Đurišić u svetu NBA mašina: Ne plašite se brojeva - da ih nema u sportu, ko zna da li bi Jokić bio ono što jeste (VIDEO)

Bred Pit je 2011. godine u filmu „Moneyball” glumio generalnog menadžera bejzbol kluba Ouklend Atletiks, koji je tim sastavio na osnovu analitike i statističkih podataka. I bez obzira na skepsu i protivljenja uspeo da dovede ekipu do titule.

Analitika je vremenom postala bitan deo sporta. Od priprema i analiza utakmica, do izbora igrača. O ulozi analitike u NBA klubovima za Meridian sport govorio je Žarko Đurišić, koji ulazi u 30. NBA sezonu, a godinama je jedan od najbitnijih šrafova u skauting timu Minesota Timbervulfsa.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

„Vratio bih vreme malo unazad. Svi smo se mi bavili analitikom. Jer, šta svi prvo gledaju kad se završi utakmica? Statistiku! A to je početak analitike. Znači ona je oduvek bila uključena”, počeo je Đurišić priču za Meridian sport.

„ Kad pričamo o bilo kojoj NBA temi, uvek nekako izađe Jokićevo ime. Setimo se kako je on došao u Megu. Koliko znam, Miško Ražnatović je gledao brojeve u izveštajima, zapitao se da li su realni ili taj dečko ima brojeve zato što je jači od drugih. Neko je otišao, video ga i… Znači, da on nije pogledao brojke, Jokić bi možda došao do nekih visina, a da li bi bio ovo što je danas, to nikad niko neće saznati. Eto i taj detalj govori o značaju brojeva.”

Naglašavajući da su analitika za igrača i ekipu posebne kategorije, prelazi na ulogu i u skautingu.

„Današnja analitika prati igrača od prvih takmičenja, već sa 14 godina i to striktno brojke. Do 18. godine se sakupljaju podaci, svi imaju svoje modele i algoritme u koje ubacuju brojeve, probaju da predvide kakav će taj igrač da bude. Pa se dalje uključuje pozicija, da li je čista ili je između dve, na osnovu čega se takođe analitika menja. Brojevi mogu da pokažu u određenom timu gde je igrač efikasniji, na primer na trojci ili četvorci.”

Pogled kroz brojke je napredovao sa tehnologijom.

„Danas imate kamere koje prate igrača na utakmici. Tačno odrede koliko je pretrčao, koliko puta je šutnuo sa neke pozicije, koliko izašao iz bloka… I obrnuto, u odbrani koliko puta je izašao da pomogne, da li može da brani pik-en-rol… Tako da analitika ne sme da se zanemari. Ali, dođemo do primene brojki. Na primer, da li je taj igrač adekvatan za neku ekipu? Ako mi želimo da igramo brzu košarku, a brojevi pokazuju da on nije efikasan u toj brzoj igri, to ne znači da je on slab igrač, već da jednostavno ne odgovara toj ekipi.”

Đurišić je istakao da je analitika od pomoći i u odabiru petorki, odnosno igrača koji bolje funkcionišu zajedno, zatim se ponovo vratio tehnologiji.

„Tehnika je omogućila da mogu da se vide neke male stvari koje ranije nisi mogao da vidiš. Mnogo je sve napredovalo, neki ljudi se boje analitike jer je ne razumeju. Ne treba se bojati, već iskoristiti podatke.”

Prema mišljenju nekadašnjeg košarkaša Budućnosti, Crvene zvezde, Olimpije i, za dugotrajnost u SAD takođe važno, studentu Vičite – to ne znači da je ljudski faktor izgubio na značaju.

„Ljudsko oko, pogotovo treneri, vide što analitika ne može. Osećaj i košarkaški IQ su stvari koje na terenu trener i saigrači mogu da primete. Košarkaška analitika još nije precizna kao u bejzbolu. Kod bejzbola se zna koliko igrač udari puta, koliko istrči, mislim da analitika u bejzbolu dostiže vrhunac. Oni su na osnovu analitike napravili „mašinu igrača” – bacača kojeg programiraju da baca loptu na isti način kao pičer ekipe protiv koje igraju. To je fantazija.”

Višedecenijski skaut Minesote je ispričao i jednu anegdotu.

„Jedan od možda najboljih skauta i predsednika klubova, kog namerno neću imenovati, jednom prilikom mi je rekao: ‘Bio sam bolji skaut pre deset godina. Sad sa svim ovim informacijama hoću da izludim!’ Strašno poštujem analitiku, krajnje mišljenje ne baziram na njoj, ali je koristim. Minesota već dugi niz godina ima vrlo razvijeno analitičko odeljenje.”

Skauting u NBA dostiže gornje granice. Đurišić naglašava da odeljenja čine pro-skauti koji se bave samo NBA ligom, zatim internacionalni, pa skauti za G ligu… Sada su u usponu koledž skauti, dok je u padu zanimanje „scout in advance”, odnosno stručnjak koji analizira sledećeg protivnika. Jer je tehnologija omogućila da praktično znaš sve o rivalu i nema potrebe da neko putuje i uživo gleda protivnika.

„Skauting je kompleksan. Na primer, na ovim prostorima smo bili skloni da posle desetak minuta donesemo zaključak, poput ‘ovaj ne može da igra’. Kad se stvara ekipa svi moraju da budu uključeni – skauti sa informacijama, treneri i pomoćni treneri. A zna se da finalnu odluku donosi čovek na vrhu piramide koji je za to zadužen. Pogotovo, kad je reč o mlađim igračima za koje treba imati plan kako od njih izvući maksimum.”

Đurišić je direktni svedok globalizacije NBA i toga kako se od nekolicine pionira došlo do toga da u poslednjih sedam godina svi MVP igrači budu ne-Amerikanci. Podsetio je i koja su dvojica MVP igrača Evrolige odmah po prijemu tog priznanja došla u NBA, a na YouTube kanalu Meridian sporta je govorio i o uzrocima zbog kojih Evroliga postaje ‘liga starih igrača’, uticaju novca, dvosmernim i drugim NBA ugovorima koji mnoge mlađe igrače motivišu da u Americi čekaju na šansu i ne odu u Evropu. Kao i o tome da se na koledžima još mogu pronaći neki novi Mekdonald, Mekejleb, Šorts, Holden… Takvo strateško opredeljenje uveren je Đurišić bi mnogim ovdašnjim klubovima donelo višestruku korist.

Mnogi naši vrhunski treneri nisu skrivali da su od Žarka Đurišića uvek dobijali i te kako korisne savete prilikom izbora stranaca.

„Uvek sa zadovoljstvom razgovaram sa trenerima kome god treba da pomognem. Imam odličnu komunikaciju i uvek smo svi mi koji smo povezani sa NBA bili otvoreni i pomagali koliko god mogu. Nekada je bilo lakše, jer smo znali ko će da ide u Evropu. Sada se do poslednjeg trenutka igrač nada da će da ostane, da će biti pozvan na kamp i sve je teže naći pravog igrača. I treneri se osećaju komotnije sa igračima koji su već u Evroligi ili Evrokupu, koncentrisani su na njih. Radije nego da im dođe neko iz Amerike kome treba vremena za adaptaciju na evropsku košarku.”

Bonus video: