Privukao je Lazar Samardžić na početku sezone dosta pažnje u Italiji. Najpre onom bombom protiv Rome, a zatim i golom Sasuolu.
Kako je talentovani fudbaler došao u žižu interesovanja ponovo se postavilo pitanje njegovog nastupa za reprezentaciju Srbije.
Inače Samardžić već godinama brani boje mlađih reprezentacija Nemačke i po svemu sudeći tako će i ostati…
– Osećam se više kao Nemac. Igram i za nemačku reprezentaciju do 21 godine i nadam se da ću uskoro dobiti dres sa brojem 10. U Udinama nosim 24, to je datum mog rođenja – počeo je Samardžić za italijanske medije.
Samardžić je karijeru počeo u Herti gde je fudbalski i stasao.
– Taj tim mi je u srcu. Jednog dana možda, završiću karijeru kod kuće. Kuća nam se nalazi vam centra Berlina, ali u dvorištu sam imao vrata koja su mi donosila sreću. Kao dete stalno sam igrao fudbal pred tim vratima, kako sam, tako i sa ocem koji je bio napadač u nižim ligama. Danas su ta vrata slomljena.
Imao je Samardžić i ponude Milana i Barselone koje je odbio zarad odlaska u Lajpcig koji je poznat po radu sa mladim i talentovanim fudbalerima.
– Došao sam u Milan sa celom porodicom. Razgovarali smo sa Paolom Maldinijem, ali nisam osećao da je vreme za iskustvo u velikom gradu. Sa Barselom je bilo drugačije. Došli su u moju kuću, zapravo Patrik Klajvert. Ali izabrao sam Lajpcig koji je bio na sat vremena vožnje od moje kuće i to je bio dobar izbor.
U Lajpcigu je sarađivao sa sadašnjim trenerom Bajern Minhena, Julijanom Nagelsmanom.
– Nisam mnogo igrao jer je konkurencija bila izuzetno jaka. Ali učio sam od Nagelsmana. To je čovek koji po ceo dan razmišlja samo o fudbalu. Izuzetno mnogo pažnje poklanja taktici i video analizama. Konstanto razgovara sa fudbalerima što je jako važno. Lajpcig je model kako treba da izgleda sjajna organizacija, tako je sve na izuzetno visokom nivou.
(FOTO: Guliver Images)
Samardžić je prošle sezone dobijao šansu na kašičicu kod trenera Luke Gotija, da bi sada kod Andree Sotila procvetao.
– Da, Goti me je prvi primetio. Gabrijele Ćofi me je prvo preskočio, pa počeo malo da mi daje šansu. Sotil mi je dao mnogo više slobode i rekao mi da igram kako želim i da koristim svoje kvalitete. Takođe volim da asistiram, prošle sezone sam sakupio nekoliko asistencija. Ove sezone sanjam da postignem još bar još pet i namestim isto toliko golova za Udineze.
Za kraj, Nemac srpskih korena je otkrio i ko su mu fudbalski idoli.
– Kao klinac bio sam lud za Ozilom. Danas je uzor najjači plajmejker – De Brujne. Imam ga u svom FIFA timu gde sam praktično nepobediv. Na golu mi je naš Marko Silvestri, a u špicu Di Natale, fudbaler koji je bio zvezda u Udinezeu. Postižem mnogo golova sa njim. Tu su i Riberi i Pogba – zaključio je Samardžić.
FUDBALSKI VIKEND PRED NAMA: Pet utakmica koje ne smeš propustiti i sjajan bonus u Meridianu!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: MUNDIJAL NA DLANU: Upoznaj Meksiko i osvoji dres! EP11| Meridian
jasin
Neverovatno kako se brzo odrekao svog porekla ,zarad resenja nekih situacija,a u reprezentaciji ga ne bi ni primili,realno!!!
ugljesa
On će igrati za reprezentaciju nemačke jer ga ništa za Srbiju ne veže
arsenije
Realno nam i nije potreban ako se ne oseća kao srbin jer ne bi osetio ponos nošenja boja Srbije
ana
Neka svako ide gde mu je bolje takvi nam nisu ni potrebni
relja
Neka ga, neka igra tamo gde je srecan i gde uziva.
miona
Svako ima pravo da radi po svojoj savesti i nahodjenu pa tako i Samardzic.
tamara
Moze da igra za koga zeli a i vec je igrao za mladje selekcije Nemačke.
simona
Decko nije ni ziveo u Srbiji. Nemačka mu je sve dala. Sasvim ok.