Malo je potrebno Erginu Atamanu da upali fitilj i raspali košarkašku javnost širom Evrope. Požar se širio brzinom munje, a samo nekoliko minuta nakon što je održao konferenciju – svi su pričali o treneru Panatinaikosa.
“Ako lažem, sutra ću se povući iz košarke”, odjeknule su reči Atamana nakon što je bacio rukavicu u lice Luki Bankiju, kome je zamerio činjenicu da su Efesu smatrali da će im neko špijunirati treninge, pa su radili u dvorani Olimpijakosa pre prve utakmice četvrtfinalne serije Evrolige, a ne u OAKA areni.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Da bi bolje razumeli ko je trostuki šampion Starog kontintenta, potrebno je pričati sa nekim ko je živeo i radio sa njim. Mnogi srpski košarkaši su bili uz Atamana, ali samo je Mirka Milićevića zvao u pola noći kako bi dao savet Matijasu Lesoru. Istinski globtroter i čovek koji je toliko putovao da na prvu ne zna sa kojim brojem jezika barata. Širio je srpske košarkaške propovedi u sedam različitih zemalja i kada je preko puta stola, čini da vam je malo jedan mozak kako biste razumeli kroz šta je sve prošao na svom neverovatnom putovanju – zbog kojeg je postao prava enciklopedija životnog iskustva.
Povod jeste bio Ataman, ali priča je otišla u razne tokove i napravila reku utisaka posle jednočasovnog razgovora sa Milićevićem, koji se i danas često čuje sa trenerom Panatinaikosa.
Odmah je otklonio dilemu koja je obojila košarkašku Evropu i pokušao da što slikovitije objasni ko je Ergin Ataman,.
„Nikad u životu nije se bavio špijuniranjem protivnika. On je sa Bankijem prijatelj još iz vremena Sijene. Erginu je važnije da svaki dan ode na brodić, nego time da se bavi. Siguran sam da nije ni pomislio u tom pravcu”, počinje Milićević priču za Meridian sport.
Verovatno šira javnost ne za pozadinu života selektora Turske.
„Ljudi da bi razumeli Atamana moraju da shvate da potiče iz imućne porodice. Njegov otac je 1996. godine bio težak 150 miliona dolara. Mislim da jedino Miško (Ražnatović) zna koliki je Atamanov ugovor, da on nema pojma koliko zarađuje, jer njemu novac ne treba“.
Milićević pamti anegdotu iz igračkih dana, kada je zajedno sa Atamanom bio deo Turk Telekoma i koja najbolje odslikava odnos koji ima prema novcu.
„Jednom smo se posvađali u životu. U Bormiju sam bio kada mi je pozajmio 7.000 dolara. Pre toga sam u džepu imao 10.000, jer su bili noćni klubovi i hteo sam da imam novac. Ali, dolazi Marko, momak sa kombijem koji prodaje jakne, odela i drugu vrhunsku robu. Odabrao sam stvari i nedostajalo mi je novca da kupim sve što sam hteo. Zovem Atamana, jer znam da ima uvek jedno 20.000, 30.000 u šteku, pošto voli da ima pun džep. Objašnjavam mu da nemam dovoljno para i tražim mu 7.000. Kažem da ću mu vratiti čim dođemo u Ankaru. Otišao sam do njegove sobe, gde mi je izbrojao novac – a inače voli da broji pare – tako da sam kupio sve što sam hteo”.
Velikodušno je pozajmio novac Milićeviću, ali… Nastao je problem.
“Čim smo se vratili, spakovao sam novac u kovertu i pre treninga otišao da se nađem sa njim, da popijemo kafu. Dao sam mu kovertu, a on je uzeo i raspalio me po glavi. Sve se treslo! ‘Kakve pare, sram te bilo?! Mene to ne interesuje!’ Urlao je na mene… Nije mi bilo prijatno.”
Ravnodušnost prema novcu kao jedna od osobina, a druga koja mu pomaže u trenerskom poslu jeste brzina kojom stiže do željene informacije. Vratio se Milićević na zalazak karijere.
„Zbog Atamana sam 2000. godine otišao u Karšijaku. Tada mi je Fenerbahče nudio ugovor. Bio sam na razgovoru u kancelariji sa čelnim ljudima kluba. Nude mi dvogodišnji ugovor i samo je ostalo da potpišem. Kad ono… Zvoni mi telefon, a Ataman se javlja. Odmah sam se sklonio u drugu sobu”.
Nastaje preokret. Još jedna scena zrela za film.
„Smradu, gde si?! Koliko ti nude? Nije mi bilo jasno kako zna, nije se javljao tri meseca, a ja sam hteo da igram još ozbiljnu košarku. Šta god da ti nudi Fener, dajem ti 100.000 više, izgovara Ataman i menja se situacija. Objasnim ljudima da hoću još malo da razmislim i odmah hvatam avion, letim za Karšijaku“.
Posle 15-tak utakmica je Ataman otišao u Efes, ali ni 20 godina kasnije nije prestajao sa praksom da pozivima šokira bivšeg srpskog košarkaša rodom iz Gajdobre. Prethodne godine je ponovo učinio isto – samo na malo drugačiji način.
„Zvoni mi telefon u 23,15 i pita me Ataman: ‘Šta radiš’. Oni su bili u Kraun plazi i spremali se za četvrtu utakmicu plej-of serije sa Makabijem. Rekoh mu: ‘Mogao si ranije da se javiš’. Zamolio mi je da dođem do hotela. Dok sam se spremio i došao, već je bila ponoć. U holu sede Ataman i Lesor. Ergi grli Matijasa i govori: ‘Sada će čika Mirko da ti kaže kako ćeš da igraš protiv Niba’. Podelio sam nekoliko saveta Lesoru i dao upute kako da igra protiv njega. Već posle prve četvrtine Nibo je imao dva faula, a Lesor je dao 17 poena i sedam skokova“.
Digresije su sastavni deo razgovora sa Milićevićem, kome mozak radi 300 na sat, tako da je prirodno da skače sa teme na temu. Nije mogao a da ne podeli čuđenje u vezi Džoša Niba, koji je trenutno igrač Olimpije iz Milana.
„Jedno mi nije jasno – da Nibo bude godinu dana u Beogradu i niko iz Partizana i Zvezde da ga ne zaskoči. On je dečko igračina i bio je sa Lesorom najbolji centar Evrolige. Neverovatno mi je da večiti nisu reagovali, da su pred svojim očima imali takvog igrača, a on otišao u veće staraca kod Mesine“.
Posle iskakanja – povratak na svog druga i rezime ko je Ergin Ataman.
„U poslednjoj dekadi je najuspešniji trener u Evropi. Tri Evrolige, a sada može ponovo da osvoji. Ako je čovek uspeo da od Gebrijala, koji se nije skidao u Makabiju, napravi korisnog igrača, onda je mogao i od mog pokojnog oca. Sa svim problemima koje je imao je uspeo da bude treći. Niko bolje od Atamana ne može da selektira igrača. Najbolji je u Evropi po tome“.
Voli da pobeđuje, ali isto tako voli da stane pred medije. Uživa u tome kao retko ko.
“Daj samo konferencije za štampu, da se priča o njemu… To je njegova hrana. Pare? Apsolutno mu nije bitno! Voli da pobeđuje i da bude tema u medijima. Što se novca tiče, kakvi… Nebitno za njegov život“.
Nikada nije moguće da stavi tačku na priču sa Atamanom, jer je zajednički dan bio angedota sama po sebi, pa je upisao zarez i okrenuo razgovor u pravcu večitih rivala.
„Razlika između Zvezde i Partizana su domaći igrači. Zvezda ima pola sadašnje i bivše reprezentacije u svom timu. Od Mitrovića, do Kalinića, Nedovića… Nijedan stranac skoro ništa nije odigrao kod Zvezde. Da je Mekintajer igrao kao što je igrao u Evroligi, Zvezda bi pobedila derbi i ostavila mnogo bolji utisak nego Partizan u Evroligi. Šta bi se desilo da je igrao Bolomboj… Druga priča. Plej-of bi bio mnogo bliži“.
Milićević je proveo šest godina na Malom Kalemegdanu, pa je shodno tome Zvezda bliža srcu. Kada bi mogao, ne bi imao dilemu koga bi priključio timu Janisa Sferopulosa.
„Doveo bih u Zvezdu Danijela Tajsa iz Monaka! Zajedno sa Bolombojem bi bio strašan tandem. Može da skoči, blokira, da pogodi, da zida. Odavno kompletnijeg igrača nisam video. Ne bih žalio novac za njega da sam na Zvezdinom mestu. Od Srba bih doveo Gudurića, koji ima neverovatnu sezonu“.
Osvrnuo se na ovogodišnji roster crveno-belih, a usput ukazao šta je bilo potrebno Partizanu.
