Koga nema, bez njega se može… Ili mora, svejedno.
Da li se može bez Nikole Jokića – ne znamo, ali, pomalo smo i naviknuti na njegove odluke da reprezentaciju Srbije skloni u drugi plan kada dođe vreme za nju.
Hoće, neće, hoće, neće… Gotovo svake godine isti scenario. Nadanja, očekivanja, gledanje u pasulj da li će se odazvati, međutim, to vam je Nikola Jokić.
Neki bi rekli da ova sapunica ide češće nego “Porodično blago”, koju već znamo napamet. Kako Zlatku nestaje 20.000 maraka, kako ne postoje lažni prosjaci, kako će Boda Tajson da nokautira sudiju…
Kada malo bolje razmislimo, to i nije daleko od istine. To je Nikola Jokić i da, svakog leta ista priča, ali, ovoga puta nema srećnog kraja.
Pešić objavio spisak – nema Jokića uz još iznenađenje
Čovek koji odstupa od svakog stereotipa profesionalnog košarkaša, ne zanima ga košarka kao takva, već je to za njega čist posao.
Ne želimo da kažemo da ga reprezentacija ne zanima, već da je on vrlo specifičan čovek drugačijih prioriteta u životu u odnosu na sve ostale košarkaše.
Konji, familija, odmor, mir, a sve to daleko od očiju javnosti…
Izgradio je Jokić svoj “kineski zid” i ne odstupa od toga. Ako se ne oseća spremnim, kako mentalno tako i fizički, to je sve njegova odluka i ništa mu se ne može zameriti.
Doduše, naravno, da će mu mnogi zameriti, reći će da je ovakav ili onakav, ne voli Srbiju, baš ga briga za Svetsko prvenstvo, gleda samo sebe… I tako u nedogled.
Da bi Srbija bila znatno jača sa njim – bila bi, da bi bila favorit za medalju – bila bi, ali, da li ćemo preživeti bez njega – hoćemo.
I to je kraj priče.
Nikola Jokić je prvi put zaigrao za Srbiju na velikim takmičenjima sada već pomalo davne 2016. godine na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.
Ekipa sa Teodosićem, Markovićem, Bogdanovićem, pod komandom Aleksandra Đorđevića tih godina je vratila košarku tamo gde joj je i mesto.
Srebro za Mundobasketa 2014, zatim polufinale Eurobasketa naredne godine, bila je dobra podloga za Olimpijske igre.
Nikola Jokić je sa 22 minuta prosečno na parketu beležio 9 poena po meču, imao po 6 skokova i polako, ali sigurno, počinjao da skreće pažnju na sebe.
Upravo je utakmica protiv SAD u grupnoj fazi bila prilika za Jokića da pokaže sav svoj potencijal i nagovesti o kakvom se igraču radi.
Na kraju, Srbija je stigla do kraja takmičenja, igrala finale, takođe protiv Amerikanaca i izgubila, međutim, to nije toliko bilo ni bitno kada igrate protiv takvih košarkaša.
Nakon toga, Jokić je po prvi put izbio na stub srama – 2017. godine, kada je odbio da bude član reprezentacije na Eurobasketu, kako bi se što bolje spremio za novu sezonu u NBA ligi.
Tada je već navukao gnev pojedinih navijača, koji su zatrpavali društvene mreže “hejtom” za Nikolu Jokića, a “orlovi” su tog leta poraženi u finalu od Slovenaca i okitili se srebrnom medaljom, koja ovoga puta ne sija zlatnim sjajem.
Vratio se na leto 2019. godine pred Mundobasket, u trenutku kada je cela zemlja bila u euforiji pređašnjih uspeha i očekivala zlatnu medalju.
Jokić, Bogdanović, Bjelica, Micić, Marjanović… Jaki kao crna zemlja.
Ipak, umesto medalje, vratili smo se kući spuštenih glava, završivši na skromnom petom mestu.
Četvrtfinale protiv Argentine bilo je ključno i taj meč je bio jedan od najlošijih za Srbiju u protekloj deceniji. Umesto novih snova o balkonu ispred skupštine, usledilo je otrežnjenje i totalna rekonstrukcija reprezentacije.
“Koga nema bez njega se može i mora”
Otišao je Sale Đorđević, došao Igor Kokoškov, međutim, ni on nije potrajao.
Jokić je na tom prvenstvu beležio 11 poena po meču, 7.5 skokova i skoro 5 asistencija i bio najbolji košarkaš Srbije, uzalud…
Nismo nastupali na Olimpijskim igrama u Tokiju, pošto su nas u kvalifikacijama usred Beograda izbacili Italijani.
Naredno takmičenje, ispostaviće se i poslednje za sada, bio je Eurobasket prošle godine.
Očekivala se medalja, kao i uvek. Sve je krenulo kao po loju. Pobede i to ubedljive, sjajna igra Srbije pod vođstvom Svetislava Pešića, sve do meča osmine finala protiv Italijana.
Brutalna forma Jokića koji je nosio reprezentaciju bez Bogdanovića i Teodosića nije bila dovoljna za nešto više.
Nadmudrio je Poceko našeg Pešića i uništio još jedan san o medalji, a Jokićeva statistika na tom šampionatu je ponovo bačena u vodu.
Skoro 22 poena po meču, 10 skokova i mnogo toga što ne ulazi u “kolone”, ni ovoga puta nije bilo dovoljno. Srbija se vratila kući, a Jokić u SAD.
Danas, nepunih mesec dana pred početak Svetskog prvenstva, Nikola Jokić nije mentalno, ni fizički spreman… Neka nam je Bog u pomoći.
Ko zna, možda se dogodi neko čudo i vratimo košarku u Srbiju, međutim, pitanje je, da li joj je ovde i mesto…
BONUS VIDEO:
Sava
Pa sto da igra kada ga predsednik saveza pljuje i osporava debili vode savez ne bih ni ja igrao
Saša
Jokica treba precrtati i prekinuti bilo kakva obavestenja o njegovim uspesima , jer ne pokazije ni malo interesovanja da igra za svoj narod
Maximumlife
Ko veruje u cuda ona se dogadjaju,i sigurni smo da cemo vratiti kosarku u Srbiju gde joj je mesto,sa ili bez Jokica!!!!!
Domaria
Nr igra ne ogra idemo dalje ne znsm zasto toliko pažnje pridodaju