Dve decenije pakla - da li ćemo zaboraviti Azerbejdžan, Sloveniju, dron, Mitrovićev penal…

Svakom navijaču fudbalske reprezentacije Srbije na sam pomen Evropsko prvenstvo ili još gore kvalifikacije za isto, diže se kosa na glavi, izaziva određena anksioznost ili jednostavno rečeno vraćaju se neka traumatična sećanja.

Kako i ne bi, počevši od onog poslednjeg na kom smo učestvovali 2000. godine, doduše pod imenom SR Jugoslavija, pa na ovamo. To poslednje je završeno elimiinacijom od Holandje u četvrtfinalu rezultatom 6:1 kada su verovatno ugašene poslednje nade da nacionalna selekcija sačinjena od nekolicine igrača koji su 90-ih žarili i palili evropskim klupskim fudbalom može do velikog rezultata i u dresu sa državnim grbom.

Koliko god boleo tada debakl na kontinentalnom šampionatu, sigurno bi i oni najviše razočarani pristali i na još jedan takav “neuspeh” na nekom od narednih, u zamenu za ono što smo svi kolektivno preživeli kada se radi o evropskim prvenstvima.

Bilo bi “daj šta daš”, ovako smo dobili “ništa”. Mada ni to verovatno nije tačno, ko zna koliko je nervnih slomova prouzrokovano krahovima u narednim kvalifikacijama, koliko je živaca pokidano, koliko suza proliveno, koliko šansi propušteno.

Kad smo već krenuli na veoma neugodan teren, hajde da idemo do kraja i suočimo se sa tim lošim iskustvima, onim bar najbolnijim.

GRČKA – PRVO U NIZU PROPUŠTENO

Prvo EP koje je propušteno, od pet u nizu, bilo je ono koje je održano 2004. godine u Portugalu, na kom je trijumfovala Grčka. U kvalifikacijama za taj šampionat Srbija i Crna Gora bila je u grupi sa Italijom, Velsom, Finskom i Azerbejdžanom, a “Plavi” su završili kao trećeplasirani iza Velsa.

Četa koju je tada kao selektor predvodio Dejan Savićević pretpela je poraze od Finske i Azerbejdžana i uz nekoliko nerešenih ishoda koji su morali biti dobijeni, to je kumovalo da se ne nađemo na završnici u zemlji Iberijskog poluostrva.

NOVA LICA – STARE NAVIKE

U sledeći ciklus kvalifikacija za Evropsko prvenstvo ušli smo prvi put pod imenom Srbija. Novi naziv, novi grb, himna, novi selektor Havijer Klemente – prvi put u istoriji stranac je predvodio “Orlove”, nova generacija igrača, nisu pomogli da se steknu i neke nove navike, te su srpski reprezentativci ponovo bili treći u kvalifikacionoj grupi.

Ovoga puta ispred su bili Poljska i Portugal, sa četiri i tri boda više od Srbije i Finske. Prosuti bodovi protiv Kazahstana, Finske i Jermenije koštali su nas vize za Austriju i Švajcarsku i san o odlasku na EURO ostao je nedosanjan.

ESTONIJA, “ĐENOVA”, SLOVENIJA

U naredni ciklus za prvenstvo u Ukrajini i Poljskoj Srbija je ušla sa izuzetno kvalitetnim timom i selektorom koji su posle dugo vremena vratili veru naroda u reprezentaciju, ali razočaranje sa Mundijala 2010. godine počelo je da se oseća već u prvim rundama, kada je Radomir Antić smenjen posle remija sa “Zmajčekima” u Beogradu, a san je prešao u košmar posle debija Vladimira Petrovića porazom od Estonije na stadionu Partizana i remija u Talinu.

U Mariboru je sreća skroz okrenula leđa Srbiji kada je Slovenija ni kriva ni dužna uzela sva tri boda koji su “Orlovima” mogli da donesu bar baraž.

NIŠTA OD FRANCUSKE, DRON…

srbija albanija 1585
Incident na utakmici Srbija – Albanija (FOTO: Starsport)

Za razliku od prethodna dva ciklusa posle kojih bi usledio odlazak na Mundijal, ovoga puta je i to propušteno, a Siniša Mihajlović je pokušao da izvrši smenu generacije i pripremi bazu igrača za sledeća velika takmičenja, u čemu je u velikoj meri uspeo, ali u kvalifikacijama za EP u Francuskoj 2016. godine doživen je debakl.