„Nedović je imao velike oscilacije i mislim da je nedostajao u svom pravom svetlu. Niko ne može da me ubedi da Nedović nije vrhunski igrač. Dobrić je neiskorišćen kod Zvezde. On je strašan igrač, može da prodre, pogodi trojku, odigra pobedu… Da su Dobrić i Miloš Teodosić ove godine bili u Partizanu, crno-beli bi igrali plej-of Evrolige, 100% sam uveren u to“.
Imao je zamerku na izbor igrača koji nemaju srpski pasoš.
„Stranci se ne pale na ABA ligu. Igraju potpuno drugačije u Evroligi, a to ne sme da bude tako. Kod Zvezde bih ostavio samo Bolomboja i Mekintajera, dok bi kod Partizana ostavio Tajrika i Karlika, uz možda Dejvisa, ali bih napravio ozbiljan razgovor sa njim“.
Podvukao je veliki problem Paritzana i razlog zašto bi Miloš Teodosić u tandemu sa Dobrićem doneo plej-of crno-elima.
“I dalje nisam razumeo da li Partizan ima plejmejkera. Meni se čini da nema…Da me neko pogrešno ne razume – Partizanu želim sve najbolje. Prijatelj sam sa Željkom, bio je kod mene u Zagrebu 1988. godine u vojsci. Brinuli smo se o njemu, viđali”.
Kritiku je uputio, ali je dao veliki pijetet velikanu srpske košarke.
“Željka porediti sa nekim drugim… Ataman je novi talas, a stari talas je Željko. Čovek uđe u Arenu i 20.000 ljudi ti se klanja. To ne može da se kupi. Možda nije napravio rezultate, ali Željko Obradović je Željko Obradović. Treba da budu srećni što je u Partizanu. On sad da ode, imao bi otvorena vrata u Realu i Barseloni. To je Željko i to ljudi ne shvataju. Navijači imaju šansu da gledaju Obradovića na kraju karijere. Privilegija je da ga svake nedelje pozdravite”!
Milićević je prognozirao rasplet dešavanja na jadranskom borilištu.
„ABA ligu će osvojiti Zvezda! Neće biti lako, ali mislim da Zvezda može lakše pobediti Budućnost nego Partizan. Crno-beli imaju mnogo stranaca kojima ne bih dozvolio da uđu u salu. Eto primer Lundberga. Možeš da ne daš svaku 15 poena, ali ne smeš da ne gineš na terenu, da ne skočiš u reklamu. Zašto je Lesor veliki igrač? Pa, zato što se bori za svaku loptu kao da je poslednja“.
Iako pobednika Evrolige ne vidi kristalo, zna ko su najveći favoriti za osvajanje šampionskog prstena.
“Da nema previranja u Realu, bili bi bez dileme prvi za osvajanje Evrolige. Ako uspeju da izbace Olimpijakos, osvojiće titulu. Ja direktno znam gde je problem u Madridu. Ćus Mateo svaki put kada je bio blizu otkaza, osvojio je nešto i vrlo lako može da iznenadi. Problem je kako našpanovati Kampaca, koji igra za najviše para, pa možda ima malo ljubomore. Da se Kampaco pitao ne bi se vraćao iz Beograda, nego je gospođa stavila ultimatum. On je želeo da ostane u Zvezdi. Mislim da samo Pariz, Fener i Monako nisu blizu titule, a svi ostali mogu da se popnu na vrh….”
Za kraj razgovora je ispalio raketu i poslao poruku srpskoj košarkaškoj javnosti da treba da obrati pažnju na jednog dečaka. Kao što je svojevremeno pronašao Luku Dončiča, tako podvlači ime košarkaša rođenog 2008. godine.
„Poslao sam u Solun malog Lazara Milenkovića. Pet puta su me novinari zvali i rekli – pa ovo je novi Galis! Otišao je pre četiri meseca, a ranije je bio u Dinamiku, gde nije bio dobro tretiran. Lazar nije mnogo visok, ima 180 santimetara, ali nije ni Galis bio visok, kao što nisu ni Nan, Šorts, Hifi… Lazar je nova buduća velika zvezda. Dao je PAOK-u 34 poena, a igrao je protiv tri godine starijih momaka. Možda i dobije grčki pasoš – radi se na tome. Strašan klinac, leva ruka, bezobrazan… Šteta što niko nikada iz Zvezde i Partizana nije pokazao interesovanje za njega. Morao je u Grčku da otvara sam sebi puteve. Znači novi Galis, samo ima bolji šut“, zaključio je Milićević za Meridian sport.
Bonus video:
davidpantelic80
Ataman bas preteruje, on i njegove izjave su najjace