Nekada najbolji strelac Superlige uzdanica Izraelaca u povratku na vrh: Da me istovremeno žele Zvezda, Partizan i Vojvodina, prihvatio bih ponudu iz Novog Sada

Epitet najboljeg strelca sezone, nevezano od imena takmičenja, ostaje kao lep segment i ornament u CV-ju svakog golgetera. U grupu napadača koji mogu da se pohvale laskavim priznanjem zlatne kopačke srpske elite spada Milan Makarić.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Pre četiri sezone zablistao je u dresu Radnika iz Surdulice i ispalio 25 hitaca u mreže rivala na superligaškim terenima. Sjajna epizoda na jugu Srbije omogućila mu je prvi odlazak preko grane, a nakon nastupa u Alborgu i banjalučkom Borcu prelazak u redove Hapoela iz Tel Aviva pokazao se kao pun pogodak.

Osam golova i asistencija na startu poglavlja u Hapoelu učinili su Makarića vođom ekspedicije koja traži ekspresan povratak u izralesku elitu, a finiš prve polusezone bio je povod za sumiranje utisaka u razgovoru za Meridian sport.

“Osvajanjem titule sa Borcem iz Banjaluke završena je pozajmica i vratio sam se na nekoliko dana u Dansku. Dogovorio sam se sa ljudima iz Alborga i sporazumno raskinuo saradnju. Postao sam slobodan u izboru nove sredine i tako dobio na vremenu da razmislim o narednim izazovima. Prijao mi je taj period, tokom kojeg su se slegli utisci. Čekao sam najzanimljiviju ponudu, a među njima se svakako izdvojio poziv Hapoela iz Tel Aviva. Sačekao sam dva dana, a onda obavestio rukovodstvo da pristajem. Hapoel je veliki klub! Ispali su nesrećno u drugu ligu, ali takmičenju su pristupili vrlo ozbiljno – s jasnom tendecijom da odmah izbore povratak u elitu. Uprava mi je prezentovala projekat koji mi se dopao i mislim da nisam pogrešio. Bože zdravlja, nadam se da ćemo ostvariti cilj i vratiti klub tamo gde pripada”, rekao je Makarić.

Srpsko drušvo, u vidu bivšeg asa TSC-a Gorana Antonića, prija Makariću tokom boravka u izraelskoj prestonici, koji je za sada na individualnom ispunjen samo uspesima. Raspucao se iskusni centarfor, a njegova uloga mogla bi da bude od krucijalnog značaja za ostvarenje zacrtanih klupskih ciljeva.

“Zadovoljan sam početkom. Saigrači su mi olakšali period adaptacije i sjajno me prihvatili. Počeo sam sa dobrim partijama još tokom pripreme, a onda nastavio u Kupu Izraela, pa potom u prvenstvu. Svi hvatamo zalet. Jedan sam od najiskusnijih pojedinaca u timu, jer generalno gledano većina igrača su vrlo mladi. Drago mi je što igram zajedno sa Goranom Antonićem, koji mi se pridužio posle epizode u TSC-u. Pre dolaska nisam očekivao da će sve biti na ovako visokom nivou. Razmišljao sam, ipak je to druga liga, ali baš sam pozitivno iznenađen. Neće biti lako, čeka nas komplikovan posao, ali verujem da ćemo tokom decembra i januara biti oni pravi. Mladost nam daje snagu, ali s druge strane čini i to da su oscilacije vrlo česte. Borićemo se do kraja za naš cilj”.

“Ostaće nepoznanica zbog čega nisam ostavio veći trag u Banjaluci, nadam se da će Borac nastaviti sa uspesima”

Mnoštvo sportista u prethodnim mesecima odlučilo je da napusti Izrael zbog tamošnjeg ratnog stanja, ali Makarić objašnjava da je situacija znatno mirnija i bezbednija nego što je to predstavljeno putem svetskih medij.

“Od samog dolaska u Tel Aviv supruga i ja zaista nismo imali nikakve probleme. Zgrade poseduju svoja skloništa. U objektima novije gradnje svaki stan ima čak svoju sigurnosnu sobu, ali hvala Bogu do sada nije postojala potreba za njihovom upotrebom. Tokom jednog dana, kada su ispaljene rakete iz Irana, bilo je nelagodno, ali ostalo je na tome. Vodimo normalan život, svakodnevno treniramo, a utakmice sa tribina gleda po 10, 15 hiljada navijača”.

Dolasku u Tel Aviv prethodilo je osvajanje prve titule u karijeri. Milan je bio deo ekipe banjalučkog Borca koja je pokorila konkurenciju i domogla se šampionskog naslova u Bosni i Hercegovini. Nastavio je Borac sa brilijantnim partijama, pa trenutno kao najprijatnije iznenađenje i debitant beleži odlične rezultate u Ligi konferencija.

