Obradović i Danilović pričaju o Ivkoviću: Vitez jednog vremena i primer kako se poštuju prijatelji

Promocija knjige o Dušanu Ivkoviću, „Moj Krst, moja priča“, okupila je mnogo poznatih lica u Dobračinoj ulici, u Prostoru „Miljenko Dereta“.

Program je vodio glumac Bane Trifunović, a govorili su Marija Radić, urednica „Vulkana“, Aleksandar Miletić, sportski novinar i pisac koji je priredio knjigu, Željko Obradović i Predrag Danilović koje nema potrebe posebno predstavljati, kao i Ivkovićevi prijatelji – Branko Vlahović iz Moskve i Hristos Komninos iz Atine.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Promociji knjige o slavnom treneru prisustvovali su Dragan Kićanović, Dragan Todorić, Miško Marić, Dejan Bodiroga, Zoran Gajić, Dejan Tomašević, Nenad Krstić, Duško Savanović, Aleksandar Rašić, Stefan Marković, Marko Kešelj…

„Imao sam sreću da budem pomoćni trener Dudi Ivkoviću i to mi je strašno pomoglo u karijeri“, počeo je Obradović sećanje na kuma i prijatelja. „Svi njegovi principi vezani za ono čime se bavimo bili su jasni i nije ih trebalo ponavljati. Uvek je u prvi plan stavljan tim koji je važniji od svih nas. Bio je direktan, konkretan, uvek gledajući u lice čoveka kojem govori. A to nije lako. Obično imamo problem kada nam neko u lice govori ono što misli. Ali, on je imao taj karakter, tako se ponašao, nekada i grešio, ali srećom imao je nas prijatelje koji su mogli da utiču na njega u tim trenucima. Tu pre svega mislim na Dragana Kićanovića i na sebe. Imali smo takav odnos, na koji sam ponosan. Od prvog trenutka kada sam zaigrao za reprezentaciju, imao je ogromno poverenje u meni i uveo me je u svet trenerskog posla.“

Trener Partizana se setio druženja u kući porodice Ivković koja su, kako kaže, bila nešto posebno.

„Uvek je vodio računa o prijateljima. Imao sam čast i zadovoljstvo da se družim sa njegovim golubarima. Način na koji je prilazio tim ljudima i kako se ponašao, bio mi je pokazatelj kako treba u životu poštovati prijatelje i sve druge ljude koje voliš. Sa njima je odrastao na Krstu, proveo detinjstvo i vodio računa o njima kao o najrođenijima. To me je uvek fasciniralo. Posebno način na koji je pazio na ljude koji su bili u problemu. Okrenuo bi telefon i rekao: „Valjalo bi da se nađemo, da popričamo“. Davao je savet ili bilo koju drugu vrstu pomoći. Njegovi principi u životu i u poslu košarkaškog trenera su uticali na mene i te postulate koristim,“ dodao je Obradović.

O trofejnom stručnjaku i jednom od najuticajnijih košarkaških ličnosti u evropskoj košarci, pričao je Predrag Danilović, što možete videti i na snimcima „Sportskog žurnala”.

„Tokom priprema 1989. imponovalo mi je da mislim da smo prijatelji. Imao je takvo ponašanje i vrstu simpatije prema meni. Posle sam to i saznao preko roditelja moje supruge. Sve je doprinelo da imam strhopoštovanje prema Dudi. Imali smo fenomenalan odnos, postali prijatelji prvog-drugog dana priprema. Čuli smo se, dolazio je sa suprugom, Nenom, u Bolonju. Gledao sam i Pavla u kolevci. Kada sam mu video šake rekao sam: ’Dobro je, nemaš prste na Dudu’! Dopustio mi je tu šalu. Po završetku karijere smo ostvarili drugu vrstu prijateljstva“, počeo je priču jedan od najvećih košarkaša Evrope svih vremena.

„Duda je uvek bio istovremeno mangup i ozbiljan. Bio je vitez svog vremena. O nekim temama nismo stizali da pričamo, neke sam zaboravio pa sam se podsetio dok sam čitao knjigu. Muke kroz koje je njegova familija prošla… Iz takve porodice nisu mogli da stasaju loši ljudi, ni Piva Ivković, ni Duda. Za moje 54 godine života tako nešto nisam sreo.“

Danilović dodaje:

„Kada sam završio karijeru stavili smo pečat na našu bliskost. Familijarnu. Njemu je porodica bila stub svega. Nije postojao razgovor da se to ne spomene.“