Superligaški podvizi tokom jeseni održavali su optimističnu atmosferu u crno-belom delu javnosti, ali prva ozbiljnija rezultatska kriza u nastavku prvenstva prouzrokovala je da na površinu isplivaju svi – do tada samo zamaskirani problemi.
Kiksom na prolećnoj premijeri Partizan je olakšao Crvenoj zvezdi put do čela tabele, a čini se da je porazima u večitom derbiju i susretu sa OFK Beogradom prišao na korak do još jedne u nizu izgubljenih sezona.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iako su rezultati iznad očekivanja održavali nadu Partizanove publike, nesuglasice unutar “kuće”, kao i čitav splet – ubrzo se ispostavilo pogrešnih odluka, odrazili su se na teren i samo odaljili crno-bele od ne toliko realnih ciljeva.
Razmirice u vrhu sportskog sektora, inaćenje i izostanak želje za konsenzusom, praktično su garantovale saplitanje crno-belih na sijaset različitih polja. Otud ne iznenađuje što apsurd preovladava Humskom ulicom.
Na teži način shvatili su čelnici sportskog sektora da se šampionska ekipa ne sklapa na sniženju. Uprkos teškoj finansijskoj situaciji, utisak je da je u današnje vreme praktično nemoguće sastaviti tim za trofej i takmičenje na tri fronta, ukoliko niste spremni da uložite. Od zvaničnog preuzimanja kluba, Partizan je investirao samo u dolazak Andreja Kostića, dok su sva ostala pojačanja angažovana bez obeštećanja – kao slobodni igrači, ili eventualno pozajmljena od drugih klubova.
Očigledno ne tako realne prognoze Predraga Mijatovića o cenama Partizanovih bisera imale su snažan uticaj na javnost, te se klub sada nalazi u dvostrukom problemu, imajući u vidu da je tokom zime odbijao višemilionske ponuda za svoje igrače kako bi izbegao osudu javnosti zbog “skromnih svota novca” za koje pušta svoju decu.
“Bilo je direktnih i konkretnih interesovanja za Kostića, Simića i Roganovića, ali su ponude bile daleko ispod izlaznih klauzula. Zaista bi nas javnost razapela da smo pod tim uslovima prodali igrače”, otvorio je dušu predsednik Rasim Ljajić, koji je pitanja sportske prirode pretežno prepustio liderima sportskog sektora Predragu Mijatoviću i Danku Lazović.
Znatno skromnije ponude od najavljivanih bile su novi udarac realnosti za crno-bele, koji u proteklim mesecima nisu uspeli da prodaju neki od svojih projekata, nisu zaradili, ali potpuno apsurdno – nisu ni uštedeli neophodan novac za dalje poslovanje.
Makar po viđenom u dosadašnjem delu mandata, ne nazire se jasna strategija Partizanovog funkcionisanja. Stiče se utisak da klub preživljava od monitoringa do monitoringa, s obzirom na to da je obaveze prema UEFA u minulom periodu ispunjavao zahvaljujući pomoći od strane države.
Ono što posebno brine crno-bele jeste novi UEFA monitoring zakazan za 31. mart, a sasvim je normalno zapitati se kako će Partizan za četiri sedmice pronaći 3.500.000 evra – bez kojih neće moći da obezbedi licencu za izlazak na evropsku pozornicu. Propuštene prilike za realizaciju transfera tokom zime dovele su crno-bele u dobro poznato poziciju, iz koje samostalno mogu da se izvuku samo uz pomoć čuda…
Nije tu ni kraj mukama na finansijskom polju, s obzirom na to da ih početkom leta očekuje još jedan monitoring, kada na naplatu dolazi daleko unosnija suma koju na računu očekuje čelna organizacija evropskog fudbala.
Takođe – jasno je da su crno-beli prilično zakasnili sa angažmanom iskusnih pojačanja. Lako je primetno da su Stefan Mitrović i Saša Zdjelar odmah napravili razliku, ali isto tako uočljivo i koliko su nedostajali tokom uvodnog dela sezone. Gubio je Partizan u kontinuitetu bitke na mnoštvu polja, a pristalice kluba iz Humske pogotovo pogađa što nije došlo do realizacije povratka njihovih miljenika – Rikarda Gomeša i Mateusa Saldanje.
Suvišno je trošiti reči koliko bi Partizan izgledao opasnije u ofanzivnoj liniji, da trenutno može da se osloni na barem jednog od momaka koji su u proteklim godinama činili opasnost za gol svake superligaške ekipe. Gomeš i Saldanja nisu krili želju za povratkom, ali do potpisa na kraju nije došlo.
Rano je bitku za titulu proglasiti izgubljenom, ali da bi crno-beli uopšte mogli da razmišljaju o trci sa večitim rivalom, neophodno je da najpre odbrane i drugu poziciju – koja je u poslednje vreme značajno dovedena u pitanje. Eventualni neuspeh na gostovanju u Novom Sadu omogućio bi Vojvodini da priđe na -1, te u velikom meri zakomplikuje Partizanu situaciju uoči plej-of etape prvenstva.
Zahtevan je poduhvat u nekoliko redova zabeležiti sve nedaće koje muče crno-bele u ovim trenucima, ali neophodno je ukratko se osvrnuti na “trenersku vrtešku” – još jedan od plodova nesuglasica na čelu sportskog sektora. Otkaz Srđanu Blagojeviću, na kom je insistirao Mijatović, pokazao se kao apsolutna greška, čemu svedoči Partizanovo posrnuće pod komandom Nenada Stojakovića, ali i loš početak pod dirigentskom palicom Damira Čakara. Umesto dugoročnog rešenja, nije Partizan izvukao pouke na greškama iz bliske prošlosti, već još jednom posegao za instant prelaznom opcijom i samo odložio problem do prve naredne krize…
Bonus video:
ksenija
Pa nije Ljajic mogao da trazi vise para od drzave…
matija
Bas me zanima odakle će naći budžet da dovedu neka odrkvatna pojačanja jer ovo ne vodi nigdje
nikola
Šta im vreći da oh prodaju kad daju minimalno para za svakog od njih