Stavite se u ulogu junaka priče koja će uslediti. Studirate ili radite, a usput trenirate daleko od reflektora profesionalizima. Posle naporne nedelje za vikend stiže utakmica. Izlazite na parket, nadmudrujete se sa protivnikom, a onda ispod koša ugledate dvostrukog šampiona Evrope.
Pomislite da je umor učinio svoje i da je pred vašim očima fatamorgana. Da prizor bude još neverovatniji, kod sebe ima džoger za brisanje parketa. Tražite izmenu jer sve navodi da ste izgubili razum. Sa klupe za rezervne igrače i dalje vidite isto, a tribinama se prolama glas: Ljudi, Kruno Simon!
Košarkaši Gorice, koji su zapravo prisustvovali pomenutom događaju, imali su priliku da na utakmici vide legendarnog hrvatskog reprezentativca u potpuno drugačijoj ulozi. Dvostruki prvak Evrope sa Efesom još jednom je dokazao koliki je… Car! Možda nije književni izraz, ali verovatno najbolje oslikava lik i delo 39-godišnjeg Zagrepčanina koji je inače i dalje aktivan košarkaš. Upravo u svom Samoboru, pod trenerskom palicom oca Đura, igra poslednji ples. Nije još odlučio da okači patike o klin, ali je Samobor odredio kao krajnju stanicu – u kojoj uživa sa porodicom, a istovremeno pomno prati dešavanja na najvećoj košarkaškoj sceni.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Razgovor nije mogao drugačije da počne. Kako se našao sa džogerom u rukama na utakmici 10. kola Prve lige (drugi rang takmičenja u Hrvatskoj).
“Kontekst je malo drugačiji. Ćerka me dve nedelje nagovarala da joj dozvolim da zajedno sa prijateljicom bude bude na terenu i briše parket. Ja sam rekao – naravno, nema nikakvih problema. Ali, pošto su deca u pitanju, posle četvrtine i po je koncentracija popustila i onda mi je tražila da se igra. Tada sam morao da sednem pored i da ukoliko neko padne, obrišem parket. One su otišle u kancelariju mog oca da se igraju, a ja sam uskočio kao brisač parketa”, rekao je Simon u razgovoru za Meridian sport.
Imao je sreće, nije se mnogo umorio.
“Ovo je prva utakmica u kojoj niko nije pao na pod, tako da nisam imao mnogo posla”.
Zbog odjeka vesti koja je izazvala priložena slika, nikako se ne umanjuje informacija koja je obojila hrvatsku javnost prošle godine, a glasila je – Kruno Simon u Samoboru. Nije ostao samo jak na rečima, kao mnogi, već je delima odlučio da vrati dug prema košarci.
“Pre svega sam došao zbog oca. Preuzeo je klub u trentuku koji nije bio zavidan, ekipa je bila na ivici ispadanja iz druge u treću ligu. Želeo sam da mu pomognem, a i kada sam igrao na najvišem nivou sam govorio da ću se jednoga dana vratiti u hrvatsku košarku. Uživam u tome i mislim da bismo svi, koji smo napravili karijere i obezbedili egzistenciju, morali da vratimo košarci na taj način. Uživam u svakom treningu, svakoj utakmici… Saigrači su me vratili u detinjstvo, jer su sada oni ja od pre 20 godina kada sam počinjao svoj put. Zaista sam se našao u lepoj situaciji”.
Talente vidi, ali i probleme hrvatske košarke.
“Ima talentovanih igrača, ali u Hrvatskoj je situacija nažalost takva da je druga liga amaterska. To su momci koji su se opredelili za obrazovanje i odustali od košarkaških snova. Uveren sam da ima momaka koji bi sigurno igrali na visokom nivou da se priča drugačija odvijala. U Hrvatskoj je to realnost… Sa tri treninga nedeljno nije realno očekivati da će neko iskočiti na veliku scenu”.
Deluje neverovatno da i posle dvadeset i kusur godina ima istu strast prema igri pod obručima.
“Imao sam sreću da sam kroz većinu karijere bio zdrav i sada se osećam super, tako da mi nije problem da odem na put, u autobus, niti stavim bandaže… Sigurno da nije isti intezitet. Mogu da treniram kada hoću. Dok god sam srećan i mogu, uživanje mi je da idem na svaki trening i utakmicu”.
Momci dobijaju poseban motiv kada prekoputa vide čoveka sa kilogramima pehara evropskog sjaja u vitrini.
“Sigurno im je izazov, lepo je. Znam da gde god igramo, protivnički igrači pitaju da li sam stigao, da li igram. I za njih je podstrek da daju sve od sebe. Mislim da je to i poenta”.
Nameće se pitanje – do kada će Kruno biti na parketu?
“Nije lako reći. Treba videti kakve su klupske ambicije. Ukoliko budu želeli da idu u viši rang, mislim da ću se oprostiti od košarke. Jednostavno, prva liga donosi više treninga, putovanja… To mi trenutno nije u interesu. Dokle god smo na ovom nivou, dokle god sam zdrav i uživam – igraću”.
Sve može da promeni unosan ugovor…
“To svakako! Tu je spas”, sa osmehom na licu je prihvatio šalu i još jednom potvrdio o kakvom karakteru je reč i koliko pozitive teče njegovim venama.
Još jedan zaključak se izvodi – možemo li da očekujemo da će po završetku karijere obući odelo i stati kraj aut linije.
“Svakako da me trenerski poziv zanima i da je košarka moj život, ali nažalost u Hrvatskoj je situacija takva da biti trener nije posao koji te može zadovoljiti. Ako bih ulazio u tu priču, morao bih da gledam prema inostranstvu. Tu postoji drugi par rukava – imam troje dece koja uživaju u Zagrebu. Napokon smo na istom mestu i baš sam na vagi što se toga tiče. Da li ulaziti u to ili probati nekim drugim putem”.
Posle neverovatne priče iz Prve lige Hrvatske se selimo na putovanje zvano dvostruki šampion Evrope. Bio je specijalan začin Efesovog tima koji se dva puta uzastopno peo na vrh košarkaškog Olimpa.
“Tih pet godina će biti zauvek u meni. Najlepše vreme koje sam imao u karijeri – apsolutno. Ne samo zbog rezultata, već zbog prijateljstava, porodične atmosfere, ljudi koje sam upoznao u klubu. Do tada sam bio srećan sa karijerom, a Efes je bio šlag na torti. Uživanje je bilo igrati sa momcima, pobeđivati… Stvarno bolje nisam mogao da poželim”.
Iako mnogi kažu da je teže odbraniti nego osvojiti, kod Efesa je bilo drugačije.
“Mislim da je za nas bilo teže osvojiti prvu Evroligu. Nakon Fajnal-fora i poraza od CSKA, dogodio se koronavirus. Mi smo još te sezone igrali fenomelnalno i svi su očekivali da ćemo osvojiti. Sezona je prekinuta i nije bilo lako ići ispočetka, dokazati da si najbolji. U Kelnu se igralo bez publike, atipična atmosfera. Zato mislim da je bilo komplikovanije, pogotovo što je Efes mnogo uložio u ekipu, a to je bio prvi trofej. To je bilo probijanje leda. Zato bih izabrao prvu titulu“.
Tomislav Mijatović je jedan od stubova na kojima počiva Efes. Dočekao je Kruna u Istanbulu, ali i ispratio. Vreme je prolazilo, a hrvatski stručnjak je ostajao na Bosforu. Prošle sezone je iz uloge asistenta uskočio u cipele prvog trenera.
“On je svetski prvak u tome koliko je dugo u klubu. Njega će teško neko prestići u budućnosti. Sigurno da mi je mnogo značilo da imam nekog svog. Imao sam pored sebe čoveka od kojeg sam mogao da saznam kako klub funkcioniše, nekoga kome sam mogao da se jadam… Olakšao mi je mnogo prvu sezonu u Efesu, pogotovo što smo mi godinu završili na poslednjem mestu u Evroligi. Kada se sve uzme, nije bilo lako. Ne mogu da kažem da sam očekivao da će postati prvi trener, ali je to očekivan sled događaja. Upoznali su ga i znaju da će sve dati za klub, da mu je stalo. Ulazio je u celu priču u trenutku koji nije bio sjajan. Još jednom je pokazao da je uvek spreman da radi u interesu kluba”.
Čim se pomene Efes i šampionska sezona, ne može da se ne spomene Vasilije Micić. Nekada saigrač, zauvek drug, a danas igrač Šarlota.
