Dvojica bivših kapitena Partizana našla su se u Minhenu krajem januara. Prvi, domaćin „skupa“, prvi je među jednakima u Bajernu. Drugi, neopisivo važan šraf za funkcionisanje Baskonije.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
I, krenula je priča između Vladimira Lučića i Vanje Marinkovića, dvojice Beograđana. Stariji je iz Jerkovića, mlađi – Čuburac. Negde su se dotakli i reprezentacije, za koju su zajedno, u startnoj petorci, igrali na Evropskom prvenstvu 2022. Pričali su o prvom prozoru kvalifikacija za naredno kontinentalno takmičenje. Okupljanje je bilo zakazano za 19. februar.
„Definitivno bi mi značilo da dođem. Baš sam pričao sa Vanjom o tome. Drugačije je kada dođe nas 12, zaista je osveženje. Promeniš sredinu i posle se vratiš u klub drugačiji“, rekao je za Meridian sport nedavno Lučić.
Lučić prvi put rival u crno-beloj Areni: Znam šta sledi posle zvižduka – najveća podrška Partizanu
Kapiten sa tog bolnog Evropskog prvenstva čija se završnica igrala u Berlinu, ipak nije mogao da se priključi reprezentaciji. Ali, na parketu Pionira pojavio se Marinković. Raspoložen. Na pomen da smo razgovarali i sa Vladom na temu toga koliko je važno malo promeniti sredinu tokom naporne sezone, Vanja klima glavom.
„Meni svakako mnogo znači. A vidim – i drugima. Za početak, možeš da pričaš na svom jeziku, što osim igrača Partizana i Crvene zvezde, malo ko od nas ima priliku tokom sezone. Znači nam to što smo prošlog leta ostvarili zaista veliki uspeh na Svetskom prvenstvu, pa ti je još draže kada vidiš te ljude na okupu, igrače i trenere. Da osetiš istu hemiju u ekipi koja je ostala od tada. To je nešto čime se hraniš. Ne mogu da kažem da je euforija, ali je osećaj pozitivan“, počinje Vanja priču za Meridian sport.
Sedmorica srebrnih Orlova našla su se na spisku selektora Svetislava Pešića za utakmice protiv Finske (23. februar, Beograd) i Gruzije (26. februar, Tbilisi).
Pešićev spisak: Srbija sa sedmoricom srebrnih Orlova
„Nezgodni su rivali. Osim Laurija Markanena, to su sve igrači koji su godinama zajedno. Salin igra sa Ristićem u Tenerifama, Valtonen je takođe u ACB… Nije to loša ekipa. A Gruzija je verovatno još jača, jer ima dvojicu baš ozbiljnih igrača u Šengeliji i Šermadiniju, a tu je sada i Tomason, naturalizovan igrač koji je prešao u Makabi. Biće sigurno veliki izazov“, objašnjava Marinković.
Vanja – u januaru proslavio 27. rođendan – sada je već iskusan evroligaški bek, čovek sa svetskim srebrom oko vrata. Ali, takvi i slični uspesi visili su u vazduhu u jednom trenutku. Pre nego što ga je Pešić pozvao, a on se odazvao, u kvalifikacijama uoči Evropskog prvenstva 2022.
„Mene je Kari na neki način spasio. Bio sam na izlaznim vratima u Baskoniji. Nisam igrao, a i kada bih malo ušao na teren, nisam imao samopouzdanje. Tada me je Pešić pozvao da igram prozore i prihvatio sam oberučke. Znao sam i da su mi potrebni minuti. Radom, zalaganjem i samim tim što sam došao da igram te kvalifikacije u Nišu, selektor je dobio jasniju sliku o meni“, ističe Vanja i dodaje koliko je sve to bio prelomni trenutak u njegovoj karijeri:
„Zahvalan sam mu. Tada sam postao starter reprezentacije, odjednom je počelo da se priča o meni, zatim su me zvali i ljudi iz Baskonije… Ostao sam u klubu i sve je krenulo. Prošla sezona je bila dobra, pa je usledilo Svetsko prvenstvo, sada ova godina je…“
Da ne ureknemo.
„Da ne ureknemo.“
Situacija se toliko promenila da je Marinković maltene zaboravio kako je bilo pre toga, kada je lutao u Vitoriji.
„Baš tako! Leto pre toga sam bio na prekretnici, da li ostajem ili ne. Bila je klackalica. Sve se promenilo.“
Kao treći strelac Baskonije došao je na pripreme reprezentacije.
„Stvarno je sve odlično. Sa Duškom Ivanovićem sam se našao. Bio je on u klubu kada sam ja tek došao, tako da sam znao šta da očekujem. Od tada su prošle tri godine. Promenio se i on, kao i ja. Shvatio sam šta želi.“
Teško je sa Ivanovićem, kažu neki. Ne i Marinković.
„Ma nije! Teško je onome ko hoće da ’tera kontru’. Ali, ako uđeš sa pravim pristupom, prihvatiš i radiš dobro, sve će biti super.“
Baskonija je trenutno na osmom mestu u Evroligi, sa pobedom manje od šestoplasiranog Olimpijakosa, ali i pobedom više od Valensija i Makabija, odnosno dve više od Partizana.
„Više je od očekivanog. Ali, prošle godine smo takođe bili dobri, pa smo na kraju pali. Trudimo se da sada budemo oprezni. Imamo dobar raspored do kraja. Uvek smo tu, od sedmog do desetog mesta. Nadam se da ćemo izdržati, jer je mnogo teško igrati Evroligu. Posebno sada jer se sve skuplja, skraćuje, idu Olimpijske igre. Mnogo je gust raspored.“
Dobro će biti za Baskoniju sve dok Marinković igra ovako dobro, dok Čima Moneke radi sve na terenu i dok, naravno, Markus Hauard predstavlja najveću ofanzivnu pretnju u evroligaškoj košarci.
„Igrao sam sa dosta odličnih šutera. Za mene je do sada najbolji bio Džoš Akojon, u Partizanu.“
Ovo ime nismo očekivali. Razrogačili smo oči baš u momentu kada je selektor Pešić pozvao igračeda se okupe na terenu. Vanja je samo želeo da doda:
„Ali, ovo (Hauard) je neki sledeći nivo. Ne možeš…“
Udaljavajući se dobacio je:
„Ubica!“
Marinković je otrčao srećan tamo gde su ga čekali drugovi sa kojima je pre pet meseci učinio svoj narod ponosnim. I zbog toga je, između ostalog, lepo vratiti se u plavi dres.
Bonus video:
