Odbrojavanje do Evropskog prvenstva je počelo, očekivanja su velika, ali upozorenja brojna.
Ipak, u kakvim god okolnostima da se reprezentacija priprema, a onda i ode na neko veliko takmičenje – cilj je uvek isti: medalja. Po mogućstvu, zlatna. Poslednja koja je osvojena na Evropskom prvenstvu bila je, ipak, srebrna.
Dovoljno ili ne – ostavićemo vama da procenite, mi ćemo se ovog puta posvetiti Branku Laziću, koji je te 2017. godine debitovao za seniorski tim Srbije, i otkriti zašto je Železnik, odnosno FMP Meridian zaista rasadnik talenata i reprezentativaca.
Miroslav Raduljica, Milan Mačvan, Miloš Teodosić, Marko Gudurić, Duško Savanović, Branko Lazić, Vuk Radivojević, Ognjen Aškrabić… Samo su neka od imena koja imaju dve zajedničke stvari – FMP i reprezentaciju.
Iako nam se sada čini da su Branko Lazić i Crvena zvezda oduvek nerazdvojni, srpski košarkaš je svoj seniorski put otpočeo u Železniku.
Dva puta je biran za najboljeg defanzivca ABA lige, odigrao je čak 697 utakmica u dresu Crvene zvezde, osvojo je 20 trofeja (6 ABA liga, 7 titula prvaka Srbije, 6 kupova Srbije i Superkup ABA lige), odigrao najviše evropskih utakmica u Crvenoj zvezdi – čak 233, a sa 3.148 poena je trenutno 14. na večitoj listi strelaca srpskog tima.
Pa ipak, bolje od svih titula i svih brojki, Branka Lazića opisuje reč KAPITEN. I na terenu i van njega. A tome bismo mogli da pridodamo i reči poput: upornost, borbenost i požrtvovanost. I upravo sa tim osobinama je prelazio put od Ljubovije, preko Železnika, pa do Malog Kalemegdana i Evrope i statusa jednog od najboljih defanzivaca u Evroligi.
Bek koji je rodom iz Ljubovije, prve korake napravio je u KK FMP Meridianu 2007. godine, a u Crvenu zvezdu je prešao 2011. godine. Deceniju kasnije – nalazi se na istom mestu, ali uz pregršt trofeja koji se vezuju za njegovo ime. Pa, krenimo redom.
“HVALA FMP-U NA SVEMU ŠTO SU URADILI ZA MENE”
Prvi košarkaški koraci napravljeni su u rodnoj Ljuboviji, ali ipak – turnir u Šapcu je bio moćda i jedna od prekretnica u karijeri, s obzirom na to da je Lazić na njemu privukao pažnju FMP-a, koji je oduvek poznat kao klub koji izuzetno vodi računa o radu sa mladim košarkašima.
– Davno je to bilo, iskreno, ali i dalje se sećam poziva i puta u Šabac na taj turnir. Bio je to turnir regiona, gde su se okupili najbolji iz cele zemlje, trajao je par dana. Iskreno, nisam imao pojma kako funkcioniše to i zašto se uopšte organizovao taj turnir. Tek po zavrsetku sam shvatio da se bodovalo, odnosno gledao indeks korisnosti, po kome sam ja bio na drugom mestu, što me je kasnije i preporučilo FMP-u za probne treninge – rekao je Lazić na početku razgovora za Meridian sport.
Da se talenat uvek prepozna, pa makar i nakon samo jednog treninga – pokazuje nam i ova priča.
– S obzirom na to da nismo imali kod koga da ostanemo u Beogradu na duže vreme, ti probni treninzi, odnosno taj probni trening koji sam odradio ispostavio se kao dovoljan da dobijem poziv za prelazak u Beograd.
A, u Beogradu – potpuno novi sistem i trener Milovan Bulatović. Možda za njega kažu da je “čovek koji je stvorio Branka Lazića”, ali on za “ministra odbrane” uvek ističe da je čovek od zadatka i samo “ćuti i radi”.
– Trener Bulatović je zaista u tom trenutku bio najbolja opcija, kako za mene – tako i za sve momke koji su dolazili u FMP da traže svoje šanse. Svima je izlazio u susret. Iako je nekad delovao zaista strogo, sad iz ovog ugla shvatam da nas je samo pripremao za sledeći nivo našeg košarkašog obrazovanja, odnosno za profesionalne “vode” – priseća se Lazić.
Sa 13 godina je stigao u Železnik, a već 2007. našao se u provm timu “Pantera”, a posebno je zanimljivo što je svoje mesto među seniorima izborio i pre Milana Mačvana. Koju godinu kasnije, sa FMP-om igrao je dva finala Kupa Radivoja Koraća, što su ujedno bile prve medalje za Lazića u seniorskoj konkurenciji.
