Boljom izvedbom jedanaesteraca u Beogradu AEK je ugasio Partizanove snove o Ligi Evrope. Automatski su se crno-beli spustili stepenik niže, gde će kroz tri runde kvalifikacija pokušati da se domognu učešća u Ligi konferencije.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Prva prepreka na putu do primarnog cilja tima iz Humske ulice biće vicešampion Ukrajine – Oleksandrija. Klub iz istoimenog grada nepoznanica je za većinu ljubitelja fudbala u našoj zemlji, ali činjenica da je minule sezone na tabeli razdvojio Dinamo i Šahtjor, dovoljno govori o kvalitetu sastava sa “Nika” stadiona.
Tokom 77 godina duge istorije, dres Oleksandrije nosila su samo dva srpska fudbalera, a jedan od njih je Partizanovo dete – Radoš Protić (drugi – Željko Ljubenović). Nekada pouzdani levi bek, odnedavno trener, u razgovoru za Meridian sport prisetio se mandata provedenog u Ukrajini i potrudio da domaću javnost detaljnije upozna sa narednim rivalom svog matičnog kluba.
“Otputovao sam na pripreme u Antaliju sa Jagodinom, sada već davne 2012. godine. Dva dana kasnije pozvao me je tadašnji trener Oleksandrije Leonid Burjak – veliko fudbalsko ime u Ukrajini, čak i celom nekadašnjem Sovjetskom Savezu. Liga i klub su za mene bili potpuna nepoznanica. U nedostatku društvenih mreža bilo je teže prikupiti informacije. Uslovi su od početka bili fantastični tokom rada u Turskoj, ali nisam znao šta me čeka kada stignemo u Ukrajinu”, počeo je Protić razgovor za naš portal.
Ubrzo se nekadašnji as Rada, Sarajeva, Novog Pazara i mađarske Kišvarde, uverio u priču čelnika novog kluba. Ne samo da ga uslovi nisu razočarali, već je bio prijatno iznenađen onim što je Oleksandrija mogla da ponudi igračima u tom momentu.
“Kako sam kročio u Oleksandriju dočekala me je hladna ukrajinska zima. Oleksandrija je grad od oko 100.00 stanovnika, mali za pojam Ukrajine. Miran gradić. Klub je bio izuzetno organizovan i stabilan u svakom segmentu. Igrači su imali sve potrebne uslove za rad. Postojala je trening baza, predviđena i za oporavak fudbalera. Stadion, pomoćni tereni, sve je bilo na visokom nivou, kao i sama ukrajinska liga. Veoma zahtevno takmičenje. U prilog moje tvrdnje govori činjenica da su za Šahtjor igrali momci poput Vilijana, Fernandinja, Eduarda, u Dinamu je igrao Jarmolenko… Stalno su učestvovali u Ligi šampiona, dok je Dnjepar dogurao do finala Lige Evrope. Bio je tu i Metalist Harkov, za koji je nastupalo dosta Srba”.
Posle skoro deceniju i po, Protić više nije u kontaktu sa bivšim saigračima i sardnicima, što ne čudi imajući u vidu da je od tada klub preživeo mnoštvo izmena u svim strukturama.
“Nisam u kontaktu ni sa kim – iz prostog razloga, jer još dok sam igrao za Oleksandriju došlo je do promene kompletnog rukovodstva. Došao sam kod velikog gospodina – Lavrenka, tadašnjeg predsednika, koji je dugo vodio klub. Rođen je u Oleksandriji i emotivno je vezan za klub. Živeo je u Kijevu zbog biznusa, ali je dolazio svakog vikenda. Posle više od dve decenije prodao je Oleksandriju. Igrači sa kojima sam delio svlačionicu više nisu deo kluba. Nedavno sam se čuo sa jednim momkom sa kojim sam igrao u Mađarskoj, a on je relativno skoro napustio Oleksandriju. Iz razgovora mi je približio kako klub funkcioniše”.
Progresivni razvoj Oleksandrije podstakao je Radoša da ukrajinski klub uporedi sa standardnim članom srpske elite.
“Podsećaju me na TSC iz Bačke Topole. Oni takođe beleže sjajne rezultate poslednjih nekoliko godina. Aktuelan je proces ekspanzije. U moje vreme Oleksandrija se borila za opstanak. Na kraju smo u veoma ozbiljnoj konkurenciji ispali u niži rang. Potom je usledio povratak u elitu, a sada su već standardan član najboljeg takmičenja u državi. Treći put se već pojavljuju u Evropi. Postali su konstantni”.
Narednog četvrtka, Radoš će revanš utakmicu posmatrati direktno sa tribina stadiona u Humskoj ulici.
“Naravno – idem na utakmicu narednog četvrtka. Prisetio sam se prethodnih dana Oleksandrije. Istražio sam njihov put iz minulih godina”, istakao je Protić, a onda nastavio o samom dvomeču:
“Pratio sam crno-bele protiv AEK-a iz Larnake. Partizanovo sam dete, prošao sam celu omladinsku školu. Uočio sam novu energiju kod mladih momaka koji nastupaju za prvi tim. Željni su borbe i dokazivanja. Neće Partizanu biti lako. Prednost je domaći teren, jer vidim da se probudila vera u navijačima. Očekujem da će napuniti stadion. Smatram da će Partizan proći dalje, ali neće biti lako. Oleksandrija više nije isti tim kao prošle godine, kada su osvojili istorijsko drugo mesto. Otišli su trener i ceo stručni štab, kao i najbolji strelac”.
Klubovi su se dogovorili da na utakmicama neće biti gostujućih pristalica. Poznato je da Partizan iza sebe ima vernu, vatrenu publiku, a Radoš se ukratko osvrnuo na navijače Oleksandrije.
“Manji grad, porodična atmosfera na tribinama. Imaju grupicu momaka koji vole klub. Neguju lokal patriotizam. Ljudi porodično dolaze i bodre svoj klub”.
Planirao je Protić da karijeru završi u klubu iz rodnog grada, ali prijateljstvo je razlog zašto je isto učinio u dresu obližnjeg Slovena.
“Rođen sam u Sremskoj Mitrovici. Ideja mi je bila da završim karijeru u svom gradu. Posle dve prelepe godine u Radničkom, stigao je poziv mog prijatelja Brane Ilića, da dođem u Sloven iz Rume. Spustio sam se rang niže, u Srpsku ligu, gde sam posle šest meseci postao penzioner. Ostao sam u klubu da radim kao asistent. Posedujem B, a sada se trenutno školujem za A licencu. Radio sam u stručnom štabu Dragana Aničića i Branka Žigića, pa sam se vratio u Radnički gde sam bio asistent treneru Draganu Vukmiru”.
Prethodnih dana sve intezivnije se priča o potencijalnom gašenju Radničku iz Sremske Mitrovice, što svakako teško pada uspešnom defanzivcu.
“Svima nam teško pada. Ne samo meni! Čak i igračima koji su dolazili sa strane. Uvek je postojala topla dobrodošlica. Nadam se da neće doći do gašenja. Verujem da će Mitrovčani i okolina i dalje imati svoj klub. Svašta se priča, ali ja nemam pouzdane informacije. Nisam ni prava adresa za tu temu. Volim Radnički i mitrovački fudbal, pa se nadam da ćemo imati klub kakav grad zaslužuje”.
Nada se Protić da će u trenerskoj karijeri uspeti da ponovi, ili čak nadmaši dostignuća iz igračkih dana.
“Ambicije su visoke. Želim da idem postepeno, da se što više edekujem. Čudni su fudbalski putevi. Kontakti su veoma bitni. Poznajem mnogo ljudi iz sveta fudbala. Videćemo, voleo bih da izgradim uspešnu trenersku karijeru, kao što je donekle bila i igračka. Želja mi je da svakako ostanem u fudbalu”, konstatovao je Radoš Protić u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
davidpantelic80
Partizan je sada toliko los da verujem da ce Ukrajinci proći dalje
nemanja.stanisic
Svaki klub koji je izvan granica Srbije,potencijalno je nepremostiva prepreka za nase klubove!!!!