Miroslav Raduljica i Stefan Marković: Cimeri iz reprezentacije, prijatelji za ceo život (VIDEO)

Često na sport gledamo isključivo kroz naočare uspeha, zaboravljajući da ima mnogo bitnijih stvari u životu. Vidimo medalje, a ne shvatamo da je zapravo važan put i ljudi koji učine da dolazak do postolja bude poseban i neponovljiv. Svedoci smo da novac u današnjem svetu profesionalnog sporta može da “kupi“ rezultate, ali stvar koja nema cenu su prijatelji.

Priča Miroslava Raduljice i Stefana Markovića je jedna od onih koji dokazuju da medalje jesu važne, ali da drugarstvo ostaje za sva vremena. Iako su uspesi zapisani u almanahe, ljudi ih neretko omalovažavaju i zaborave, a veza koju ostvarite sa ljudima ostaju do kraja života.

EKSKLUZIVNO ZA MUNDOBASKET: Preuzmite fantastičan BONUS DOBRODOŠLICE u iznosu od 5.000 RSD i to POTPUNO BESPLATNO

Od mlađih kategorija, preko A selekcije, pa sve do epizode na Malom Kalemegdanu

Zajedničko putovanje im je donelo nezaboravna iskustva, tri srebrne medalje sa nacionalnim timom, mnogo anegdota… Cimeri, drugari, prijatelji – ma, postali su braća.

Marković i Raduljica su bili gosti Meridian sporta, gde su evocirali uspomene iz perioda dok su nosili dres Srbije. Premotali su film unazad i rekapitulirali šta su zajedno uradili tokom reprezentativne karijere.

Mnogo toga je bilo za pamćenje, ali Olimpijske igre u Riju su istakli kao nešto specijalno. Osvojili su srebrnu medalju, koje je, kako stara floskula kaže, zaista sijala zlatnim sjajem.

Ipak, u sećanju nekadašnjih cimera je ostalo druženje iz soba, a ne pobede i uspesi.

„Neverovatna ekskurzija“, prisetio se Marković sa osmehom na licu i otkrio detalje:

„Moram da pitam da li nas je Neša (Nebojša Ilić prim.aut) zavrnuo. Nas dvojica smo bili cimeri i bila su dva stana, gde je bilo smešteno po šestorica. Miroslav i ja  smo dobili najmanju sobu“.

Nadovezao se Raduljica na priču doskorašnjeg saigrača.

„Ovi neki što su bili mlađi po stažu su dobili bolje sobe. Stan, pa tri sobice i dnevna. Sećam se da je kuhinja bila do pola završena. Nije bilo prozora, ali bilo je simpatično“, rekao je bivši centar reprezentacije i objasnio kako je izgledala soba u Riju:

INTERVJU – Stefan Marković: Prijateljstva su moji najveći trofeji

„Terasa, kuvaju se neke kafe, igraju se karte… Vaterpolisti su najjači, preiskusni su bili čak i za nas. Oni doneli aparat za kafu, kafe, sve živo…”

„Ozbiljno preduzeće“, ubacio se Marković, da bi Raduljica odmah nastavio priču:

„Kao kafanica je bilo kod vaterpolista. Išli smo kod njih, a dolazilo se и kod nas. Bilo je baš jedno dobro druženje. Družili smo se sa vaterpolistima, ali oni su nekako bili za sebe. Sami su sebi dovoljni, da tako kažem. Kod nas je bilo uvek zabavno, Đoković je dolazio, tako da je bilo smejanja, sećam se pantomime…“

Raduljica ni sam nije verovao kakva ih je situacija dočekala u sobi.

„Kad smo stigli, bili smo u fazonu: „Au, gde smo došli“. Pitali smo da li je moguće da ćemo ovde da boravimo dve nedelje, ali čovek je prilagodljiva životinja, a neki smo prilagodljiviji od drugih“.

Sa osmehom na licu, Marković je prokomentarisao:

„Moram to da vidim ko je određivao sobe. Šta smo mu nažao učinili, šalim se naravno. Slučajno se tako zadesilo, niko nije ni video“.

Kraj saradnje: Miroslav Raduljica napustio Mali Kalemegdan

Sobe očigledno nisu uticale na srpske košarkaše, koji su iz Rija doneli srebrno odličje.

„Ma, kakavi smetale. Mi smo mnoge stvari prošli, još kao klinci. Bilo je tih kasarna u mladosti, tako da mi nismo navikli na luksuz. Mene ćale vodio u kombiju, gde smo umesto sedišta imali klupe. Ništa ne znaš kao klinac, ne znaš za bolje, onda posle vidiš kad odrasteš kako može bolje, ali te takve stvari pripreme za izazove, pa se ne buniš zbog sobe u Riju“, istakao je Raduljica i za kraj poentirao:

„Pefi je bio savršen cimer. Kao klinac ti neko zapadne, ali posle kad možeš da biraš, onda vam je jasno što sam birao Pefija. Prosto nađu se ljudi, na istim talasnim dužinama. Veoma je važno ko kakve navike nosi iz kuće. Kada god je moglo da se bira, bili smo Pefi i ja zajedno u sobi“.

Nije mogao Marković bez šale, pa je dodao:

„Za higijenu smo bili opterećeni, zato smo se našli“.

Ovu kao i druge zanimljive priče iz intervjua, pogledaje na video snimku.

Bonus video:

4 Komentara

    Takva prijateljstva su temelj zivota!

    Lako im je bilo da se na sve neugodnosti naviknu jer su bili mladi

    Najvažnika stvar koja se ponese iz tako duge karijere nisu trofeji i medalje nego uspomene i prijateljstva

    Treba izdvojiti vreme i pogledati jako jako kvalitetan podcast

Postavi odgovor