U Beogradu si, zbog utakmice protiv Partizana. Pravo sa puta ideš u Arenu na trening. Dolaziš do dvorane i uspomene na najveći trenerski uspeh, na osvajanje ABA lige, kreću da se pojavljuju.
Ali, ne možeš da uđeš tamo gde ćeš sutradan (u subotu) igrati meč, zato što je zauzet – pazite sad – evroligaškom utakmicom! U momentu kada tvoj autobus pristaje kod Arene, sa druge strane zidova se čuje pobednička pesma navijača nekog drugog tima. U tom trenutku Crvena zvezda Meridianbet razbija Bajern… Ista ona Zvezda koju si TI pobedio.
Neprimetno skrećeš sa svojim Splitom u malu dvoranu. Radiš trening i odlaziš za utakmicu protiv najtrofejnijeg trenera Evrope svih vremena i napuštaš je pre nego što se završava Evroliga, recimo, 50-ak metara daleko od tebe.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Kako, posle, da ne sačekamo Slavena Rimca da završi večeru kako bi barem sit – nadamo se i miran – dao intervju za Meridian sport. Povoda za razgovor sa trenerom Splita je mnogo, ali pre svih meč protiv Partizana, u subotu, u 19 časova. Protiv Partizana koji je definitivno u usponu forme posle pobede nad Zvezdom i Olimpijakosom.
„Ma, dobro, treba biti iskren i reći da u odnosu Splita i Partizana nije bitan trenutak, već okolnosti“, kreće Rimac priču za naš portal. „Bez obzira na sve, Partizan je u bilo kom rosteru favorit, posebno na domaćem parketu. Za nas možda i nije loša jedna ovakva utakmica s obzirom na gust raspored, a posle reprezentativne pauze. Idemo da igramo što bolje. Imamo određenih problema sa sitnim povredama, a sa Bensonom smo dogovorili raskid ugovora. Niti je on bio zadovoljan statusom, niti mi njegovim igrama. Tako da smo još kraći. Ali, to su sve neki problemi, ne alibi. Svima je jasno na čijoj je strani kvalitet bez obzira na sve.“
Sigurno je 49-godišnji Zagrepčanin slično govorio i uoči meča sa Crvenom zvezdom u trećem kolu ABA lige. Pa je, na opšte iznenađenje, pobedio favorita.
„Uvek se priča o favoritima i autsajderima. Unazad 30 godina, koliko sam ja u košarci na ozbiljnijem nivou, nešto se menjalo. Sada u jednom danu najslabija ekipa može da pobedi prvaka Evrope. Tako nešto ranije nije bilo moguće. Ali, u poslednje tri-četiri godine, čak i više, zbog gustog rasporeda igrači ne mogu mentalno da budu na nivou na kojem je potrebno da bi se odigrala bilo koja utakmica. Sa tim se treneri bore i nekada su nemoćni. Jer nije stvar kvaliteta ili taktike, već prevelikog broja utakmica i mentalnog zasićenja igrača.“
Zanimljiv odgovor na pitanje da li može da napravi još jednu senzaciju. A kad smo već kod senzacija…
Te 2014. godine, tada kao mladi trener mlade Cibone, došao je na fajnal-for ABA lige na megdane sa moćnim projektima kao što su Crvena zvezda, Partizan i Cedevita. Ostalo je historija.
„Imao sam sreće da kao igrač i trener sve što radim uvek prati rezultat i uspeh. Nekada na većem nivou, nekad manjem, ali nikad nisam smatrao da nešto ne može. Ako čovek uporno radi i ako je pripremljen, sve je moguće. Tako je bilo i 2014. Sam naš odlazak na fajnal-for je bio pravo malo čudo, ali kada smo već došli dotle, spremali smo se da osvojimo. Išlo nam je na ruku to što se igralo na jednu utakmicu. Ta četiri dana imali smo dobru atmosferu, sa (Dariom) Šarićem na čelu svi su bili jako raspoloženi za igru. To je splet okolnosti. A kada se šansa pojavi – treba je uzeti.“
Šansa se pojavila posle šokantne pobede Cibone nad domaćom Crvenom zvezdom u polufinalu. Realno je bilo sačekati Partizan u finalu, ali je Nolan Smit trojkom sa pola terena ugasio nade crno-belih, ali i pojačao veru Vukova. U tom trenutku, Rimac je mislio…
„Ne znam za ostale, ali ja sam više gledao to sa sportske strane. Mi smo to finale sa Cedevitom igrali pred 500, možda 1.000 ljudi. Da je Partizan prošao, bilo bi prepuno. A to je ono što priželjkuješ – da pobediš Partizan u punoj Areni! Naravno, to su bile dve izuzetno jake ekipe, nismo gledali ko je lakši. Ali, kada je ta trojka (Smita) ušla, osetili smo da možemo. Ipak smo dva puta pobedili Cedevitu i to je nešto što je davalo nade. Ulog je bio veći u polufinalu, birali su se učesnici Evrolige. A finale je bilo samo šlag na tortu. Mnogo bitnije je bilo pobediti polufinale.“
Kad je već pokrenuo tu temu… Cibona je na terenu izborila plasman u Evroligu, ali je za zelenim stolom odlučila da ne učestvuje u elitnom takmičenju zbog finansijskih problema. Samim tim i Rimac je ostao bez prilike da se bori u najjačoj konkurenciji.
„S obzirom na sve, na BAT, na blokade, možda je to i bilo… Zaslužio sam da vodim tu ekipu u Evroligi. Do dan danas nije mi se više otvorila šansa, bez obzira što sam na terenu tada to zaslužio. Tako je u sportu. Nekada se nešto okrene, nekada te sreća pomazi. Žal postoji, ali ne razmišljam na negativan način. Pre svega gledam šta mi je sve sport dao“, nastavlja Rimac.
Kada se ugase svetla, kreće muka Pokuševskog: Energija pomogne da preguram meč, ali posle stopalo…
Dao mu je da kao veliki talent igra za reprezentaciju Hrvatske na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996, kao i na Evrobasketu naredne godine. Tada je Jugoslaviju vodio Željko Obradović.
„Šta reći o čoveku koji traje više od 30 godina. Kad sam ja krenuo da igram, on je počinjao da trenira. Rezultati govore za njega. Za sve nas trenere koji su bili igrači protiv njega, uvek je dodatni motiv sresti ga. Barem je meni. Sa trenerske strane imam veliki motiv.“
Zadržaćemo se samo na 1997. i duelu tada SR Jugoslavije i Hrvatske. Duelu u kojem je Rimac ubacio penale za vođstvo i, mislili su mnogi, pobedu, ali je posle gledao Sašu Đorđevića izbliza kako pogađa jednu od njegovih brojnih velikih pobedničkih trojki.
„Evo, nabrojali smo toliko toga iz karijere, a ja i dalje kažem – samo treba gledati napred. Sigurno je bio žal. U odnosu na Jugoslaviju bili smo što se tiče iskustva i kvaliteta autsajderi. Da smo imali jednog-dvojicu starijih koji bi nam doneli mirnoću i stabilnost… Ali, protiv Jugoslavije smo igrali jako dobru utakmicu, gde je na kraju presudilo iskustvo njihovih najbitnijih igrača. Nema šta, jedna lopta. Igrači sami odlučuju. Dobro smo se borili, a onda treba čestitati protivniku kada je bolji.“
Rimac je u karijeri igrao za velike klubove – iz Cibone je 1998. otišao u Tofaš, pa Huventud, Milano, Makedonikos, AEK, potom Azovmaš, Pariz i Cedevitu, pred kraj karijere Avr i Ortez. Dakle, dve godine je bio u grčkoj ligi u eri moćnih Obradovićevih zelenih.
„Onaj Panatinaikos je bio drugačiji – sistemski građen. Sada je teško takav kontinuitet postići. Mislim da je obeležje tog Panatinaikosa bilo – bez obzira na kvalitetne strance – to što su nosioci bili Grci koji su odlučivali bitne utakmice. To je poslednji projekat gde je trener bio dugi niz godina, igrači prepoznatljivi, a uspeh je bio u kontinuitetu… Nekada fajnal-for, nekada finale, nekada titule.“
Rimac takođe radi u klubu koji je bio dinastija. Ali, sada je na potpuno drugoj „strani“. Žuti nisu ni blizu šampionske generacije sa kraja 80-ih i početka 90-ih, ali jedan Zagrepčanin želi da vrati sjaj tom velikom košarkaškom gradu.
„Manji je problem selekcija koliko je teško uveriti ljude u klubu i oko njega da takvi uspesi mogu ponovo da se dese. Da nije presudan novac, barem ne za solidan kvalitet. Što se tiče Splita definitivno se vidi pomak na gore. Problem je što dosta toga zavisi od politike, da li ostaje ista vlast i da li će sledeća biti motivisana za sport. Ovde sam dve godine, ali gledam na ovaj projekat kao da ću biti 10! Naravno, jasno mi je da svakog trenera na klupi drži rezultat.“
Rimac zaključuje:
„U hrvatskoj košarci, sa trenutnim finansijskim mogućnostima, klubovi moraju da gledaju dugoročniju sliku. Imamo talentovane klince, kao i svi u regionu. Ali, imamo i sistem takmičenja gde ćemo odigrati možda 10 odsto manje utakmica nego Partizan! Što sa rosterom koji imamo, a kojem su potrebni treninzi, nikome ne odgovara. Teško je nama, Ciboni i Zadru. To su problemi i pokušavamo sa njima da se borimo. Nešto je nemoguće promeniti, ali…“
A ako neko može da napravi nešto što ne odgovara prognozama…
Bonus video:
Goran Munic
Rimac ce ceo zivot pamtiti tu godinu Aba lige, potpuno neočekivano je pobedio u Beogradu
emir.zujovic
Hajde Rimac,ti i dalje zivis u proslosti…..