– U tom momentu nisam razmišljao toliko o medaljama i trofejima, naravno da su bitni jer je to nagrada za sav trud koji si uložio tokom sezone, ali više sam shvatanja da kada ih izgubiš imaš još veći motiv i inat da radiš još više i napreduješ kako bi došao do njih. Što se na kraju ispostavilo kao tačnim.
Samo tri godine kasnije, sa “Panterima” se oprobao i u Evropi, odnosno na Evročelendž kupu. Prvo evropsko iskustvo i mečevi za pamćenje, a novo za sve “Pantere” biće za nešto manje od mesec dana, s obzirom na to da ih očekuje nastup na Meridian Basketball Champions League Qualification Tournamet-u.
– Igrati u Evropi bilo koje takmičenje za malog igrača je izuzetno i neprocenjivo iskustvo. Prošao sam, što se kaže, sve stepenike po redu tokom karijere i taj Evročelendž je imao svoju ulogu u mom napredovanju. Sećam se par utakmica, ne svih nažalost, ali recimo poslednje dve utakmice protiv Getingena su ostale u sećanju baš.
Talentovana 1989 generacija FMP-a imala je pored Branka Lazića i igrače poput Milana Mačvana, te Filipa Čovića, a sva trojica su kasnije izgradila sjajne karijere. Veliku ulogu u tome imao je zapravo sam klub.
– FMP je uvek radio na tome da izbacuje kvalitetne domaće igrače. I dalje radi na tome veoma dobro i mislim da je to i potrebno zarad opstanka sprske košarke i reprezentacije. Naravno da je bilo dosta igrača, da ih ne nabrajam po imenu sada, jer su skoro svi želeli da dođu i da budu deo tog sistema. Neko od njih se snašao i uspeo, a neko nažalost nije imao dovoljno snage da se izbori za svoje mesto što je kasnije rezultirao nekom uslovno rečeno “slabijom” karijerom.
Za kraj priče o FMP-u, Lazić je jasno poručio:
– U FMP-u sam stekao skoro svo neophodno znanje. Kako košarkaško, tako i životno, jer je to sredina koja se bavila celokupnim razvojem igrača, kao i njegove ličnosti. Zaista sam im zahvalan na svemu što su uradili za mene.
“ŽELEO SAM ODMOR, ALI – REPREZENTACIJA ZOVE!”
Kao što smo rekli na samom početku, FMP je oduvek važio za pravi rasadnik talenata, ali i reprezentativaca Srbije. A, Lazićev reprezentativni put počeo je upravo iz Železnika, odnosno 2007. godine kada je u juniorskoj konkurenciji nastupao na Evropskom prvenstvu.
I kući se vratio za zlatnom medaljom oko vrata.
– Sećam se odlično tog perioda, kada nam se završila sezona, gde smo osvojili skoro sve turnire, osim Evrolige… I taj jun sam jedva čekao, da završimo treninge da odem kući da budem sa porodicom i društvom… Ali, što kažu, neko je ima drugačije planove. U Železniku je, posle nas, trenirala juniorska reprezentacija i posle jednog treninga moj trener Klipa me je pozvao da me upozna sa tadašnjim selektorom juniorske reprezentacije Mijatovićem – kaže Lazić, pa nastavlja:
– Ispostavilo se da imaju problema sa povredama i otkazima i da im nedostaje igrača, te me je on pitao da li bih hteo da im pomognem i treniram sa njima. Naravno, odgovorio sam potvrdno, bez obzira na to što sam neopisivo želeo kući, ali – reprezentacija zove! I eto, ostao sam da treniram, izborio se za mesto od 12 putnika za Madrid, gde smo kasnije uzeli zlato.
Iz ove generacije Milan Mačvan je postao vrlo zvučno ime, ali bilo je i onih koji možda nisu opravdali očekivanja.
– Bilo je tu dosta igrača koji su obećavali, naravno. Šta se desilo pa nisu uspeli da naprave veće karijere? To je do njih, ne bih zalazio previše u to. Što se tiče važnih imena na ovom turniru, naravno za uspeh su zaslužni svi,kako igrači i treneri tako i svi ljudi oko reprezentacije, ali tri imena koja su se izdvojila i vodila nas do zlata su svakako Mačvan, Stojačić i Katnić.
Deset godina kasnije – debi i u seniorskoj reprezentaciji Srbije. Mnogi su saglasni da je Lazić baš u toj sezoni igrao najbolju košarku u svojoj dosadašnjoj karijeri.
“Sigurno ću dati sve od sebe da se izborim za mesto u prvih 12 koji će otići na Evropsko prvenstvo”, rekao je tada debitant Lazić i to je i uradio. Našao se na spisku putnika za Evropsko prvenstvo, na kojem se četa Aleksandra Đorđevića našla u grupi sa selekcijama Turske, Velike Britanije, Rusije, Belgije i Letonije.
– Mogu da kažem, bez ustezanja, da sam u dosadašnjoj karijeri najzadvoljniji tom sezonom. I po ličnom pitanju i po klupskom. Tako da se apsolutno slažem da sam zaslužio taj poziv. Naravno, to nije garantovao i put u Istanbul, za to sam morao da se izborim među mnogo većim imena koja su bili na spisku.
Nažalost, povreda te je sprečila da odigraš celo prvenstvo, a neki su i dlje pri stavu da je Srbija mogla da dođe i do zlata, da se ovakav peh nije dogodio.
– Bilo mi je izuzetno teško, jer znam da sam se odrekao celog leta i odmora i vremena sa porodicom da bih bio sa njima i dao sve od sebe da dođemo do najsjajnijeg odličja. Nažalost, povreda koja me je zadesila sprečila me je da dam možda neki mali doprinos koji bi, opet kažem, možda bio dovoljan da dođemo do željenog cilja.
Povreda se dogodila baš u utakmici protiv Letonije, a iz tog meča se sećamo i nesportskog poteza Janisa Time, koji je kasnije i na klupskom nivou imao sličnu reakciju. Šta se “krije” u tom njihovom odnosu?
– Jednostavno, svi igramo i želimo da pobedimo i dajemo sve od sebe kako bismo došli do cilja. Ali, neko da to radi na takav način, pritom ja nisam bio jedini koji je povređen od strane dotičnog igrača. Iako smo slali žalbe, on nije bio sankcionisan od stane FIBA, već mi koji smo se žalili. To se kasnije prenelo i na klupska takmičenja, gde ja jednostavno nisam želeo da dođem ponovo u istu situaciju, iako je bilo pokušaja.
Stefan Jović, Marko Gudurić i Vasilije Micić delili su svlačionicu sa Lazićem i na klupskom i na reprezentativnom nivou, ali ipak razlika postoji:
– Od svih njih sa Jovketom sam imao najbolji odnos. Bili smo cimeri tokom, mislim, celog njegovog boravka u Zvezdi. Te 2017. godine smo skoro posle svake utakmice išli na večeru i proslavljli pobede… – prisetio se Lazić, a onda uporedio i atmosfere u klubu i nacionalnom timu:
– Atmosfera je dosta drugačija nego u klubu. Nemaš previše vremena da budeš opušten jer je boravak tamo kratak i jednostavno – sve je podređeno uspehu – jasan je Lazić.
Uspehu, koji je tada zacrtao Aleksandar Đorđević, koji je, prema rečima srpskog košarkaša, majstor da izvuče “nemoguće” iz igrača.
– Što se Đorđevića tiče, on je čovek koji poseduje toliko energije i koji je nesebično prenosi na igrače, u pojedinim momentima izvlači nemoguće iz igrača… – ističe Lazić.
Košarkaši Srbije nisu uspeli da osvoje zlato na Evrobasketu te 2017. godine, pošto su u vrlo uzbudljivom, neki bi rekli i “dramatičnom”, finalu izgubili od Slovenije sa 93:85. Da li je srebrna medalja bila “dovoljna” u tom momentu ili se poraz od Slovenije tumači kao “kiks”?
– Te godine smo imali dosta problema sa povredama i možda ekipa nije otišla u najjačem sastavu. Nažalost, Jovićeva i moja povreda su nam možda uskratile mogućnost da dođemo do tog zlata. Tako da, ako uzmemo u obzir sve što se izdešavalo, mislim da je srebro u tom momentu bila naša realnost. Naravno, ne našom greškom ili nezalaganjem, već jednostavno manjkom sreće.
Nova prilika usledila je 2021. godine, ali umesto novih nastupa u dresu Srbije, Lazića je zadesila nova povrede, zbog koje je morao da se povuče.
– Nažalost, nakon tog poziva od novog selektora, za kvalifikacije za Olimpijske igre, sam morao da se povučem zbog povrede. Ovog puta je bio u pitanju skočni zglob, sa kojim i dalje imam problem.
“ZA MENE JE ZVEZDA BILA SVE. BILA, JESTE, I OSTAĆE…”
Fuzija FMP-a i Crvene zvezde označila je i novu epizodu u karijeri Branka Lazića. Ukratko: prelazak na Mali Kalemegdan i ostvarenje dečačkih snova. Više od deset godina kasnije, verovatno bi mnogi konstatovali da je ovo bilo idealno rešenje za oba kluba, igrače i srpsku košarku.