“Čujemo se stalno. Sprijateljili smo se. Ne odgovaraju mi teremini kada on igra, pa ne gledam, ali uvek pogledam snimke, ispratim statistiku. Nije lako kada si plejmejker u NBA ligi. Treba staviti sve na papir i biti objektivan. Igrači na poziciji jedan veoma teško se prebace iz Evrope u Ameriku. Dok je bio u Evropi, Vasa je dokazao da je najbolji igrač Evrolige. Imao je izazov da proba, sigurno da nije navikao na status koji ima. Ali sve će mu ovo pomoći da se dodatno izgradi kao igrač i osoba. Uvek može da se vrati u Evroligu. Nije svako Luka Dončić, da kao plejmejker Evropljanin odmah igra kao superstar”.
Priča je stigla i do Evrolige, kao i susretu večitih sa njegovim bivšim klubom. Prekinuo je Kruno i pre nego što se pitanje završilo – asistirao je maestralno, kao u zenitu karijere.
“Čeka nas srpska nedelja košarke u Istanbulu”.
Nastavio je u dahu – prvo o aktuelnom trenutku u kojem se nalazi Efes, a onda i Zvezdi i Partizanu.
“Gledam Evroligu. Ogroman sam fan! Čak i kada ne pogledam uživo, onda vratim. Zanimljiva sezona, a Efes igra promenljivo. Toplo-hladno… Ali treba uzeti u ozbir činjenicu da su igrali bez najboljeg igrača. Iako je poslednju utakmicu Šejn Larkin bio u ekipi, videlo se da nije na sto odsto. Od prve sekunde se vidi koliko znači i koliko je važan za tim. Očekujem da će se Efes dići u drugom delu sezone ako ih posluži zdravlje”.
Svestan je da turskom velikanu sledi ozbiljan posao.
“Neće im biti lako. I Partizan i Zvezda igraju odlično, poseduju zaista izuzetne individualce i vrlo su dobri timovi. Evroliga nikad nije bila zanimljivija i zaista nije zahvalno davati prognoze”.
Kod Crvene zvezde Meridianbet vidi jedan problem.,
“Ja sam uvek fan igrača koji igraju sa loptom. Iskren da budem, ako Teo (Teodosić) nije u top formi, u Zvezdi ne vidim drugog igrača koji to može da učini. Tu me je malo strah za njih. Imaju široku rotaciju, individualce na svim pozicijama, ali ako je stani-pani ne vidim ko je igrač koji će povući, ukoliko Teo nije raspoložen”.
Usledio je niz hvalospeva na račun Miloša Teodosića.
“Impresivno je uopšte igrati u tim godinama Evroligi. Sigurno da mu nije lako, da je već prilično ispovređivan. On je sigurno jedan od najvećih srpskih igrača svih vremena. Svuda je pokazivao da je ekstra klasa. Uživao sam u svakoj utakmici protiv njega. Uvek je milina protiv takvih igrača. Kada je bio u CSKA, ja sam igrao za Lokomotovi i igrali smo često jedan protiv drugog. To su mi jedne od najdražih utakmica u karijeri”.
Prebacio se na crno-beli stranu i priču o igračima koje voli da gleda.
“Kod Partizana, sa druge strane, vidim Karlika Džonsa koji me iznenadio i igra fantastično. Iako je u početku sezone Partizan izgledao kao da nije dobro sastavljena ekipa, očigledno da je samo bilo potrebno vreme, pošto sada izgleda impresivno. Biće interesantna sezona, uveren sam da će obe ekipe biti u borbi za plej-of, odnosno plej-in, ali nažalost ne vidim ih iznad toga”
Snagu Partizana je personifikovao u Željku Obradoviću.
“Ogromno poštovanje za Obradovića. Još na početku sezone sam govorio da on zna zbog čega je tako sastavio tim. On je uvek govorio da treba obrisati staru kasetu i snimiti novu. Nikada nije bilo lako igrati protiv njegovih ekipa. Ne bi slučajno 35 godina bio u vrhu. O gospodinu Obradoviću je bespredmetno razgovarati“, zaključio je Simon priču za Meridian sport.
Bonus video:
neda.kerkez
Ponekad vrhunski sportisti zarad sreće svoje dece moraju i da brišu mopom pod da niko ne bi pao.
davidpantelic80
Simon vise simpatise Partizan nego Zvezdu, zato i prica ovako
kluka4002
Nekad glavni na terenu sad briše parket ali i to je deo uloge koji sada ima tako da sve pohvale , iskreni nisam bi sumnjao da o Teu ima najlepse reci ipak je on neko ko dugo vodi glavnu rec u našoj košarci realno