Samo običan dečko iz Liverpula kojem se san ostvario

Malo je trenutaka u fudbalu koji izazovu toliku količinu emocija kao kada dečko iz kraja, na vrhuncu, odluči da kaže zbogom i ode u tuđinu. Baš takav je, poput tihe eksplozije, odlazak Trenta Aleksandera Arnolda (26) sa Enfilda. Nema skandala, svađa, ružnih reči. Samo žal i veliko poštovanje. Igrač koji je od dečaka sa tribina postao kreator najvećih Liverpulovih trenutaka u modernoj eri, odlazi sa stilom. Da li je prerano? Moguće. Ali, ima Trent još nedosanjanih snova, baš zato što je uvek igrao unapred, gledao daleko i sanjao naveliko.

Aleksander Arnold je u ponedeljak, konačno, potvrdio ono što su mnogi naslućivali, a retki u gradu Bitlsa želeli da poveruju – na kraju sezone, definitivno napušta Liverpul. Rođeni Skauzer, dete kluba i as koji je svojim igrama promenio shvatanje pozicije desnog beka, odlučio je da zatvori poglavlje u kom je od dečaka iz Vest Darbija, gradskog predgrađa, postao globalna fudbalska zvezda.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

“Ovaj klub je bio ceo moj život – ceo moj svet – više od 20 godina. Vreme je da potvrdim da odlazim na kraju sezone. Ovo je najteža odluka koju sam doneo u životu. Bio sam blagosloven da ostvarim svoje snove i nikada neću uzimati zdravo za gotovo specijalne trenutke koje sam proživeo sa vama. Moja ljubav prema ovom klubu nikada neće nestati“, rekao je bek, između ostalog, u video poruci upućenoj navijačima Crvenih.

Trent je, u fudbalskom smislu, bio anomalija. Liverpulov sin – dete Mersisajda. Dečko koji je prošao sve stepenike klupske akademije i ušao u prvi tim kao tihi genije sa neviđenim osećajem za pas i centaršut. Nešto poput miksa Kevina De Brujnea i Dejvida Bekama. Samo, delovanjem iz defanzivne linije. Počeo je kao vezista, ali je pod Jirgenom Klopom kao osamnaestogodišnjak 25. oktobra 2016. ustoličen na poziciji desnog beka koji funkcioniše kao plejmejker.

Njegove duge lopte, prekidi, vizija igre, tehnička potkovanost i inteligencija činili su Liverpulov napad jednako opasnim s krila, kao i kroz sredinu, ujedno redefinisavši ulogu beka u modernoj igri. Ipak, ono što je Trenta izdvojilo od ostalih nije bila samo tehnika. Bila je to strast, pa identitet i pripadnost. Aleksander Arnold nije samo igrao za Liverpul, on je bio Liverpul.

Uprkos kritikama na račun slabijih defanzivnih karakteristika, Trentova uloga u uspesima Redsa ne može da se umanji. Osvojio je Ligu šampiona, bio stub ekipe koja je 2020. donela dugo čekanu titulu Premijer lige, pa onda opet u aktuelnoj kampanji, a igrao je ključne uloge u brojnim trijumfima u FA Kupu, Liga Kupu, Superkupu Evrope, na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu. Čuvena asistencija iz kornera protiv Barselone u polufinalu Lige šampiona 2019. ušla je u anale fudbalske genijalnosti.

Statistički gledano, Aleksander Arnold je među najkreativnijim defanzivcima koje je Premijer liga ikada videla. Ostaće urezano da je za Crvene odigrao 352 utakmice u svim takmičenjima i na njima ostvario učinak od 23 gola i čak 92 asistencije.