– To je možda bila i najbolja vest koju sam saznao tog leta. Da ću od naredne sezone zadužiti Zvezdin dres – bilo je za mene sve ono o čemu sam maštao. Makar ga nosio i samo jednu utakmicu, a ne već, evo, preko deset godina. Nisam mogao ni da zamislim da ću toliko dugo ostati tu. Za mene je Zvezda u tom momentu bila sve. Bila, jeste i biće do kraja života – podvukao je dugogodišnji kapiten crveno-belih.
Nekoliko teških godina bilo je potrebno da Crvena zvezda postane stabilan evroligaški klub, a Lazić uz nju izraste u lidera tima i jednog od najboljih igrača. Iako ponekad deluje da se sve desilo “preko noći” – put je bio dug.
– Nijedan uspeh ne dolazi preko noći, ma šta radili da dođete do njega. Za sve je potrebno vreme. Mi, kad kažem mi mislim na sve ljude u klubu, igrače i navijače koji su dali svoj doprinos tokom svih ovih godina, smo gradili tu stabilnost svakim novim danom, svakom novom utakmicom. Bilo je potrebno dosta vremena i dosta odricanja da dođemo ovde gde smo sada, ali smo uspeli. Svi zajedno. Bilo je, naravno, teških trenutaka, ali su nam oni pomogli da očvrsnemo i da nastavimo borbu dalje do našeg cilja.
Borbenost i upornost – definitivno glavne osobine Branka Lazića. Osobine koje je preneo i na sve svoje saigrače, odnosno na ceo tim, ma ko nosio dres Crvene zvezde. Da li su takve karakteristike igrača, samim tim i tima, najvažnija karika za uspeh?
– Naravno da jesu. Pre svega, karakter i sposobnost da svoje lične frustaracije i svoj ego staviš sa strane i staviš se u službu tima, kako biste došli do rezultata, odnosno ciljeva koji su jasno postavljeni pred početak sezone.
Dejan Radonjić, Milan Tomić, Dušan Alimpijević, Dragan Šakota, Saša Obradović, Andrija Gavrilović… Samo su neka od trenerskih imena sa kojima je imao priliku da sarađuje . Ipak, jedno se posebno izdvaja.
– Sa dosta trenera sam sarađivao u Zvezdi i svaki od njih je ostavio ponešto na znanje. Dejo (Dejan Radonjić) je bio tu najviše od svih i jasno je da je imao najveći uticaj na moju karijeru u Zvezdi od svih trenera koji su prošli.
Veliki uticaj i Radonjić i Lazić imali su i u nedavno završenoj sezoni, koja je okončana sa tri trofeja: ABA liga, Kup Radivoja Koraća i Košarkaška liga Srbije. Ono što je na terenu bilo vidljivo u nekoliko navrata jeste mala nervoza, koju inače kod Lazićane viđamo često. Da li je to bila kulmunacija svih osećanja i dešavanja?
– Prošli smo kroz dosta problema tokom sezone. Od samog okupljanja, do poslednje utakmice u sezoni. Jako mali broj treninga smo odradili zajedno, ali jedni druge smo “vukli” cele sezone, bodrili se, pokrivali da bismo došli do glavnog cilja… I uspeli smo na kraju! Nervoza je uvek prisutna i to je normalno, jer te to drži fokusiranim na cilj, ali i pokazuje da ti je stalo do nečega.
Nakon finala KLS čuli smo izjavu “Samo mi znamo kroz šta smo prošli”, pa da li ima nešto što je ostalo “sakriveno” za javnost?
– Svi problemi kroz koje smo prošli su poznati javnosti, nema tu nepoznatih stvari. Sve se jasno videlo svuda. Ali, najvažnije od svega je da smo mi došli do sva tri trofeja ove godine, što im daje na još većem značaju.
Ubrzo nakon završetka sezone osvanula je i informacija da “kapiten ne ide nigde”. Branko Lazić i Crvena zvezda nastavljaju saradnju i naredne sezone, mada – malo je šta u srpskoj košarci tako vredno kao ovaj tandem, tako da “saradnja” možda i nije pravi izraz.
– Kod mene na polici ima još dosta mesta – jasno je poručio Lazić.
DŽENKINS PONOVO U SRBIJI: Zašto FMP Meridian, koji broj će nositi i kako su prošle pripreme za trenerske vode?
OBAVEZNO POGLEDAJTE: KK FMP MERIDIAN POČEO PRIPREME: testiranja, prvi trening i izjave
lara
Slažem se sa Lazićem, FMP Meridian godinama neguje i daje u reprezentaciju izuzetne mlade igrače