tribine, uzdahe je zamenila tišina i strepnja, a kada je lopta prevarila skamenjenog Stojanovića i završila u mreži – aplauzi su spontano počeli da nadjačavaju sve zvižduke i Dijego je dobio naklon čitavog stadiona – naklon genijalnosti i umetnosti.

Boško Đurovski, neiozstavan delić mozaika Zvezdine istorije, u razgovoru za Meridian sport evocira uspomene na čuvenu noć iz 1984. godine i odmah na početku se priseća te situacije iz 46. minuta.

“I dan danas mi je ta scena u glavi, ne želim da je zaboravim. To je bilo nešto neverovatno i istorijski, naježim se i sada kada se setim toga. Ne pamtim da se nekada desilo da navijači Zvezde nekome aplaudiraju, obično su neprijateljski nastrojeni. To mi daje za pravo da kažem da oni vole fudbal, vole tehniku, nisu razmaženi, žive za lepe poteze bez obzira ko ih pravi“.

MERIDIAN KVOTE: CRVENA ZVEZDA – BARSELONA

Nije se Barselona i pored pobede prošetala Beogradom, Zvezda nije odustajala, napad je u to vreme bila najbolja odbrana, a pas unazad – nezamisliv.

“Stisli smo ih, dao je Janjanin dva gola za dva minuta i bilo je čupavo… Zvezda je u to vreme gajila ofanzivan fudbal, lopta je išla napred, nije se dešavalo da se kao sada vraća unazad, gledalo se da postignemo što više golova. Defanzivna faza je bila zapostavljena. Igrao sam libera i išao napred sa loptom, tako se igralo, a sada me veoma nerviraju stilovi igre gde se lopta vraća golmanu. Pa i mi smo mogli da vratimo golmanu u ruke, ali smo to izbegavali. Bilo nas je sramota, zviždao bi nam ceo stadion. Takav pristup smo imali”.

Kako je maleni Hofenhajm pre 20 godina spojio Srbina i Flika: Zbog njega sam i postao fudbaler, još u trećoj ligi se videlo da je drugačiji

Ističe Đurovski da ovo vreme ne može da se poredi ni sa jednim drugim, mnogo novca je u opticaju, prioriteti su se promenili, ali vidi svetlu budućnost za Zvezdu.

“Protiv Barselone nijednog stranca nismo imali, dok su oni imali nekoliko… Bili su i tada nadmoćniji, ali je sada to na nekom mnogo većem nivou i razlika je ogromna. Ipak, Zvezda ide ka evropskom vrhu, međutim, mnogo je teško. Potrebno je da se Liga šampiona igra svake godine, pa tek onda možemo da držimo korak za klubovima kao što su Štutgart, Monako, PSV… Ne pričam o Barseloni ili Realu, to je neki drugi svet. Na dobrom smo putu, Terzić i društvo rade dobro. Da mogu doveli bi i Jamala. Ono što otpadne iz Lige šampiona ili Lige Evrope moramo da dovodimo kod nas”.

Pod komandom Hansija Flika sada Barselona deluje moćno, čak i više od toga, što ne plaši Boška, koji je u karijeri odigrao više od 500 mečeva i dva puta bio na klupi kluba sa Topčidera.

“Uz neku ludu sreću kao Srbija protiv Španije, može svašta da se desi. Igraju rizičan fudbal, Bajern ih je rasturio prvo poluvreme, a Barselona igra mnogo visoko. Smatram da bismo morali da pokušamo sa loptama iza leđa odbrane. Vezni igrači treba da “špricaju”, možemo da im damo gol ili dva. Sećam se da smo protiv Reala napadali njihovu poslednju liniju, ja sam kao libero išao napred i nada mnom je napravljen penal. Eto, kako se igralo tada…” setno priča Đurovski.

Krv, sreća, suze i znoj – u izvedbi Miloša Degeneka: Patio sam, hteo da batalim fudbal i odustanem od svega, ali ne može kiša baš svaki dan da pada

Velike probleme sa povredama ima Vladan Milojević tokom čitave jeseni, ne samo pred Barselonu. Ono što Zvezdi nedostaje iz perspektive nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije i Makedonije – jeste kreacija i “vic” u igri.

“Nedostaje nam Mirko Ivanić. I to baš… O tome sam i pričao, potreban je neko ko može da se ubacuje. Krunić i Elšnik nemaju taj kvalitet, Olajinka je povređen, možda bi Silas i Milson mogli da urade nešto… Vezni igrači su nam više za organizaciju. Lično volim Kangu, on može da pošalje pas, ima mekoću. Sarađivao je odlično sa Bukarijem ili Boaćijem. To treba Milojević da namesti, pogotovo sredinu terena. I pored svega sam optimista“.

Na domaće prvenstvo gleda kao na lak zadatak i zato predlaže nešto što već godinama provejava srpskim fudbalom.

“Da ne kažem “šeta se ligom”, ogromna je razlika. Uvek sam za regionalnu ligu, kad bi se igralo protiv Sarajeva, Dinama, Hajduka, Želje, automatski bi se popravio kvalitet fudbala. Ako bi imali svakih sedam dana tešku utakmicu, lakše bi se snašli u Ligi šampiona. To je potrebno, košarka je primer” kaže Đurovski i stavlja tačku na razgovor za naš portal.

Carević ispunio san u Barseloni, Crna Gora i dalje boli: Govore da sam tatin sin, a ja samo želim da igram fudbal

BONUS VIDEO: