Damjanović bačen u vatru Turske, da sačuva Konju: Sam si, u džungli - snađi se!

Decenijama su igrači i treneri sa ovih prostora učestvovali u uspesima turskih ekipa, kako u košarci, odbojci, tako i fudbalu. Veliki broj asova iz naše zemlje je prošlog veka nastupao za tamošnje klubove i ostavio dobar utisak, otvorivši tako vrata i za naredne generacije.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Ove sezone košarkaški trener Dušan Alimpijević sa Bešiktašem pravi odlične rezultate, Dušan Tadić je jedan od ključnih igrača Fenerbahčea u pohodu na titulu, a od zimus je srpska sportska kolonija u Turskoj brojnija i za Filipa Damjanovića.

Dvadesetpetogodišnji fudbaler od januara nastupa za Konju i već se etablirao kao važan šraf u timu koji sa klupe predvodi Fahrudin Omerović, legenda Partizana.

Bivši defanzivac Voždovca zimus se prvi put otisnuo u inostrane fudbalske vode, a za Meridian sport je govorio o boravku u novoj sredini, ambicijama kluba, turskom i srpskom fudbalu, kao i o fudbalskim vedetama sa kojima se do sada susreo u turskoj Superligi.

“Volim sada malo više da pratim naše medije kako bih bio u toku sa dešavanjima, kao i jednostavno da čujem srpski jezik. Nikad u životu nisam gledao Beogradsku hroniku, a sada pratim redovno”, počeo je Damjanović i nastavio:

“Dobro sam se adaptirao i brže nego što sam očekivao. Grad je ogroman, ima stanovnika kao Beograd, ali je mnogo mirniji. Ja i ne volim nešto puno gužvu, buku, kada izađem sednem u kafić, popijem kafu, prošetam. Grad je okružen planinama, tako da vrlo lako se ode u prirodu, što meni baš prija, lakše mi bude da se kasnije fokusiram na fudbal. Kada dođem kući čujem se sa porodicom, prijateljima, odgledam neki film, seriju…”

Turski fudbal je godinama u ekspanziji, igra se na modernim stadionima, a obezbeđeni su i vrhunski uslovi za treniranje, što je slućaj i u Konji.

“Preko dana sam po sedam-osam sati u trening centru. Oduševljen sam uslovima za rad i to maksimalno koristim. Imamo ovde sve od sobe za oporavak, hrane, sprava za vežbanje, odličnih terena, tako da sve je na vrhunskom nivou. To mi daje dodatnu motivaciju da još više napredujem i radim. Jednostavno, jedva čekam da odem u trening centar. Slično sam se ponašao i u prethodnim klubovima, živeo sam 24 sata fudbal, vredno radio, samo što sada imam to sve više omogućeno i mogu i da uživam jer su sjajni uslovi”, kaže pouzdani defanzivac.

WhatsApp Image 2024 04 02 at 16.01.03 2
(FOTO: FK Konja/ X @konyaspor)

U turskom prvoligašu trećinu igrača čine inostrani fudbaleri, ali nema problema u komunikaciji.

“Nekoliko nas je stiglo tokom zimskog prelaznog roka, trebalo nam je vremena da se uklopimo, ali momci su sjajni i dobra je saradnja. Turci pričaju na maternjem jeziku, ne koriste strani, dok se mi iz inostranstva sporazumevamo na engleskom. Imamo nekoliko prevodilaca koji prevode na engleski, francuski, španski, tako da se misli o svakom detalju.”

Po dolasku u novu sredinu nije bilo previše vremena za prilagošavanje, ali srpski štoper se odmah ustalio u startnoj postavi.

“Nisam prošao kompletne pripreme sa ekipom, malo treninga sam odradio i nisam očekivao da ću igrati prvu utakmicu. Bio je tada malo haos u glavi, niti znam imena, ni taktiku, ali onda sam pomislio ‘sam si ovde, u džungli si, moraš sam sebi da pomogneš, bačen si u vatru i snalazi se’. Hvala Bogu dobro sam odigrao, kasnije sam nastavio sa dobrim partijama i za sada je sve u redu”, poručuje Damjanović.

Fahrudin Omerović sredinom januara je preuzeo Konju u nezavidnoj poziciji, ali je iskusni stručnjak uspeo da vrati ekipu na pravi put i ostvari vrlo dobre rezultate.

Dobre igre poklopile su se i sa dolaskom bivšeg igrača Voždovca koji je posle uvodnog poraza od Bašahšehira dao doprinos u tri pobede, tri remija i porazu od favorizovanog Bešiktaša.

“Zimus je stiglo nekoliko pojačanja u poslednju liniju, napravila se dobra energija, saradnja, što je uz želju da odbranimo gol dobitna formula i tako smo ostvarili dobre rezultate”, kaže 25-godišnji Beograđanin i nastavlja:

“Vezali smo par pobeda i pobegli iz opasne zone. Tu je došlo malo do opuštanja i sada smo opet na granici. Međutim, imamo još nekoliko utakmica do kraja, svaka nam je kao finale i svaka pobeda je zlata vredna. Biće veliki pritisak do kraja sezone, ali ja to volim i uživam da igram mečeve u kojima se borimo za nešto konkretno.”

Đuričić sa trakom veruje u čudo: Volim ulogu lidera, Partizan je pod pritiskom

Fudbalski klub privlači najveću pažnju ljubitelja sporta u Konji.

“Ceo grad živi za fudbal. Navijači baš vole klub, dolaze na utakmice u velikom broju i bila bi zbog njih greota da ispadnemo u niži rang.”

Prošlog meseca svet su obišli snimci nasilja navijača Trabzona na utakmici sa Fenerbahčeom.

“Dešavalo se to i ranije, tako da nije toliki skandal kao što bi bilo da se desi kod nas”, osvrnuo se Damjanović na tu situaciju, a naredni rival Konje je upravo Trabzon:

“Krenuli smo na kik boks i kurs samoodbrane. Igramo škotsku igru i onda na znak krećemo da se bijemo. (smeh) Šalim se… Ne menja ništa, sve je standardno što se tiče pripreme. Mi ovde i ne razmišljamo o tome što se desilo na njihovoj utakmici sa Fenerbahčeom.”

Turski klubovi nisu opterećeni taktičkim idejama i zamislima.

“Svaka ekipa igra jedan na jedan po celom terenu. Sve se bazira na individualnom kvalitetu, na tranziciji, a taktika je u maloj meri zastupljena. To je drugačije nego kod nas gde se baš vodi računa o svakom detalju što se tiče taktike i organizacije na terenu.”

Nema prelaznog roka u kojem neka evropska fudbalska zvezda ne pojača redove nekog turskog prvoligaša, a igrač sa najvećom reputacijom u Konji je Stiven Nzonzi. Nekadašnji francuski reprezentativac koji je tokom karijere branio boje brojnih evropskih velikana, a sa Trikolorima je 2018. godine pokorio Svet.

“Ovde svi timovi imaju nekoliko igrača svetske klase. Nzonzi je stvarno veliki profesionalac. Pored svega osvojenog u karijeri on i dalje svaki trening radi maksimalno, dolazi ranije, ostaje i dodatno da radi. Otvoren je da pruži savete, jer ipak igramo u tom defanzivnom delu i stvarno je uživanje igrati sa njim”, kaže Damjanović.

WhatsApp Image 2024 04 02 at 16.01.03 1
(FOTO: FK Konja/ X @konyaspor)

Srpski defanzivac nedavno je imao priliku da odmeri snege sa Mariom Balotelijem.

“On kao da ima 200 kilograma, ugojio se, zapustio, ali opet je klasa. Međutim, i posle toliko godina zadržao je onaj svoj temperament i želi pažnju. Eno, bacao je petarde po svlačionici… U tom smislu više cenim Nzonzija, ne zato što mi je saigrač, nego zato što vodi računa o sebi i svojim igrama i zalaganjem na tereni privlači pažnju na sebe.”

Malo je nedostajalo da se zimus umesto u Turskoj, đak novobeogradskog IMT-a nađe u Mađarskoj.

“Bila je ponuda Ujpešta, ali veče kada sam se pakovao za put pojavila se Konja i kasnije u par dana smo se dogovorili i umesto na sever krenuo sam na jug. Nisam pogrešio sa izborom i verujem da je se desilo ono što je trebalo.”

Veliki broj srpskih fudbalera nastupa u turskim klubovima, počevši od Dušana Tadića, pa Lazara Markovića, Uroša Radakovića, Danijela Aleksića, Uroša Radakovića, Marka Jevtovića, Nikole Maksimovića i Đorđa Nikolića.

“Veoma cene naše igrače i prate redovno Superligu. Vole balkanski mentalitet koji karakteriše glad, želja za pobedom. Zbog toga ne čudi što u turskim klubovima igra veliki broj srpskih igrača”

Tako je bilo i ranije, a dres Konje su uspešno nosili Jagoš Vuković, Marko Jevtović, Damir Kahriman i Miloš Mihajlov.

“Upravo sa Milošem se redovno čujem i njegovi saveti su mi bili zlata vredni po dolasku ovde.”

Pouzdani defanzivac i po odlasku u inostranstvu upoznat je sa prilikama u domaćem fudbalu.

“Pratim i dalje, posebno Voždovac i IMT. Oba kluba zaslužuju višu poziciju od trenutne. Kako zbog same organizacije, tako i zbog ofanzivnog fudbala koji propagiraju obe ekipe, zaslužuju da budu bolje plasirani i želim im da u tome uspeju od kraja sezone”

Za razliku od kvalieteta fudbalskih liga, Tursku i Srbiju povezuje sličan muzički ukus.

“Kada smo gostovali protiv Rizea pustili su na zagrevanju neku pesmu Aleksandre Prijović. Ja sam bio u šoku, gledam saigrače oko sebe, ali niko ništa ne razume i baš sam Nzonziju rekao ‘brate, pesma iz Srbije’. Nakon toga je i u našem trening centru počela često da se čuje srpska muzika”, u šaljivom tonu Damjanović završava razgovor za Meridian sport.

Pedeset godina od istorijske titule – Moka Slavnić s ljubavlju i gorčinom: Vekovne greške učinile da Zvezdina riznica nema više evropskih trofeja

BONUS VIDEO:

2 Komentara

    Za te pare i ja bi voleo da sam sam!Ne bi se bunio sigurno!

    Filip Damjanovic se odlicno snasao u Turskoj,bas mu prijaa

Postavi odgovor