U grupi sa Portugalom, Albanijom, Danskom i Jermenijom, Srbija je umalo završila kao poslednja u grupi. Što zbog katastrofalnih rezultata najpre pod vođstvom Dika Advokata (prva tri kola) zatim i Radovanom Ćurčićem, kao i oduzimanjem bodova zbog loše organizacije utakmice sa Albanijom. Takvo poniženje izbegnuto je pobedama nad Jermenijom i trjumfom nad Albanijom u Tirani.

Meridian ima najbolje kvote

PRVI ISPOD CRTE, PA PENALI DA NAS “DOKUSURE”

Činilo se tada, ili smo se bar nadali da gore ne može, ali start narednih hvalifikacija za EURO kao da je nagovestio ono što će uslediti. Mladen Krstajić je remijem sa Portugalom vratio nadu da posle kraha na Svetskom prvenstvu u Rusiji može da odvede zemlju na dugo čekano takmičenje, ali “petarda” od Ukrajine ubrzo je raspršila sve nade o učešću na kontinentalnom šampionatu.

Usledila je nova smena klupi “Orlova” Ljubiša Tumbaković je došao na mesto selektora i odveo nas najbliže do Evropskog prvenstva. Zaista, malo je falilo da se desi čudo i da kroz baraž Lige nacija dođemo na kontinentalno prvenstvo.

U polufinalu je eliminisana Norveška posle preokreta, u finalu je na “Marakani” gostovala Škotska, a nakon kasnog gola za produžetke Luke Jovića delovalo je da će u penal seriji sreća biti na našoj strani, ali nije bilo tako. Aleksandar Mitrović je umesto heroja postao još jedan u nizu tragičara (kada se radi o kvalifikacijama za prvenstva Evrope) i doživljen je još jedan brodolom kako rezultatski tako i psihološki.

DA SE POGLEDAMO U OČI

Ako pobrojimo ukratko, poraze od Azerbejdžana, Kazahstana, Finske, Slovenije, Estonije, Danske, Ukrajine, „Đenovu“, „dron“, selektore kao na traci i na kraju penale i Škotsku, jasno je da navijače srpske reprezentacije više ni jedan poraz u evrokvalifikacijama ne može mnogo da zaboli, jer smo praktično na to i oguglali.

Odlazak na Evropsko prvenstvo deluje kao onaj osećaj kada nešto pokušavate iznova i iznova, na razne načine, ali nikako da dođete do cilja i onda se nakon brojnih pokušaja na trenutak prepustite i kažete ma neka ga, ne moramo to ni da ispunimo. Obično u takvim situacijama to nešto dođe samo od sebe. Tome obično prethodi realno sagledavanje svega gde se grešilo ranije i kako je najbolje pokušati još jednom, ali bez gordosti i frustracija iz prošlosti.

srbija-svetsko prvenstvo
Srbija dočekuje Litvaniju!
(FOTO: Starsport)

Danas će na stadionu “Rajko Mitić” biti samo oni najuporniji i oni sa najvećom dozom nade, veliki broj biće onih koji neće smeti ni da gledaju prvu utakmicu u “ozloglašenim kvalifikacijama”, ali će biti najveći broj onih u kojima tinja tračak nade da će Piksi i ekipa ispraviti greške svojih prethodnika iz bliže i dalje prošlosti i posledično tome ostvariti dve sigurne pobede na startu, a onda nastaviti u istom ritmu i ostvariti ono od čega su “svi digli ruke” i posle 24 godine odvesti Srbiju na Evropsko prvenstvo.

Srbijo, vreme je!

BONUS VIDEO:

 

3 Komentara

    Do sada stvarno nismo imali sreće ali mislim da je vreme da se to preokrene, ne može se doveka gubiti, ja verujem da možemo i hoćemo ovog puta da se kvalifikujemo

    Ne znam šta može da se desi pa da se ovaj tim na čelu sa Piksijem ne plasira na EP

    Nemamo ništa od sećanja na tužne i ružne periode iz prošlosti, samo je budućnost bitna

Postavi odgovor