“Ponosan sam na trofej koji smo osvojili! Težak je put do titule i malo igrača može da se pohvali takvim uspesima – bez obzira o kojem nacionalnom prvenstvu je reč. Drago mi je što je Borac nastavio sa uspesima i ostvario istorijske rezultate u Evropi. Nadam se da će odbraniti titulu i ponovo režirati iznenađenja u Ligi konferencija. Jednostavno, osećam da nisam ispunio lična očekivanja u Banjaluci. Nisam mnogo igrao. Ostaće znak pitanja da li je to bilo zbog nerazumevanja na liniji sa stručnim štabom, ili… Opet, srećan sam zbog titule i pamtiću po njoj boravak u Banjaluci”.

“Ubacio sam sebe u Fantazi tim i doneo najviše bodova”

Sezonu 2020/21 Superlige Srbije obeležio je Makarić izvanrednim golgeterskim učinkom. Sa 25 pogodaka predvodio je surdulički Radnik do najboljeg plasmana u klupskoj istoriji – šestog mesta na tabeli krema srpskog fudbala.

“Tek iz sadašnje perspektive, nekoliko godina kasnije, shvatam šta sam uradio. Ponosan sam jer sam pronašao način da postanem deo istorije srpskog fudbala. Cela ta sezone bila je fantastična, ne samo iz mog ugla, već i zbog čitavog tima. Blistao je Radnik. Završili smo kao šesti tim na tabeli Superlige, a Surdulica nikada nije ostvarila bolji rezultat u klupskoj istoriji. Vežu me najlepša sećanja za taj period”.

Kroz šalu, ali svakako verujući u sopstvene kvalitete, biranjem tima u srpskom izdanju “Fantazi” igrice nagovestio je Milan blistavu godinu. Druženje dan uoči starta sezone nekoliko meseci kasnije pretvoreno je u anegdotu, svakako ne jedinu iz perioda u Surdulici.

“Uoči sezone premijerno je izašla igrica “Fantazi Superliga Srbije”. Sedeli smo u stanu pred prvo kolo i družili se. Poželeo sam da sastavim ekipu i rekao mom cimeru, Nikoli Bogdanovskom, da ću u napad staviti nas dvojicu. Šalili smo se na tu temu, a onda posle utakmice niko nije mogao da veruje. Postigao sam dva gola, a Bogdanovski je upisao dve asistencije. Bili smo igrači sa najviše osvojenih bodova u igrici. Na kraju se sve završilo baš kako je i počelo – nestvarno”, istakao je Makarić i nastavio:

“Fantastična atmosfera je jedan od zaštitnih znakova naše generacije u Surudlici. Bili smo pravi tim. Nastalo je mnogo anegdota koje će se prepričavati, ali uvek nam je iznova osmeh izmamljivala činjenica da Bogdanovski i Nikola Radmanovac snimaju video klipove za “Tik Tok”. Verovatno ste neke imali priliku da pogledate, jer ih je bilo mnogo”.

“Interesovanje Đenove je istinita priča, pre bih izabrao dres Vojvodine nego večitih rivala”

Fantastičan učinak tada nije promakao oštrom oku fudbalskih skauta. U fudbalskim krugovima, ali i samim medijima, neprestano se šuškalo o raznim ponudama koje su se navodno našle na Milanom stolu. Među zanimljivim imenima izdvojila se Đenova, kao član Serije A odlučan da angažuje Novosađanina.

“Ne mogu više ni da se prisetim o kome se sve pričalo i pisalo. Za neke ponude sam saznao tek nakon što sam potpisao ugovor u Danskoj. Bilo je istine, ali naravno i lažnih informacija u javnosti. Nisam imao menadžera i prepustio sam klubu da razmotri ponude koje stignu. Želeo sam da zajedno pronađemo idelano rešenje. Ono što mogu da potvrdim jeste interesovanje Đenove – to je istinita priča. Nije se realizovalo, ali ne žalim zbog toga. Otišao sam u lepu i sređenu zemlju poput Danske. Alborg mi je ponudio ugovor u trajanju od četiri godine što mi je bilo jako značajno. Alborg je odličan klub i mnogo toga sam naučio. Stekao sam prvo iskustvo u inostranom fudbalu”.

Pre skoro deceniju napustio je Milan “Karađorđe”, ali ljubav novosadskog deteta prema Staroj dami nikada nije prestala. Ostao je veran navijač Vojvodine, iako adekvatnu priliku da demonstrira kvalitet u voljenom klubu nije dobio.

“O Vojvodini mogu da pričam kao o klubu za koji navijam od malena. Dete sam kluba, rođeni Novosađanin. Za mene je Vojvodina najveći klub u kojem sam igrao. Namestilo se da kao vrlo mlad odem sa Karađorđa, ali to je jednostavno fudbal. Oduvek sam pratio sve njihove utakmice, pa se ni danas ništa nije promenilo. Gledao sam i mečeve protiv Tekstilca i Novog Pazara prethodnih dana. Jednom prilikom sam izjavio da kada bi stigle ponude Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine u istom trenutku, izabrao bih povratak u Novi Sad. Kada razmišljam o tome šta sam uradio u karijeri i dokle sam dogurao, prvo mi na pamet padne mesto na kojem je sve počelo”.

