Njegovi as servisi iz 2011. godine pamtiće se dugo. Miloš Terzić (39) nije bio član prve postave reprezentacije Srbije, ali je uvek bio spreman da uđe i odservira taktički ono što selektor traži od njega. U finalu Evropskog prvenstva upravo su njegovi flot udarci bili ključni protiv Italijana. Srbija je u Beču postala evropski šampion, a Miloš je dobio zlatnu medalju kao nagradu za sve što je uložio na odbojkaškom terenu.
Još kao mali je skakao oko mreže jer ga je ovim sportom “zarazio” otac Dragojlo, baš kao i sestru Milicu. Koliko voli odbojku, jasno govori i izbor profesije nakon završetka igračke priče. Iako se oprobao u ulozi sportskog direktora, vrlo brzo je završio na klupi.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ove sezone pravi sjajne rezultate sa Takovom. Ekipa iz Gornjeg Milanovca je beležila velike pobede protiv Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine… A u petak je uspela da sruši i šampiona Srbije – kragujevački Radnički. O tom trijumfu, ali i mnogim drugim temama, Miloš Terzić je pričao u razgovoru za Meridian Sport.
Radnički nije uspeo da uzme ni set ekipi iz Gornjeg Milanovca. Istina, nisu bili kompletni prvaci Srbije, ali to niko iz Takova neće ni pamtiti…
“Falio im je jedan primač, sigurno da je mnogo važan za ekipu, kao i svaki drugi, ali pre mislim da je do toga što nisu bili u nekom svom ritmu… Imali su utakmicu u sredu protiv Leskovca pa možda nisu imali dovoljno vremena da treniraju i da se pripreme. To je nama pomoglo, ali ne umanjuje našu dobru igru. Posebno u napadu, gde smo imali 70 odsto prolaza iz prvog napada. Velika pobeda za igrače i za ceo klub“, staloženo je govorio za Meridian Sport o velikom trijumfu Miloš Terzić.
Kada je počela sezona niko nije pričao o velikim ambicijama, ali vremenom je Takovo postalo mina za sve favorite.
“S obzirom na to da možda imamo i najmanji budžet u ligi, namenjen za igrače – svakako da nismo znali šta možemo da očekujemo. Pogotovo što na tim nekim najskupljim pozicijama – korektor, primač, dizač – mi smo prinuđeni da dovodimo strance koji su mnogo jeftiniji od domaćih igrača na tim pozicijama. Tržište je sve manje i manje… Igrači su toga svesni, pa su cene visoke, a klub nije u mogućnosti da dovede srpskog igrača na glavnim pozicijama. Da bismo ostali konkurentni moramo da rizikujemo sa strancima i da se nadamo da oni mogu da pariraju u srpskoj ligi. Nismo znali šta da očekujemo jer nismo znali kakvi će biti stranci. Pokazalo se u prvim utakmicama da se sve to složilo i da mogu da igraju protiv svih. Bila su dva, tri igrača na otvorenom ugovoru koji nisu imali klub. Došlo je još dobrih igrača i poklopilo se da se napravi dobra ekipa“.
Kako su se ređale pobede, tako se povećavala euforija u Gornjem Milanovcu.
“Kao i u svakom malom gradu kad se tako nešto dešava apetiti rastu, što ponekad i nije dobro. Treba ići korak po korak. Teško je objasniti ljudima da smo dobili Zvezdu, a da nam onda dolazi Topola koju nismo dobili. Taj Karađorđe ima odlične igrače, odličnog trenera, dobar budžet, vrlo lako može da parira i boljim klubovima nego što su ovi koje smo mi pobedili. Takav je sport. Treba da se borimo sa tim i da gledamo sebe. Da ulazimo u svaku utakmicu najbolje moguće, pa ćemo videti dokle stignemo“.
Terzić je u Takovo stigao 2022. godine, ali nije odmah seo na klupu. Bio je igrač, sportski direktor, pa tek onda strateg…
“Imao sam želju da budem trener, ali… Nisam smeo da se upustim u tu pustolovinu jer nisam znao kakva će biti ekipa. Nisam smeo da rizikujem da se baš prve sezone borim za opstanak. Onda kada su se neke kockice složile i kad sam video da možemo da napravimo konkurentan tim, pristao sam da se upustim u te vode“.
Crni niz Vojvodine se nastavlja, Takovo dobilo triler u Gornjem Milanovcu
Kačenje patika o klin za mnoge je bolan potez, ali kod Miloša je izazvalo uzdah olakšanja.
“Bilo je mučenje tokom poslednjih godina zbog fizičkog stanja. Meni je možda i laknulo. Možda mi za koju godinu bude žao, ali sada nemam taj osećaj“.
Kad uporedi igračku i trenersku ulogu, kaže da je ova današnja mnogo teža.
“Uživam sada mnogo više nego kao igrač. Ali, i mnogo više je stresno. Kao igrač – spreman si, veruješ u sebe, uđeš i odigraš. Ako pobediš – pobediš, ako izgubiš – krivo ti je… A u ovom slučaju na treneru je najveća odgovornost. Mnogo je teže iz moje trenutne perspektive biti trener nego igrač“.
Otac Dragojlo je sigurno barem malo uticaja imao na sinovu odluku.
“Sigurno da je imao… Ja sam želeo naravno ovim da se bavim. Zavoleo sam uz njega. Išao sam svuda s njim. Pričao mi je mnogo o odbojci. Kada pogledam sve igrače koje je napravio i razvio – vidim samo lepotu u tome“.
Sestra koja je takođe igrala odbojku, nije krenula istim putem kao brat i tata.
“Milica ima malu ćerku, pa se bavi s njom… Možda kasnije“.
Kada se vrati na svoj početak u Srbiji u dresu Crvene zvezde, može da napravi paralelu sa današnjom epizodom u Superligi.
“Promenilo se mnogo toga. U Crvenoj zvezdi je postojao sistem gde se mnogo ulagalo u mlađe selekcije, dovodili su najtalentovanije igrače, bili su kvalitetni treneri, a posebno se obraćala pažnja na školu odbojke. Cela ta moja generacija i cela postava Zvezde je bila iz naše škole odbojke. Mi smo igrali skoro pa džabe… Sve je to promenjeno. Tad je bila mlada ekipa. Sad smo u deficitu sa mladim igračima. Razumljivo je da toga više nema. Fond igrača se smanjio, neki koji su super talentovani nema ih u našoj ligi. A nekih perpektivnih koji treba da napreduju nema dovoljno. Onda okosnicu u našoj ligi čine igrači koji idu iz kluba u klub u nekim srednjim godinama“.
Miloš je u Crvenoj zvezdi napravio prve korake, a i zaslužio poziv reprezentacije.
“Meni je bila čast, zadovoljstvo… Samo da odigramo dobru utakmicu, da pobedimo, da se nametnemo… Bilo je zadovoljstvo da radim sa trenerom Željkom Bulatovićem. Samo smo želeli da se borimo i branimo boje Crvene zvezde. Bilo je drugo vreme – ljubavi i entuzijazma, sada toga više nema“.
Posle Crvene zvezde Terzić je igrao u Francuskoj, Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj… Kad pogleda unazad može da bude zadovoljan, a jednu zemlju posebno izdvaja.
“Meni se svidela Francuska. To je možda četvrta ekipa po jačini u Evropi. Dovoljno jaka… Imao sam neke ponude da idem za više novca u druge zemlje, ali meni se svideo život u Francuskoj. Šest godinama sam proveo tamo. Bila su dobra primanja, ali uvek sam razmišljao da želim te godine da provedem na lepom mestu“.
Gornji Milanovac na nogama – pao je i šampion Srbije
Kad je reprezentativna karijere u pitanju – sigurno da i Milošu prvo padne na pamet as kojim je završena utakmica za evropsko zlato. Mladi igrači se možda toga ne sećaju…
“Za one koji ne pamte tu su moji stariji igrači koji su spremni da pokažu video iz zezanja. Kao na primer Borovnjak“, uz osmeh konstatuje Terzić. “Ja pogledam ponekad tu utakmicu. Dva puta godišnje se podsetim lepe uspomene“.
Tada je konkurencija u reprezentaciji bila znatno ozbiljnija.
“Bilo je mnogo teže doći do nacionalnog tima… Mnogo veći fond talentovanih igrača, visokih… Nadam se da će to vreme uskoro da se vrati“.
Svi se nadaju boljim danima srpske odbojke, pa tako i Miloš. Da ne misli tako sigurno da ne bi bio trenutno tu gde jeste…
“Stvarno radim iz ljubavi ovaj posao. Volim odbojku i želim da pomognem koliko mogu. Ima mnogo naših reprezentativaca koji su pri kraju karijere ili su završili, pa žele da pomognu. Treba ih pustiti, jer ako neko zna to su oni. Ima mnogo velikih imena, mnogo boljih i od mene… Spremni su da pomognu… Nadam se da ćemo vratiti srpsku odbojku tamo gde je bila“.
Koliko je bitno stalno usavršavanje shvatio je radeći sa jednim legendarnim trenerom.
“To sam shvatio odavno. Imao sam priliku da radim sa Silvanom Prandijem, koji je osvojio Ligu šampiona. On sad ima 78 godina. I dalje radi u Šomonu u Francuskoj. On je tada dao jedan intervju u kome je rekao da se sa 72 godine i dalje non stop usavršava jer odbojka svakog dan napreduje – jer ako bi prestao da radi na sebi i prati novine, bio bi lošiji trener bez obzira na to šta je do tada prošao. Stvarno je neverovatan. Vitalan je, hrani se zdravo, znam da je i sa 72 godine radio teretanu… Nadam se da će još nekoliko sezona da izdrži. A ja dobro pamtim te njegove reči“.
Bonus video:
neda
Nekad su se mladi bavili sportom,igrajuci s ljubavlju prema svom klubu…