Priča o očekivanjima, lošim savetima i priručniku za nove zlatne klince: Nisu svi Dončić ili Topić, biće čudno protiv Zvezde i Lazarevića

Najbolji si u generaciji, kraj tvog imena stoji MVP juniorske Evrolige – ne smeš da protraćiš talenat, već moraš da uspeš i postaneš novi Bodiroga, Danilović… E, pa ne moraš! Jer, život nije jednosmerna ulica, niti postoji navigacija koja talentovanog klinca navodi prema košarkaškom Olimpu.

Na svojim leđima je imao breme odlikaša Zvezdine akademije, mnogi su mislili da će odmah postati igrači evroligaškog kalibra, ali košarkaški put Vojislava Stojanovića je drugačiji – poučan i interesantan. Posle italijanskih putešestvija, na kojima se zaljubio u Čizmu i tamošnji način života, vratio se u Železnik i sada će nakon deset godina ponovo zaigrati na Kupu Radivoja Koraća. Ako pogledamo u blisku istoriju, FMP nije mogao da dobije težeg protivnika – na megdan će Zvezdi (20 časova), koju nije uspeo da pobedi na prethodih 38 utakmica.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

„Kup je drugačija vrsta takmičenja. Poslednji put sam igrao pre deset godina, tako da će biti lepo da se podsetim kako sve izgleda, pogotvo što se igra u Nišu. Mislim da je važno da košarkaški oživimo i druge gradove, da nije samo Beograd“, rekao je Stojanović na početku razgovora za Meridian sport.

Iako će neko reći tabu tema, mladi košarkaš vrlo otvoreno i iskreno najavljuje duel sa crveno-belima.

„Većina ljudi očekuje revijalan meč zbog cele istorije, ali uveren sam da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da napravimo iznenađenje. Prvi put sam igrao protiv Zvezde ove godine i iskreno da kažem, više se napravila atmosfera od strane publike, javnosti, a pogotovo sudija – da Zvezda “mora“ da pobedi, nego što su igrači FMP-a u prošlosti, kao i sadašnjosti imali, odnosno imaju takav stav. Najveći problem je javnost, koja kroz medije i društvene mreže stvara narativ da je utakmica revijalna, što sigurno donekle utiče na igrače, a najviše na sudije, koji se ponašaju kao da je utakmica prijateljska“.

Bela zastavica jednostavno nije rekvizit Pantera iz Železnika.

„Šansu možemo da tražimo u činjenici da Zvezda igra u izmenjenom sastavu, da Teodosić ima problem sa povredom, imaće manje stranaca, a Lazić se vraća iz povrede. Sa druge strane, mi imamo novog trenera, promenilo smo način kako igramo i uveren sam da će utakmica biti zanimljiva“.

Na suprotnoj strani terena će biti najbolji drug Stojanovića – biće Stefan Lazarević, neko sa kim je odrastao i prošao mnogo toga.

„Stefan i ja smo najbolji drugari od detinjstva. Prvi put smo igrali jedan protiv drugog nedavno. Bilo mi je čudno, ali sa druge strane i veoma lepo što sam imao njega kao protivnika. Komentarišemo, pričamo… Obojica smo pobednici, hoćemo da se takmičimo, ali naravno da nema zle krvi“.

Lazarević je upravo na prethodnom meču podigao nivo forme i bio jedan od najboljih u ubedljivoj pobedi Zvezde nad Zadrom.

„Mnogo mi je drago zbog toga. Možda će izgledati da previše pričam, ali stava sam da Stefan može mnogo više nego što pokazuje. Potrebno je da mu neko pruži samopouzdanje, da mu kaže da ima pravo na grešku. Ne treba da pričam kakav je defanzivac, kakvo telo ima… Izuzetno je košarkaški inteligentan. Što se napada tiče, mislim da trener, saigrači i navijači treba da mu daju vetar u leđa i uveren sam da bi i ofanzivno mnogo mogao da pomogne ekipi“.

Osim zbog činjenice da će igrati protiv najboljeg druga, utakmica protiv Zvezde ima poseban karakter za Stojanovića iz vrlo prostog razloga – odrastao je na Malom Kalemegdanu, kao junior je osvojio Evroligu i bio najbolji igrač tadašnje generacije.

„Od devete do 18. godine sam bio deo Zvezde. Čudno mi je sa jedne strane, dok sa druge strane imam motiv, jer je odlična ekipa evroligaška ekipa, a ja volim da igram sa boljim od sebe. Sigurno da mi je drago što igram protiv Zvezde“.

Priča je tekla sama od sebe – kao Zvezdino dete priznaje da je sanjao prvi tim i veliku scenu, što se ispostavilo kao pogrešan način razmišljanja, barem u slučaju Stojanovića.

„Kada sam bio mlađi, opterećivao sam se takvim stvarima. Ne samo Zvezdom. Sada nije tako, gledam samo prema narednom izazovu. Igrač sam FMP-a i šta god bilo u budćnosti, biće potrebno vremena da sačeka. Razmišljanje o narednim sezonama, Zvezdi, Partizanu ili nečem većem je daleko. Iskustvo me je naučilo da razmišljanja u tom pravcu mogu da ti napravi samo medveđu uslugu“.

38833294
Foto: Guliver images

Otvorio se Stojanović i vrlo iskreno govorio o prošlosti.

„Srbija je čudna sredina. Mi smo najgori što se toga tiče i ne samo u sportu. Ako neko sa 19 godina nije odigrao sezonu kao Dončić, odmah ne valja. Naši ljudi ga otpisuju, a zaboravljamo koliko ima primera u inostranstvu i igrača koji su krenuli da igraju ozbiljnu košarku sa 27, 28 godina. Mislim da je sve stvar dobre psihičke pripreme od kada si klinac. Meni nije imao ko priča takve stvari, izostao je neko ko bi mogao da me posvatuje kako da se nosim sa očekivanjama. Da mi objasni da ne treba da se opterećujem, da je karijera veoma duga. Ja sam na polovini karijere i svašta može da se desi u narednim godinama. Prevelika očekivanja se stavljaju na pleća mladih momaka od strane medija. Takođe, roditelji takođe dodatno prave problem, što kod mene nije bio slučaj. Mnogo je malo igrača kao što su Dončić ili Topić, koji su spremni da igraju na vrhunskom nivou.“.

Da može da pošalje pismo u prošlost mlađem sebi, nakon što je proglašen za MVP-ja juniorske Evrolige, evo kako bi izgledalo:

„Savetovao bih mu da se ne opterećuje, da trenira vredno kao što je trenirao i da će vremenom sve doći na svoje. Da veruje u sebi, da ne obraća pažnju na ljude koji nisu prošli koškarkaški put i da nikada ne izgubi ljubav prema košarci zbog nekih ljudi koji su njegovoj košarkšakoj blizini“.

Okruženje nekad iz najbolje namere učini da karijera mladog igrača krene u pogrešnom smeru.

„Imao sam svojih grešaka u odlučivanju. Da, imao sam loših saveta od agenta, trenrera, nekih sportskih direktora… Neke sam usvajao, neke nisam, možda slepo verovao kod pojedinih. Napravio sam greške, ali siguran sam da niko od tih ljudi nije imao zlu nameru. Zato nemam nikakvu ljutnju, niti gorak ukus zbog toga. Naljutiš se u nekom trenutku, ali shvatiš da si sam krojač svoje sudbine. Ako si pošten čovek, moraš da kriviš sebe. Ja sam onak koji na kraju donosi odluku“

Možda nije dočekao pet minuta u prvom timu Zvezde, ali otišao u Italiji i zaljubio se u državu, pronašao prave prijatelje i svoj drugi dom, kojem se uvek rado vraća. Osam godina je proveo na Čizmi, a najvećeg traga je ostavio u Orlandinu čiji je bio i kapiten, dok je kasnije igrao za Kremonu, Fortitudo Bolonju, Mantovu i HDL Nardo.

„U Italiji sam napravio samo jednu grešku, kada sam otišao u Torino, a imao sam ponudu Milana. Zbog lošeg saveta i laži na koje sam naseo od strane trenera Torino. Što se Italije tiče, nešto najbolje što mi se desilo u životu. Naučio sam jezik, stekao prijatelje i za posle karijere mislim da će mi mnogo više značiti nego bilo šta drugo. Italija je moja druga kuća“

Svojevremeno ga je Slobodan Klipa, Vojin trener iz juniorskih dana opisao rečima – ratnik kakav se retko viđa. Sada smo košarkaša FMP-a stavili u nezahvalnu ulogu, da jednom rečenicom iskaže svoju suštinu.

„Opisao bih sebe kao poštenog, tvrdoglavog i čoveka koji ne voli nepravdu“, zaključio je Vojsilav Stojanović razgovor za Meridian sport.

Bonus video:

4 Komentara

    Kakvo zdravo razmišljanje! Bravo dečko! Sport je odavno njesra!

    Dosao je da povrati karijeru u Zelezniku,dal ce uspeti videcemo,od njega zavisi

    Zvezda ce razvaliti Fmp,to se zna vec sada

    Stvarno se ocekivalo da ovaj Stojanovic napravi odlicnu karijeru,ali razne stvari su ga sputale u tome

Postavi odgovor