Čist prestiž u gradu mode: Nova epizoda rivalstva dugog preko tri decenije

Rivalstvo koje traje više od tri decenije, najduže, možda i najblistavije u istoriji Evrolige (ali i ne samo Evrolige) nastavlja se u Milanu gde će po 30. put Etore Mesina i Željko Obradović pokušati da nadmudre jedan drugog (“Mediolanum” foum 20.30).

Među njima tajne odavno skoro da i ne postoje. Kroz karijeru imali su sreću da su vodili uglavnom velike klubove sa ništa manjim budžetma . Takvu “sreću” treba i zaslužiti.

Uz dužno poštovanje zvezdama na obe strane, u nastavku borbe za plej-in Olimpije i Partizana oči košarkaških zaljubljenika neretko bi mogli da pogledom po terenu traže stratege dva tima. Možda će da promatraju njihove izraze lica, emotivna stanja, sve veći broj bora na licu.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Njihovi susreti već dugo važe za stvar prestiža. Kao i pobeda u njima. Kada se na parketu zajedno nađe 13 titula Evrolige – i ne čudi. Posle 32 godine i 29 međusobnih duela (16:13 u korist Obradovića) što u elitnom takmičenju, reprezentaciji, italijanskom prvenstvu, oni su danas pre svega kolege.

„Sa moje strane – ne mogu to da zovem rivalitetom, jer imam enormno poštovanje prema Željku. Gledam većinu njegovih utakmica, uvek se trudim da ukradem nešto od njega. Smatram da zbog igračkog iskustva koje poseduje i svega što je postao kao trener, on je zaista gore! Uz sve to, uvek je održavao najveće poštovanje prema svakom protivniku. To sam oduvek cenio. Osoba je koju toliko poštujem da ne mogu da ga smatram bilo kakvim rivalom. Razumete me? On je van konkurencije”, rekao je Mesina za naš portal uoči beogradskog okršaja dva tima.

Da, baš “onog” meča u prvom delu sezone kada je Partizan nadoknadio 15 poena zaostatka i slavio.

Partizanovac Micov ima tri fajnal-fora sa Mesinom: U Milanu neće biti gostujući teren, Panter nije stavio šlag na tortu

Prvo od mnogih bitaka na terenu dvojica najodlikovanijih među aktivnim trenerima Evrope (Obradović 9 titula, Mesina 4) vodili su čuvene 1992. godine kada se Partizan popeo na krov Evrope. Debitant na klupi crno-belih nadmudrio je tada kolegu koji je tri godine ranije otpočeo karijeru.

U četvrtfinalnoj seriji tadašnjeg Kupa šampiona beogradski tim je eliminisao favorizovani Knor (Virtus) posle tri utakmice (2-1).

Saša Đorđević i Predrag Danilović (jedan od omiljenih igrača Mesine “polu Srbina”) tada su doneli prevagu u majstorici. Usledila je pobeda nad Filipsom (Olimpijom) iz Milana. Finale sa Huventudom – ostalo je istorija.

Lajtmotiv koji se najčešće provlači kada govorimo o svim narednim mečevima njih dvojice je činjenica da je najtrofejniji Italijan umeo često da slavi u utakmicama regularne sezone, ali su “važniji” mečevi i finala po pravilu pripadali 63-godišnjem Čačaninu.

Tako je na primer Mesina morao da pruži ruku Obradoviću i na reprezentativnom nivou (EP Barselona 1997), čak u tri navrata u finalima Evrolige. Sve se odigravalo u prvoj deceniji 21. veka kada su njug dvojica dominirali Evropom.

Prvi čin dogodio se 2002. Tada je Virtus kao domaćin turnira poražen od Željkovog Panatinaikosa, iako je tim predviđen Jarićem, Đinobilijem, Smodišom imao i dvocifrenu prednost… Istovetnu sliku gledali smo i 2007. kao i 2009. kada je Mesina kao trener CSKA morao da pruži ruku boljem.

Činjenica da je Italijan tokom četiri godine u Moskvi u prvom mandatu (2005 – 2009) igrao finale Evrolige svake godine govori o njegovoj veličini. Problem je što je preko puta sebe u dva navrata imao Željka Obradovića.

Pa ipak, Mesina je neko ko je tokom prve dekade 21. veka bio najveći takmac treneru Partizana. Uspeo je tokom njegove ere u Panatinaikosu da osvoji tri titule prvaka Evrope, (jednu s Virtusom, i po dve sa CSKA), i uz raniji trofej sa timom iz Bolonje stigne na deobu drugog mesta večne liste po broju titula.

Interesantno sve ih je osvojio tokom desetogodišnjeg perioda (1998 – 2008).

U jednom trenutku imao je četiri naspram šest Obradovićevih titula Evrolige i ozbiljno pretio da sustigne Željka…Kasnije je srpski strateg osvojio još dva trofeja sa PAO, kasnije i sa Fenerbahčeom i stigao do izvesno nedostižne prednosti…

Pored evropskih utakmica, borbe su vođene nakratko i u italijanskom šampionatu tokom dve sezone koje je Obradović proveo na klupi Benetona (1997 – 1999).

U poslednje vreme nemamo priliku da gledamo duele njih dvojice u završnici evropskog takmičenja. Partizan “krcka” drugu sezonu po povratku u Evroligu, dok je Olimpija u odnosu na period od pre tri godine kada je igrala Fajnal-for rezultatski gledano napravila korak unazad.

Deo šampionske formule italijanskog tima tada su bili Kevin Panter i Zek Ledej, a danas je pomenuti tandem kamen temeljac svih uspeha Partizana u poslednje dve godine, i još uvek ima priliku da u aktuelnoj sezoni ponovi prošlogodišnji uspeh i obezbedi plasman u doigravanje.

Crno-beli bez Nanelija, Jaramaza i Vukčevića krenuli put Milana

Olimpija s druge strane uprkos ozbiljnom ulaganju, ambicijama i ozbiljnim “imenima” ne uspeva da napravi iskorak. Uprkos tome u oba prošlosezonska duela s Partizanom je slavila, bila u dobroj poziciji da isto uradi i u prvom meču u Beogradu… Italijanski sastav itekako raspolaže kvalitetom, daleko većim nego što to učinak pokazuje.

Šejvon Šilds tada nije uspeo da povuče tim posle velikog preokreta Partizana, posebno ne u odsustvu Nikole Mirotića, Bilija Berona (koga neće biti ni danas u sastavu).

Ipak u duelu u Milanu, okruglo 30. po redu između Obradovića i Mesine Italijan će potencijalno imati moćni arsenal na raspolaganju. Mirotić se vratio u tim posle zdravstvenih problema i mogao bi da zaigra protiv crno-belih, a tu je i Šabaz Nejpir.

Mesinu raduje dolazak Pantera i Ledeja, kao i povratak Mirotića i Nejpira

Posle meseci mučenja i traženja u Beogradu Amerikanac se vratio u poznato okruženje, pa iako još uvek ne pruža partije na svom nivou itekako bi mogao da bude opasnost po beogradski tim.

Mirotić bi mogao da bude centralna figura meča, što zbog stvari koje je sposoban da uradi na terenu, ali i zbog činjenice da bi po prvi put mogao da nastupi protiv Partizana posle letnjih peripetja i već viđenog prelaska u redove tima Željka Obradovića, potom i zaokreta i sletanja u Milano.

Pred nama je uzbudljiva utakmica, a ulog za oba tima je ogroman. Partizan se u ovom trenutku sa skorom 13-14 nalazi u boljoj poziciji od domaćina, ali je svaki naredni meč najvažniji u daljoj borbi za plej-in.

„Znamo da je svaka utakmica važna. Razimišljamo o njima, očigledno je tim razigran u napadu. U odbrani imamo probleme, ali radili smo na svemu. I kada postižete lake poene, ima prostora za napredak. Moramo da obratimo posebnu pažnju na detalje u odbrani“, rekao je Obradović pred okršaj.

Bonus video: