Koferi za Beograd na "dodatnoj proveri" u Minhenu

Ništa novo nije nam doneo bod protiv Slovenije. Nadali smo se toj pobedi, verovatno i sada već pod naletom euforije i pomalo zaborava o tome da mi nismo nikakva fudbalska sila kakvom se na papiru predstavljamo. Ali, čak i kada očekuješ nešto ne iznenadiš se ishodom, pa makar bio i loš – jer, ništa te više ne može iznenaditi.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa

Iste floskule kao i uvek… Verovali smo, protivnik je kvalitetan, danas svi igraju fudbal (mi i ne baš), nismo imali dan, pronašle su i ovoga puta put ka glasnim žicama fudbalera i selektora, bez toga da se neko jasno i glasno uhvati problema i iznese eventualno rešenje istog.

Postavlja se pitanje, imamo li mi uopšte kvalitet za nešto više osim pukog plasmana na veliko takmičenje i da li naše nade o drugoj fazi imaju bar malo osnova, ili je to sve uzaludni plod želje koja čuči u nama toliko godina.

Kažu, nije gotovo – ostala je još Danska (utorak, 21.00, Minhen). Odlično, optimistično zvuči podatak da ćemo protiv države koju nismo pobedili u toliko prethodnih mečeva i kojoj, takođe, gori pod nogama – tražiti put ka narednoj rundi. Da ne beše Luke Jovića i famoznog kornera u dubokoj nadoknadi, srpska delegacija bi prošle večeri tražila let za Beograd u sredu 26. juna.

0MSM6621A
Foto: MN Press

A, za samo nekoliko sekundi se situacija totalno promenila i ipak se iza oblačka nazire po koji zrak sunca.

Narednim danima će provejavati i fraze da su čuda moguća, čuda se dešavaju, lopta je okrugla… Ali, kako je to svuda tako samo ne u Srbiji? Neverovatno zvuči to da se država koja je toliko podređena sportu, pogotovo fudbalu – ne plasira dalje od grupne faze skoro četvrt veka, a uprkos tome i dalje se prelazi preko svega, gleda kroz prste, pa nova i tako u krug. Za neke je to fanatizam, za druge mazohizam, a za nas normalna stvar.

Izjavio je selektor Dragan Stojković da Srbi nikada ne umiru lako. Ima istine, ali u ovom slučaju – umiru često. I to prilično. Kada god se nešto “lomi” i bude tvrdo, Srbija u najvećem broju slučajeva bude ta na kraju tužna polovina, pa se pitamo šta je to nam i pored svega toga ne lomi duh.

Ko zna, možda smo takav narod – “polupani”, ali nepokolebljivi. Verujemo i kada ne verujemo. Očekujemo i kada ne bi trebalo. Smejemo se i plačemo u isti glas. Sve ili ništa. Pa, neka bude sve.

EUROSPEKTIVA: Ne cveta cveće ni u englesko preduzeće…

EUROSPEKTIVA: Pre 26 godina se farbali u plavo, a šta Rumuni planiraju ovog leta?

EUROSPEKTIVA: Mađarski Vardi, “mafijaš” koji se odrekao pola porodice i špansko zlato kome aplaudiraju i protivnici!

BONUS VIDEO:

2 Komentara

    Da sam na njihovom mestu spakovao bi kofere 25og, ranom zorom

    Iskreno, pobedi smo se jedino nadali protiv Slovenije

Postavi odgovor