Milan ponovo stoji na ivici, između sezone koja može da se pretvori u uspeh i potpunog finansijskog fijaska. Nekoliko loših rezultata bilo je dovoljno da se situacija od stabilne pretvori u alarmantnu, a borba za Ligu šampiona postane pitanje opstanka projekta. A, taman se činilo da je sve pod kontrolom.
Klub koji je na početku sezone maštao o skudetu, iako ga mnogi nisu videli ni kao realnog kandidata, sada je ponovo u situaciji da strahuje za plasman u evropsku elitu. U samo nekoliko sedmica se promenila kompletna slika, i od sigurnog evropskog puta se stiglo do scenarija koji može ozbiljno da poremeti dugoročne planove Rosonera.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Posle pobede od 1:0 u gradskom derbiju nad Interom sa 8. marta delovalo je da je Milan uhvatio pravi ritam i da je mesto među četiri najbolje ekipe gotovo obezbeđeno. Međutim, serija slabijih rezultata otvorila je vrata konkurenciji, pa se Roma približila na samo tri koraka, čime je borba za Evropu postala potpuno otvorena. Situaciju dodatno otežava i raspored koji Rosonere čeka u završnici sezone – Atalanta kod kuće, gostovanje Đenovi i završnica protiv Kaljarija, što ostavlja malo prostora za greške.
U klubu dobro znaju šta znači igranje u Ligi šampiona. Kako je često naglašavao trener Masimilijano Alegri, razlika između prisustva i odsustva u tom takmičenju nije samo sportska, već i ekonomska i strateška. Gubitak plasmana u elitno evropsko takmičenje značio bi i gubitak desetina miliona evra, što direktno utiče na budućnost projekta. Milan je već prošle sezone ostao bez Evrope, a novi neuspeh ovog tipa mogao bi da pokrene ozbiljne potrese unutar strukture kluba.
Plasman u Ligu šampiona omogućio bi nastavak projekta započetog dovođenjem Alegrija, koji je u međuvremenu postao centralna figura celog sistema. Uprkos spekulacijama o preuzimanju reprezentacije Italije, Maks je fokusiran na Milan i jasno je stavio do znanja da želi konkurentan tim i prelazni rok koji će smanjiti razliku u odnosu na Inter i omogućiti borbu na više frontova.
U slučaju plasmana među četiri najbolje ekipe, Alegri bi automatski produžio ugovor do 2028. godine, čime bi klub konačno dobio kontinuitet koji je godinama nedostajao zbog čestih promena trenera. To bi otvorilo prostor za stabilizaciju ekipe, zadržavanje ključnih igrača i dovođenje pojačanja visokog kvaliteta, među kojima se pominju i imena poput Gorecke ili Hile, kao i nekoliko napadačkih opcija iz vrha evropskog fudbala.
Posebno važna figura u toj priči bio bi Luka Modrić, koji bi gotovo sigurno ostao u klubu upravo zbog Lige šampiona i mogućnosti da igra na najvećoj sceni. Stabilnost bi se prenela i na ostatak tima, a projekat bi konačno dobio jasnu strukturu i kontinuitet.
Međutim, scenario bez Lige šampiona otvara potpuno drugačiju sliku. U tom slučaju, pozicija Alegrija bi postala ozbiljno ugrožena, a njegovo zadržavanje ne bi zavisilo samo od njegove volje. Promene bi se mogle proširiti i na sportski sektor, gde bi sportski direktor Igli Tare gotovo sigurno napustio klub, dok bi se pod znakom pitanja našla i uprava, uključujući i izvršnog direktora Đorđa Furlanija, koji je već duže vreme pod pritiskom javnosti.
Takav rasplet bi neizbežno uticao i na igrački kadar. Velika imena bi počela da razmatraju odlazak, a među onima koji bi mogli da napuste klub pominju se Modrić, Pavlović, Rabio, pa čak i Menjan uprkos nedavnom produženju ugovora.
Bez Lige šampiona, Milan bi izgubio jedan od svojih glavnih aduta – evropsku scenu kao magnet za vrhunske fudbalere.
Bonus video:
