Fudbal ne prašta zaborav, ali pamti one koji se izdignu kada je najpotrebnije. I baš kada se činilo da je poverenje u Đanluiđija Donarumu počelo da bledi među navijačima i analitičarima, kada je Italijan grejao klupu Matveju Safonovu jer nije želeo da produži ugovor sa Parižanima, popularni Điđo je odgovorio na kritike na način koji je mogao da predvidi samo neko ko ga je dobro poznavao – Siniša Mihajlović.
U sezoni punoj oscilacija, osuda i večitog pitanja da li je pravi izbor za klub sa najvećim ambicijama, Donaruma je sinoć protiv Arsenala ponudio nedvosmislen odgovor. Na stadionu gde su mnogi velikani poklekli, poslednji u nizu veliki Real, Italijan je branio kao u danima kada se tek probijao na veliku scenu. Điđo je izrastao u junaka Pari Sen Žermena, koji je stekao minimalnu prednost od 1:0 pred revanš u borbi za finale Lige šampiona sledeće srede na Parku prinčeva.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Donaruma je, još kao šesnaestogodišnjak, dobio priliku iz snova da stane između stativa Milana u utakmici protiv Sasuola. Bio je kraj oktobra 2015. godine, a odluka tadašnjeg trenera Rosonera Mihajlovića da u vatru baci klinca koji još nije završio srednju školu, delovala je u tom trenutku kao ozbiljan rizik. Pravo niotkuda, treća opcija, rezerva Dijega Lopeza i Kristijana Abijatija, dobila je poverenje i nije ga izneverila.
Međutim, to nije bila slučajna odluka. Mihajlović je video nešto posebno u momku iz okoline Napulja. Prepoznao je borca, kakav je i sam bio. Verovao je da u tom visokom klincu ima i više od talenta. Video je karakter, hrabrost i budućnost. I bio je pravu.
“Mnogo mi nedostaje. Čuli smo se pre nego što je preminuo. Smejali smo se. Meni je Siniša bio kao drugi otac, u fudbalskom smislu i ljudski mi je dao toliko toga. Učinio sam najmanje što sam mogao, mnogo mi nedostaje“, govorio je Điđo posle Sinišine smrti 16. decembra 2022. uzrokovane leukemijom.
Na terenu Emirejtsa, protiv Arsenala koji ove sezone daje golove kao od šale, Donaruma je potvrdio ono što su, čini se donedavno, u Parizu počeli da zaboravljaju – da je kadar da bude razlika između pobede i poraza.
Važno je zvati se Đanluiđi: Čarobni Donaruma izdržao topovske udare Arsenala i približio PSŽ finalu!
Šef struke Svetaca Luis Enrike je pre određenog vremena eksperimentisao sa Rusom na golu, ali je ipak na teren u nokaut rundama Lige šampiona, tog nedosanjanog sna Parižana, slao Đanluiđija. Italijanski reprezentativac je blistao u osmini finala protiv Liverpula, spasavao PSŽ u Birmingemu od Aston Vile u četvrtfinalu, a tek sinoć u Londonu.
Pari Sen Žermen je u glavni grad Engleske došao po rezultat, i izborio ga. Dovoljno za prednost, ali još važnije, dovoljno da vrati veru u odbranu tima. U meču u kojem su Tobdžije stvarale šanse, Donaruma je bio bedem. Nepremostiva prepreka, nerešiva enigma. Nedokučiv za Martinelija tik pred odlazak na veliki odmor, zatim Trosara sredinom drugog poluvremena, a potom još jednom za Saku, kada je Arsenal već sve karte orjentisao na napad. Pet odbrana, bez primljenog gola i bez greške u proceni.
Donarumino prisustvo u kaznenom prostoru donelo je stabilnost timu koji je često znao da popusti u ključnim trenucima. Golman PSŽ-a nije više onaj nedovoljno kontantni čuvar mreže iz prethodnih sezona, sada deluje kao lider. To su osetili i saigrači. Dok je javnost još sumirala utiske, unutar ekipe sve je bilo jasno.
Vezista Vitinja, najbolji igrač susreta sa Arsenalom po oceni UEFA, odmah je na društvenim mrežama podelio fotografiju sa Donarumom, kratko napisavši: “Pravi MVP”.
“Njegov učinak uliva samopouzdanje svima nama. Mnogo doprinosi timu, ne samo odbranama već i smirenošću“, izjavio je ekvadorski štoper Vilijan Paćo posle meča.
I Luis Enrike, poznat po suzdržanim izjavama, nije krio zadovoljstvo.
“Kada igrate protiv tima koji je izuzetno opasan pri prekidima, morate da imate vrhunskog golmana. Mi ga imamo“, rekao je španski stručnjak.
Vitinja: Mnogi ne veruju u nas, ali to nas dotiče – znamo ko smo
Iako je pobeda Parižana u prvom meču nad Arsenalom važan korak na putu ka finalu u Minhenu 31. maja, Luis Enrike i njegov tim znaju da posao nije završen. Revanš u Parizu biće još teži, ali ako Donaruma i sredina terena Svetaca ponove nivo iz Londona, borba za “sveti gral” nije nedostižna.
Za Đanluiđija Donarumu, ova utakmica je bila više od jednog izdanja u nokaut fazi najvažnijeg klupskog turnira. To je potvrda da su godine u kojima je trpeo kritike, pravio greške i rastao pod pritiskom, bile deo procesa sazrevanja. Procesa koji je započeo hrabrim potezom prerano preminulog Siniše Mihajlovića, legendarnog asa Crvene zvezde, Sampdorije, Lacija i Intera, kasnije trenera Bolonje, Fiorentine, Milana i selektora Srbije.
U eri kada se rezultat zahteva odmah, retki su oni koji čekaju da neko sazri. Mihajlović je čekao, ali nije dočekao da vidi Đanluiđija Donarumu kako najboljima ne dozvoljava da mu daju gol i nezadrživo grabi ka istoriji. Šteta, bio bi ponosan.
Bonus video:
kluka4002
Posle toliko padova u formi kako da ne posumnjaju svi ali nekako kad dodju te najvažnije utakmice on ponudi najvise znaci oka tak x faktor u sebi nije PsG pogresio sa njim
davidpantelic80
Donaruma je u prvi plan izbio kod Siniše, na tome treba večno da mu bude zahvalan.