“Mihajlo Ivanović ima potencijal za vrhunskog napadača”

Tokom školovanja u omladinskom pogonu Stare dame, a potom u prvom timu novosadskog ponosa, delio je Makarić svlačionicu sa brojnim vrhunskim individualcima. Dugo su Enver Alivodić i Mirko Ivanić bili glavne arhitekte Stare dame, koja se ponosi što su iz njene škole put svetske pozornice krenula braća Sergej i Vanja Milinković Savić.

“I dalje sam u kontaktu sa Alivodićem, sa kojim sam voleo da igram zajedno. Ivanić je napravio ozbiljnu karijeru. Braću Milinković Savić, Sergeja i Vanju, poznajem od malih nogu. Već tada je bilo kristalno jasno da će postati fenomenalni igrači – za velika dela. Videlo se kod Sergeja koliko je talentovan. Dostigao je nivo za poštovanje. Svi imamo uspone i padove. Žao mi je što ljudi sude na osnovu nekoliko slabijih partija u reprezentaciji. Pokazao je u Laciju, gde je izgradio imidž, koliko je kvalitetan igrač. Smatram da je napravio pametan potez odlaskom u Saudijsku Arabiju gde briljira sa Aleksandrom Mitrovićem”, kazao je iskusni napadač i potom dodao:

“Oni su sportska porodica. Otac je takođe odličan fudbaler, a majka košarkašica. Ne čudi što su obojica talentovani. Ni sa Vanjom nije bilo drugačije. Nagovestio je u ranoj fazi odrastanja za šta je sposoban. Vrlo mlad je stigao do Mančester junajteda, a potom izgradio lepu karijeru”.

Kao omladinac branio je Makarić boje Srbije, a preporuka za debi u A reprezentaciji bila je titula najboljeg strelca Superlige. Milan je u dresu Orlova zabeležio tri nastupa, prvi sa 25 godina u prijateljskom okršaju sa Dominikanskom Republikom.

“Poziv u reprezentaciju smatram ogromnim iskustvom i nagradom za sav trud i rad koji sam uložio. Velika čast i privilegija za svakog sportistu. Sigurno da sam mogao i više od ta tri nastupa, ali veoma sam zadovoljan i sa tim učinkom. Moramo biti realni, Srbija ima mnogo vrhunskih napadača. Suvišno je nabrajati, konkurencija je neverovatna. Raduje me što se sve više pojavljuju nova, mlađa lica. Baš mi se dopada stil igre Mihajla Ivanovića. Veoma ga cenim i nadam se da će dostići taj najviši nivou. Za sada pokazuje vrhunski potencijal. Dres reprezentacije je nešto posebno, potpuno drugačije od svega ostalog. Pratim apsolutno sve utakmice Orlova i vatreni sam navijač. Verujem da ćemo se izboriti sa Austrijancima i sačuvati mesto u A diviziji Lige nacija”.

Rođeni Novosađanin tokom dugogodišnje karijere vodio je žestoke duele sa mnogobrojnim defanzivcima koje poštuje, ali samo nekoliko njih je uspelo da se nađe na spisku “odabranih”. Prisetio se i borbe sa večitim beogradskim rivalima, čije mreže je ukupno tresao u pet navrata (4 gola Zvezdi, 1 Partizanu).

“Ispostavilo se da sam Crvenoj zvezdi dao više golova nego Partizanu, ali bilo mi je teže da igram na Marakani nego u Humskoj. Lagodnije sam se na terenu osećao protiv Partizana, ali paradoks je jer sam češće pogađao mrežu crveno-belih. Baš me je mučio Nemanja Milunović, odličan i iskusan štoper. U inostranstvu me je oduševio defanzivac Kopenhagena Kevin Diks, kao i današnja zvezda Intera – Jan Bisek. Domirao je kada smo igrali u Danskoj”.

Kao veliki radnik, često vrlo samokritičan, Makarić svakodnevno pokušava da napreduje. Od petlića do seniora upijao je savete svojih trenera, a najbolji fudbal bez dileme igrao je pod komandom Slavoljuba Đorđevića.

“Teško je odlučiti se za jednog, jer ih je bilo baš puno. Eksplodirao sam pod komandom Slavoljuba Đorđevića. Imali smo fantastičan odnos i saradnju, koja i dalje traje, kao i sa njegovim pomoćnikom Peđom Ranđelovićem. Slavoljuba igrači vole jer je pošten i iskren prema njima. Zna kako da se postavi, a meni je mnogo prijala zajednička saradnja. Verujem da je i njima bilo lepo sa mnom u ekipi, kao što je meni sa njima. Želim da spomenem Branislava Novakovića, koji je bio i direktor Omladinske škole Vojvodine, pokojnog Milana Kosanovića kod kog sam bio kapiten, Vasu Tepšića i Zorana Džimija Marića koji me je kao “klinca” vratio sa pozajmice iz Proletera i gurnuo u prvi tim. Zahvalan sam mu na tome. Mnogo sam naučio i od Martija Sifuentesa. Španac me je trenirao na početku epizode u Alborgu, a sada već vodi Kvins Park Rendžers u Čempionšipu”, konstatovao je Milan Makarić u intervjuu za Meridian sport.

Bonus video: