MAJSTOROVIĆ ZA MERIDIAN: Mnogo je bolelo, nama je zlato uvek glavni cilj!

Olimpijske igre su gotove, a Srbija je ovog puta osvojila osam (devet) medalja. Jednu su doneli i basektaši Srbije, koji su debitovali na Igrama i odmah osvojili bronzano odličje.

Važili su basketaši za glavne favorite, mnogi su im unapred „pripisali“ zlatnu medalju, ali na kraju su i bronzanim odličjima obradovali čitavu naciju.

Sada kada su se utisci koliko-toliko slegli, vreme je da porazgovaramo za Dejanom Majstorovićem, koji nam je otkrio kako su izgeldale pripreme, kakve utiske nosi iz olimpijskog sela, ali i o osećanjima pre i posle „onog“ polufinala sa Rusijom.

Kako Srbija broji nekoliko sjajnih basketaša, mnoge je zanimalo ko će to predstavljati našu zemlju na Olimpijskim igrama i kako će izgledati selekcija, te kako su tekle pripreme prethodnih meseci.

– Pripreme su bile sjajne, ne mogu da kažem da su bile teške, ali jako smo se dobro spremali, sjajan basket se igrao na treninzima, i jedan na jedan i tri na tri. Bilo je osam naših igrača na priprema, a svi smo mi među 15 najboljih na svetu, tako da je konkurencija bila izuzetno jaka. Sastav tima smo saznali pred put u Japan, odnosno u Karatsu, možda pet ili šest dana ranije – kaže Majstorović i dodaje:

– Imali smo nekoliko pripremnih turnira, igrali smo u Holandiji, Francuskoj, Novom Sadu, igrali smo i dva turnira u Beogradu, kao i u Splitu. Sve je izgledalo super, bili smo dominantni na tim turnirima, u kojem god sastavu da smo igrali – kaže Majstorović.

Ipak, mesto u nacionalnom timu nikome nije bilo zagarantovano. Svi su morali da ga zasluže.

– Mislim da nikome ništa nije bio zagarantovano. Ja sam u svojoj glavi ovako postavio situaciju: nas osmorica ide na pripreme, svi se borimo za reprezentaciju, idem da dam 500 odsto sebe i da se izborim da igram na Olimpijskim igrama. Mislim da to mesto jesam zaslužio svojim igrama, svojim odnosom prema treninzima i timu. Ali, niko nije imao zagarantovano mesto u timu – ističe Majstorović.

Nekoliko dana pre početka Olimpijskih igara, Majstorović, Aleksandar Ratkov, Mihailo Vasić i treneri Danilo Lukić i Marko Ždero otputovali su u Karatsu na pripremni deo, ali bez Dušana Buluta.

Ipak, sa njima su bili Marko Savić i Stefan Kojić, koji su trenirali svakog dana i igrali na turniru.

– Verujem da je njima bilo jako teško što idu tamo, a ne ulaze u selo i za to im svaka čast, jer su na sjajan način odradili pripreme, mnogo su nam pomogli, trenirali su sa nama sve vreme, trenirali su kao da idu u selo.

Basket 3×3 je ove godine debitovao na Olimpijskim igrama, samim tim i naši reprezentativci, koji su imali priliku da upoznaju brojne srpske sportiste i da podele iskustva sa njima. Pa, kako je sve to izgledalo?

– Svi smo morali da nosimo maske non-stop, ali sve ostalo je bilo potpuno normalno, mogli smo da se družimo, pa i sa sportistima iz drugih zemalja. Mi smo se družili u našoj zgradi, nekada smo i ispred zgrade iznosili stolice i lejzibegove, provodili vreme zajedno i puštali muziku. Tako da, atmosfera je bila fenomenalna. Ali, kada je krenulo takmičenje, nismo imali mnogo vremena. Išli smo na ručak, trening, večeru, malo druženja pred spavanje i to je to – kaže Majstorović i dodaje:

– Naravno da je Novak Đoković ostavio najveći utisak, dovoljno je samo da se pojavi. On je jedan od najboljh sportista u istoriji, ne trenutno nego ikada. Svi su bili jako prijatni, oduševljen sam vaterpolistima, recimo. To su momci koji su osvojili mnoga takmičenja i to po nekoliko puta, a i dalje su tu zajedno, niko od njih nije prepotentan, svi su jako fini i ljubazni, pravi su šmekeri. S njima mi je bilo lepo popričati, baš kao i sa košarkašicama i odbojkašicama, ali i svi drugi sportisti su bili tu, stvarno smo bili kao prava porodica. Divno je iskustvo biti sa njima.

Pređimo sada na utakmice našeg tima i dva glavna pitanja, na koja možda i dalje nemamo dogovor – kako i zašto?

– Od utakmice protiv Poljske je sve krenulo mnogo bolje, podigli smo formu i svi smo bili prezadovoljni. Čak smo možda malo i priželjkivali da izgubimo jedan basket, ali naravno da to ne možeš uraditi namerno, naravno da u svakoj utakmici daješ sve od sebe da pobediš. Dobili smo na samopouzdanju, igrali smo izuzetno dobro i bio sam ubeđen da je to – to i da ne možemo da padnemo. Još uvek ne mogu da objasnim šta se desilo u meču sa Rusijom – kaže Majstorović i dodaje:

– Nijedan segment igre nije bio na nivou, nijedan igrač nije bio na nivou… Ne znam zašto smo ostali bez energije, pa nijedan naš igrač nikada u životu nije izgubio na takav način, odnosno sa toliko razlike! I kada igramo jako loše, opet jedna lopta odlučuje i zato mi je ovo neverovatno. Svaka čast momcima iz Rusije, ali oni imaju jedan osvojen turnir, a nas četvorica imamo sto osvojenih turnira…

Ne krije Majstorović da je poraz mnogo boleo.

– Mnogo je bolelo posle tog polufinala, molio sam Boga da me neko probudi iz ružnog sna, nisam mogao da verujem šta se dešava, nisam mogao da verujem da nećemo igrati fnale, za koje smo se toliko spremali i za koje sam bio ubeđen da ćemo igrati.

Kao što smo rekli na početku, pripreme su, u stvari, trajale godinama.

– Spremamo se od 2017. godine, od kada smo saznali da će basket biti na Olimpijskim igrama. Osećao sam se kao da mi se ceo svet srušio posle te utakmice, nisam mogao da pričam, nisam znao šta da radim. Posle tog basketa sam dobio mnogo poruka u kojima su ljudi pisali da je bitno da se uzme medalja i da se ona donese kući, da ovo jeste težak poraz, ali da ne smemo da padnemo – priseća se Majstrović i dodaje:

– Meni je to mnogo značilo, malo me je podiglo psihički, nas četvorica smo seli i razgovarali, rekli smo da medalja mora da se osvoji i da kući ne smemo da idemo bez medalje. Rekli smo da ćemo dati sve od sebe, jer da nismo uzeli medalju – ne znam ni da li bih išao kući uopšte. Što kaže Bulut, skakali bismo iz aviona – nasmejao se Majstorović.

Ipak, da imaju šampionski mentalitet – pokazali su u borbi za bronzanu medalju. Nije bilo lako podići se i barem na kratko zaboraviti na poraz, ali uspeli su.

– Izašli smo na teren, pokazali našu igru i osvojili tu bronzu. Ja sam hteo da zaplačem, nisam mogao da verujem da nismo u finalu i da ćemo sada gledati druge finaliste. Bilo mi je teško, ali uzeli smo medalje. Doneti medalju sa Olimpijskih igara je nešto neverovatno i verovatno ćemo to sve mnogo više ceniti za koju godinu. Mi jesmo išli na zlato i to nam je bila jedina opcija, ali to je sport. Videli smo svi da je jedan veliki Novak Đoković ostao bez medalje, a bio sam ubeđen da će se „prošetati“ do nje, isto kao što su drugi ljudi bli ubeđeni da ćemo mi osvojiti zlato. To je sport, svi smo mi živa bića – ističe Majstorović.

Pritisak od strane medija i javnosti jeste postojao, ali i ranije smo se mnogo puta uverili da se naši basketaši sjajno nose sa pritiskom i ulogom favorita.

– Mediji su pisali o tome da smo favoriti, svi u selu su nas bodrili i govorili da igramo sjajno, bio sam i sam svestan toga i nisam mogao da krijem i da kažem „bitno je da se osvoji bilo koja medalja“, jer se prosto nisam tako osećao. Osećao sam da možemo da osvojimo zlatnu medalju, a ne bilo koju, mi smo oduvek bili takvi i takvi ćemo i ostati. Ide nam Evropsko prvenstvo za mesec dana i tamo idemo da probamo da osvojimo zlatnu medalju – naglašava Majstorović.

Dok se priča o smeni generacije i potencijalnim penzijama, Majstorović ističe da je i dalje željan igre i da će dati sve od sebe da se nađe u reprezentaciji i za naredne Olimpijske igre.

– Iskreno, ja imam želju da igram i na Olimpijskim igrama u Parizu, to mi je želja i cilj, za to ću da treniram već od sutra. Probaću da održavam sebe i svoje telo i da se izborim za mesto u timu i 2024. godine. Ima Srbija mnogo kvalitetnih igrača, tu su sada i Vasić i Ratkov, mislim da tu treba i da ostanu, tu su i Savić, Kojić, Stefan Stojačić, kao i moji saigrači iz Uba – (Marko) Branković, (Strahinja) Stojačić, (Miroslav) Pašajlić, verovatno i oni imaju želju da igraju za reprezentaciju. Videćemo šta će biti, ja i dalje želim da budem tu i daću sve od sebe da zaslužim to mesto – zaključio je Majstorović.

JOVIĆ ZA MERIDIAN: Ide smena generacije, neće biti Milice Mandić, ali nećemo razočarati!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Aleksandar Trifunović: Dončiću je dato sve, a Nikoli Jokiću? | Moj Ugao Meridian S1EP21