Turbulentno – epitet koji najpreciznije oslikava igru i rezultate reprezentacije Srbije u minulim godinama. Znali su Orlovi da razočaraju, ali i naprave podvig koji će se dugo prepričavati.
Na smenu su briljarale ili zabrinjavale ofanzivna i defanzivna linija tima, a kontinuirano je uloga heroja – od ciklusa do ciklusa, pripadala momcima sa rukavicama, između stativa.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Nevezano od rezultata srpski čuvari uspostavili su kontinuitet, te je postalo je sasvim nevažno da li je na golu Predrag Rajković, Vanja Milinković Savić, Đorđe Petrović, ili neko četvrti… Jedno je sigurno – selektor Stojković ne može da pogreši u izboru startne “jedinice”.
Vrhunske partije srpskih golmana tokom cele sezone nisu prošle nezapaženo od strane njihovih prethodnika i nekadašnjih uzora. Ponosan na mlade kolege, o njihovom učinku i talentu za Meridian sport govorio je čuveni čuvar mreže Partizana – Radmilo Ivančević.
“Na sceni je prisutno nekoliko golmana koji zaista zavređuju pažnju. Ko god je stao na gol sjajno je odradio svoj posao. Govorim o Rajkoviću, Dmitroviću, Milinkoviću Saviću, Petroviću… Bili su stub i odlučujući faktor dobrih rezultata Srbije. Svi brane u inostranstvu i zaista vrede mnogo. Siguran sam da Piksi ima slatke muke pri izboru. Koga god da pošalje na gol ne može da pogreši. Đorđe Petrović je odlično branio protiv Švajcarske i Danske. Nije mi jasno zašto nije dobio šansu u Čelsiju ove godine. Branio je bolje od Sančeza, ali očigledno postoje neki razlozi koje mi ne znamo. Ne bih bio korektan ako izdvojim nekoga. Samo nek nastave u istom ritmu”, počeo je razgovor za Meridian sport član generacije Partizana koja je pokorila Jugoslaviju 1976. godine.
“Jedan na jedan nije bila šansa protiv Svilara, da nije Jovanovića bilo bi još gore po Partizan”
Koliko je konkurencija na golu jaka postaje jasnije kada shvatite da na spisku nema udarne snage Rome – Mileta Svilara, dok sa klupe mečeve Orlova prati lider Partizana, Aleksandar Jovanović.
“Meni se Mile sviđa! Nekoliko utakmica koje sam gledao branio je veoma dobro. Podseća na oca. Ratko je bio neverovatno brz golman, pa to je strahota. Svojevremeno jedan na jedan sa Ratkom nije bila šansa za gol. Vrhunsku karijeru je imao i sada mi je drago što njegov sin ima kvalitet”, kazao je Ivančević, a potom se osvrnuo na učinak uzdanice crno-belih iz Humske:
“Dobar je i Aleksandar Jovanović. Spasao je Partizan više puta u ovom tužnom trenutku. Da nije njega bilo bi još gore. Nedavno sam se video sa Savom Miloševićem. Pričali smo i rekao mi je da su vrlo zadovoljni njime. Veoma je važno da pored igračkih posedujete i ljudske kvalitete. Ekipa ga lepo prihvata, a leži mu uloga lidera”.
Tokom 70-ih godina prošlog veka impresionirao je Ivančević čuvenog fudbalskog stručnjaka i novinara oštrog pera, Mileta Kosa, koji je o Radmilu pisao kao golmanu “ispred svog vremena”. Aranđelovčanin ozbiljnog igračkog, a potom i trenerskog pedigrea, prisetio se svojih početaka i objasnio koliko je dobra kontrola lopte nogom važan segment u igri modernog čuvara mreže.
“Uvek sam pričao da je golman igrač više. Poslednjih godina se ta trvdnja dokazuje. Počeo sam kao igrač, a golman postao sa 16 godina. Igrom slučaja golman nam nije došao na jednu utakmicu i oni me stave na gol. Bio sam najbolji na terenu i više nisam menjao poziciju, a pre toga sam branio u rukometu. Trudio sam se da učestvujem u igri, u organizaciji napada, pa su me nazvali trećim bekom. Bio sam malo ispred svog vremena. Kasnije kada sam postao trener golmana, ili samostalni šef stručnog štaba, insistirao sam da u timu imam čuvara mreže koji zna da igra. Koji, žargonski rečeno, zna i nogom. U ovom trenutku je to baš razvijeno i dolazi do izražaja. Malo je bilo nas koji smo igrali nogama, kasnije je Pandurović bio sjajan u tome. Možda sam i ja malo imao uticaj, s obzirom na to da smo Aranđelovčani, pa sam mu davao sugestije”.
Ako je današnji put do dresa sa nacionalnim grbom popločan brojnim preprakama, onda se trasa koja je vodila do spiska selektora Jugoslavije može okarakterisati kao nemoguća misija. Konkurencija je bila toliko kvalitetna, da vam ni bravure u startnoj postavi šampionske ekipe Partizana nisu garantovale mesto u reprezentaciji.
“Branio sam u periodu kada je bivša Jugoslavija imala vrhunske golmane. Igrao sam za olimpijsku reprezentaciju kao drugoligaški golman. Kada sam prešao u Partizan konkurencija u Prvoj ligi je bila neverovatna. Bili su tu Enver Marić, Ratko Svilar, Mutibarić, Stinčić, Mešković, Škorić, Dalanović… Da ne nabrajam dalje, sve su to neverovatni golmani. Bio sam prvak države sa Partizanom, ali što se tiče reprezentacije dospeo sam samo do šireg spiska. Zaista se nije moglo pored takvih imena”.
“Tribine su sablasno prazne jer nema mnogo toga da se vidi na našim terenima”
Prati Radmilo dešavanja u Humskoj, na stadionu na kojem je proveo pune četiri godine. Istovremeno ističe da je razočaran trenutnom situacijom u klubu i ligi, dok naglašava nadu da će Parni valjak uspeti u nameri da se vrati na pobednički kolosek.
“Nisam previše blizu klubu. Živim u Aranđelovcu i izbegavam beogradske gužve. Ne volim mnogo da dolazim u prestonicu. Skoro sam bio u Beogradu zbog komemoracije Branka Rašovića, mog velikog prijatelja sa kojim sam godinama bio u Kuvajtu. Video sam tu dosta momaka, bivših igrača, između ostalog i Miloševića kojeg sam spomenuo. Popričali smo malo o svemu”, istakao je Ivančević i odmah nastavio:
“Na vezi sam sa nekim prijateljima, poput Pandurovića, ali zaista slabo dolazim. Iskreno, kvalitet fudbala u domaćem prvenstvu je veoma loš. Nema mnogo toga da se vidi. Neće niko da dođe. Sablasno prazni stadioni. Ponekad se pitam da li su kažnjeni pa igraju bez prisustva publike. Ne znam šta se dešava”.
“Milojević je izvukao maksimum iz Zvezdine ekipe, ali treba biti pošten – to nije tim za velika dela u Ligi šampiona”
Nikada nije krio ljubav prema Partizanu, ali ni prijateljstvo sa mnogim legendama iz redova večitog rivala. U slobodno vreme, na teniskim terenima u njegovom sportskom centru, Ivančević rado odmeri snage sa bivšim rivalima, ali pronađe i prostor da preko malog ekrana pogleda utakmice crveno-belih na međunarodnoj smotri.
“U naše vreme nije postojala takva netrpeljivost. Moji veliki prijatelji su Dule Savić, Zoran Filipović, Pižon… Dule je dolazio kod mene u sportski centar da igramo tenis. Zvezda je napravila nekoliko vrhunski rezultata, ali treba biti pošten – ipak taj tim nije za velika dela. Da ne hvalim sad mog Aranđelovčanina, Vladana Milojevića, ali istina je da je on izvukao maksimum iz te ekipe. Samim tim što se kvalifikovao u Ligu šampiona napravio je mnogo. Ovo je realnost. Nije to kvalitet koji može da se suprotstavi najvećim timovima. Samo donekle, ali ne može daleko da dogura”.
“Glazer nije loš golman, ali mi je nejasno zašto se Zvezda odrekla Borjana”
Odluka rukovodstva Crvene zvezde da najpre pošalje na pozajmicu, a potom i sporazumno raskine saranju sa Milanom Borjanom, zatekla je Ivančevića. Bez namere da se meša u tuđe poslove, začuđen je da se srpski šampion tako lako odrekao kapitena i vođe tima.
“Ne znam šta se dogodilo sa tim momkom. Nejasno mi je zašto je morao da ode iz Zvezde. Sigurno postoji neki razlog i neću da ulazim u to, ali on je bio tu ključni igrač, vođa, kapiten… Odjednom su odlučili da ga se odreknu. Bez obzira što je Bahar doveo svog sunarodnika, nije mi jasno. Glazer nije loš golman definitivno, ali zagonetno mi je odricanje od kapitena. Borjan je dokazao da je izuzetan golman. Pretpostavljam da ljudi iz kluba imaju razloge zašto su se odlučili na takav potez”.
Tokom mandata na poziciji instruktora u Fudbalskom savezu Srbije Ivančević se upoznao sa načinima rada sa perspektivnim čuvarima mreže, ali smatra da im je neophodno posvetiti više pažnje.
“Srbija je puna talentovane dece i potrebno je izvesti ih na pravi put”, kratko je dodao sada već penzionisani trener koji uživa u zasluženom odmoru.
Nakon značajnih ostvarenja na golu odlučio je da se oproba u trenerskim vodama, a rezultati su potvrda da defitivno nije pogrešio. Put od Šumadije, preko Kipra i Španije do Kuvajta, rešio je da tačku stavi pre tačno decenije, na klupi Novog Pazara.
“Definitivno sam se penzionisao. Dovoljno sam radio. Imam školicu fudbala u Aranđelovcu. Kada god mogu ispratim dešavanja u njoj. Trojica saradnika vode posao i obavljaju ga na odličan način. Smiruje me fudbal i uživam gledajući kako se razvijaju buduće nade naše reprezentacije”.
“Niko kao Radomir Antić! Ali, znate već, nama ni sve to što je uradio nije valjalo”
Blistavi trenuci u trenerskoj karijeri isprepletani su saradnjom sa legendarnim Radomirom Antićem. Neraskidivo drugarstvo rođeno u Humskoj navelo je bivšeg selektora Srbije da u svoj stručni štab dovede pouzdano lice sa znanjem neophodnim za dela na vrhunskom nivou. Samo po najlepšem pamti Radmilo dane kada je kao asistent pomogao Antiću u Real Ovijedu i Atletiko Madridu.
“Bili smo kao braća. Naše prijateljstvo je počelo u Partizanu, a onda smo zajedno otišli u Fenerbahče. Kad smo ušli u trenerske vode insistirao je da kada se ukaže prilika odem kod njega i počnemo zajedno da radimo. Tako je i bilo. Tokom 90-ih godina u Španiji smo doživeli predivne trenutke. Bilo je milana raditi sa njim. Španski fudbaleri su pravi profesionalci. Nikada neću zaboraviti taj period. Nikada niko nije uspeo da vodi tri najveća španska kluba, a verujte mi ni neće u budućnosti. Neverovatno šta je uspeo. Stalno sam u kontaktu sa njegovom suprugom”, poručio je Ivančević, kojem dodatno pitanje nije bilo potrebno kada govori o jednom od najboljih prijatelja:
“Svuda je pravio fantastične rezultate. U klubovima, ali i našoj reprezentaciji ostavio je dubok trag. Velikan – nema dileme. Vratio je kult srpskoj reprezentaciji, koji je pre toga bio izgubljen. Punio je Marakanu, a retko kome je to polazilo za rukom. Ipak, znate već naša posla, ni to nam nije valjalo. Bilo je ljudi i posle njega koji su pravili rezultate, pa opet nisu valjali. Srbija je pod njegovom komandom igrala sjajno. Šteta, čudni penali i sudijske odluke u Južnoj Africi sprečili su veći uspeh. Znalo se ko šta radi u njegovim timu”.
Prisetio se Ivančević anegdote o Antićevoj smeni sa klupe Real Madrida, u trenutku kada je bio na korak do šampionske titule. Upravo ta priča bila je povod za podvlačenje paralele između domaćeg i evropskog fudbala i načina na koji ga javnost doživljava. Dilema ne postoji – kristalno je jasno koji sistem funkcioniše uspešnije.
“Kod nas se drugačije gleda na fudbal. Stadioni su prazni jer ljudi nemaju šta da vide na njemu. Radomir je doživeo da u trenutku kada je prvi na tabeli sa Real Madridom i beži, ako se sećam Valensiji, tri boda, bude smenjen četiri kola pred kraj prvenstva. Posle pobede nad Almerijom 2:1, golom u 90. minutu, usledile su te čuvene bele maramice. Na pitanje zašto, odgovorili su mu da nije bilo spektakla. Tadašnji predsednik Mendoza je doneo takvu odluku pod pritiskom navijača. Kod nas nije važno što nema publike i što nema šta da se vidi, idemo dalje. A fudbal je predstava i mora da zabavi ljude. Nikoga danas ne možete prevariti, narod sve vidi. Šteta što je Radomir prerano otišao, mogao je još toga da pruži fudbalu”, konstatovao je Radmilo Ivančević u intervjuu za naš portal.
Bonus video:
boskovicmare982
Dobro je da ima deo tima o kome ne mora da se sekira
kluka4002
Svaka mu je na mestu izneo covek činjenično stanje i u ligama i u reprezentaciji i upravu je jedino sto nam valja su golmani sve ostalo je na klimavim nogama ,nije to vreme od ranije kad je bio uradjen sistem i bilo kvalitetnih igrača ..