Međutim, u poslednje dve sezone, činilo se da je njegov razvoj doživeo određeni zastoj. Povrede, pad forme, promena sistema, sve je to uticalo na njegov status i očigledno usporilo klupske čelnike da pregovaraju sa svojim detetom o novom ugovoru. Takođe, pokušaji da se Trent preseli u sredinu terena nisu dali željene rezultate, barem ne u potpunosti. Možda upravo tu leži deo odgovora na pitanje zašto odlazi.

Druga je stvar zašto napušta klub baš sada, kada se Liverpul ovenčao engleskog krunom? Zašto u trenutku kada je i dalje u najboljim godinama, kada bi mogao da postane kapiten, lider i večna ikona kluba? Razlozi su verovatno višeslojni. Trent želi novi izazov, možda i drugačiji ambijent, ali postoji i osećaj da je njegov ciklus u Liverpulu završen. Odsustvo Klopa, moguće nesuglasice sa novim sistemom igre Arnea Slota, kao i želja da osvaja trofeje u drugačijem okruženju i – zašto da ne – dobije Zlatnu loptu, bez sumnje su uticali na njegovu odluku.

Neće ovo biti prve suze koje Redsi liju zbog odlazaka. Liverpul je već gubio ključne igrače na vrhuncu karijere, poput odlazaka Majkla Ovena, Ćabija Alonsa, Fernanda Toresa, Luisa Suareza, Filipea Kutinja… Pa gde u svemu tome spada Aleksander Arnold? Njegov slučaj je jedinstven. Za razliku od mnogih koji su dolazili i odlazili, on je bio jedan od domaćih – vođa u nastajanju, neko za koga se činilo da će zauvek nositi crveni dres. Zato navijače i boli više.

Postoje indicije da je Trentov naredni korak prelazak u Real Madrid. Ako se to obistini, reprezentativac Gordog albiona će se pridružiti sve većoj grupi engleskih fudbalera koji karijeru nastavljaju van Premijer lige, što je trend koji do pre nekoliko godina nije bio čest. Kraljevski klub je već pokazao sklonost ka mladim, tehnički dominantnim igračima koji mogu da igraju na više pozicija, pa Aleksander Arnold u tom kontekstu savršeno odgovara velikanu sa Bernabeua.

Odlazak jednog od lidera generacije nameće i pitanje o rukovodstvu tima. Liverpul u ovom trenutku nema izraženog vođu koji bi u punoj meri preuzeo Trentovu ulogu, kako na terenu, tako i u svlačionici. Slot ima pred sobom još teži zadatak, nego kada je preuzimao kormilo od Jirgena. Ne samo da treba da uvede drugačije taktičke ideje kako bi tim bio u vrhu narednih godina, već da ujedno izgradi kulturu koja se oslanja na nove stubove. Bez Klopa, Hendersona, Firmina, Manea, a sada i Aleksandera Arnolda, Liverpul čeka neka potpuno nova era.

Momak iz Vest Darbija, koji je kao šestogodišnjak ušetao u akademiju Redsa zauvek će imati posebno mesto u istoriji Liverpula. Njegov učinak, uticaj i vernost klubu ne mogu lako da se izbrišu. Trent je, bez sumnje, jedan od najboljih igrača koje je škola giganta sa Enfilda iznela na svetsku scenu.

I možda je baš u tome lepota njegovog puta – otići kada si još na vrhu, dok iza sebe ostavljaš trofeje, uspomene i neizbrisiv trag.

“Ja sam samo običan dečko iz Liverpula kojem se san ostvario“, piše na muralu posvećenom Trentu, u blizini Enfilda.

Odlazak Trenta Aleksandera Arnolda dolazi kao tiha eksplozija. Nema skandala, svađa, ružnih reči. Samo žal i veliko poštovanje. Igrač koji je od dečaka sa tribina postao kreator najvećih Liverpulovih trenutaka u modernoj eri, odlazi sa stilom. Da li je prerano? Moguće. Ali baš zato što je Trent uvek igrao unapred, gledao daleko i video ono što drugi nisu, verovatno i sada zna šta radi.

Bonus video: