Marko Ivović: Tiho sam u reprezentaciju došao, a kad za to dođe vreme – na isti način ću i otići

Na spisku igrača koji su ostavili najveći trag u reprezentaciji Srbije u prethodnih desetak godina Marko Ivović bi sigurno zauzimao visoko mesto. Poznato je koliko odgovornu ulogu ima – s obzirom na to da pokriva poziciju primača servisa – i kako se sa njom nosi.

Do sada je postigao i ostvario mnogo toga kako u reprezentativnom tako i u klupskom dresu, ali sve do 33. godine nije uspeo da štiklira i učešće na Olimpijskim igrama.

Ovog leta je i ta želja ostvarena. Konačno…

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Neko bi rekao da karijera sportiste ne bi bila potpuna da ne ode na OI, ali srpski odbojkaš tako ne misli.

“Možda sa nekog opšteg stanovišta tako deluje, ali daleko od toga. Postoji mnogo velikih sportista koji nažalost nisu bili na Olimpijskim igrama. Ja mislim da svaki čovek poseduje neke mogućnosti i da treba da ih iskoristi. Nepotpuno je ako ne iskoristimo ono što smo dobili pri rođenju. Ali, svakako da su Olimpijske igre stepenik koji upotpunjava karijeru svakog sportiste“, rekao je na početku razgovora za Meridian Sport Marko Ivović.

Nekoliko njegovih saigrača najavilo je da će ovo biti poslednji ples ekipe koja je dugo na okupu…

“Sigurno da se i meni bliži kraj u reprezentaciji, ali da li će biti ovog leta ili nekog narednog – to sad ne znam. Mislim da mogu još da pružim, mada imam i ja zdrastvenih problema. Ova leta bez raspusta svakako donose svoje. Meni je i dalje sve ovo san – svaka nova godina i okupljanje nacionalnog tima su mi kao da sam prvi put tu. San i dalje traje. Ne želim ništa da najavljujem – ja sam tiho u reprezentaciju došao, a kada za to vreme dođe – na isti način ću i otići“.

Iako javnost ne očekuje previše od odbojkaša, oni veruju da mogu da budu iznenađenje. Kada pomisle da oproštaj nekolicine može da bude nalik onome koji su imali vaterpolisti u Japanu – osmeh se momentalno pojavi na licu.

“To bi bilo najlepše za sve – za svakog pojedinca, za našu odbojku, za ovu grupu koja je uz manje promene desetak godina na okupu. Imali smo mnogo uspeha. Neko to osporava, ali iza nas je mnogo medalja i zapaženih rezultata. Kraj sa olimpijskim odličjem bi bio fantastičan – maltene bajkovit završetak onih koji su to najavili, a možda i ostalih koji nisu. Sigurno da tako nešto u ovom momentu deluje kao bajka, ali čuda postoje i u čuda treba da se veruje“.

Poslednji ples Aleksandra Atanasijevića: Pošteno je da se povučemo posle Pariza i damo šansu mlađima

Pariz je već u prošlosti bio talična destinacija za odbojkaše Srbije. Poslednja medalja – i to zlatnog sjaja uzeta je upravo u prestonici Francuske 2019. godine.

“Igrali smo tad polufinale sa Francuzima, a finale sa Slovencima. Sad bi moglo da bude obrnuto“, nasmejao se Marko. “Ovaj sistem takmičenja je takav da može da se očekuje neočekivano. Teško je odrediti favorita jednog. Ta četvrtfinalna utakmica je sve… Ako se prođe onda u polufinalu svako ima šanse. Na nekim ekipama je manji pritisak, na nekim veći. Učestvuje 11 najboljih timova sa svetske rang liste plus Egipat. Ne bih se usudio da kažem za jednu reprezentaciju da je favorit. Nama Pariz jeste bio srećan i nadam se da će biti ponovo“.

Orlovi su u grupi sa Francuskom, Slovenijom i Kanadom.

“Mislim da su rivali po našoj meri. Na grupi smo baš pre žreba pisali koga bismo voleli iz kog šešira – i to je bilo to. Kao da je neko unapred znao… Ako je moglo da se bira – ovo je najbolje za nas, što ne znači nepoštovanje protivnika, sve su to vrhunske ekipe, ali sa njima stvarno možemo da igramo. U teoriji možda i jedna pobeda bude dovoljna za četvrtfinale“.

Srećko Lisinac 14 meseci od povrede: Borba za povratak na teren – to su sada moje Olimpijske igre

Čini se da su Kolakovićevi momci posle teških kvalifikacija potpuno rasterećeni otišli u Pariz.

“Mi nemamo od javnosti pritisak, ali imamo lični, kao i želju da se pokažemo što bolje. Nikad se pred nas nije postavljao visok cilj, da idemo na osvajanje medalje… Ovog momenta nemamo taj stres, ali se iskreno nadamo da ćemo uspeti da dođemo do neke prilike da napravimo iznenađenje“.

Na otvaranju grupne faze odbojkaši Srbije neće imati preveliku podršku.

“Intimni dogovor je da ako dođemo do završnice onda stigne velika grupa navijača. Moji najbliži će navijati od kuće i nadati se prilici da dođu i oni u Pariz. Trudićemo se i boriti da tu bajku pretvorimo u stvarnost. Ako se budemo borili za visok plasman biće lepo da i moji najbliži, a i od svih saigrača budu tamo“.

Velika je šteta što se utakmica protiv Francuza u nedelju poklapa sa muškom košarkom Srbija – Amerika.

“Zavisi kako prođemo na tom meču – onda ćemo da vidimo kolika je šteta“, glasno se nasmejao Ivović. “Mi smo nažalost otišli u Pariz bez ijedne prijateljske utakmice, tako se zadesilo. Igrali smo samo međusobno – crveni i plavi. Bilo je OK, ali taj stres i pritisak utakmice je sasvim drugo. Možda na neku svežinu odigramo veoma dobro…  Bliže je traženje pobede protiv Slovenije i Kanade, sa Francuzima šta god pozitivno da uradimo – biće vrhunski… Što bi rekao jedan dečko – tri boda protiv Francuske u Parizu – puška“.

Ukoliko budu stigli sigurno da će odbojkaši ispratiti i druga takmičenja…

“Voleo bih da podržim naše sportiste – posebno sam fan Đokovića i košarkaša. Naravno, odbojkašice su tu takođe. Igraćemo u istom gradu, iz iste smo branše – važno nam je da budemo podrška njima, a i one nama. Sigurno da im je drago kada mi nešto uradimo. Bitno je da se oslonimo jedini na druge, a onda ćemo i ostale ako bude prilike da gledamo. Prvi put sam na Olimpijskim igrama, tako da ne znam šta da očekujem, ali nadam se da ću uživo podržati i druge kolege“.

Magija Maje Ognjenović i na petim OI: Priželjkujem kraj koji dolikuje meni lično, a i ovoj generaciji

Nekada su članovi ove reprezentacije počinjali da treniraju zbog uspeha u Sidneju. Sada se nadaju da će se neki novi klinci zbog njih odlučiti za odbojku.

“Mnogo je prošlo od tog Sidneja, sećanja mi nisu sveža. Mislim da sam sa mojima kod kuće gledao, jer su otac i stric odbojkaši. Sećam se da je za njih to sve bilo nešto baš veliko i značajno, dok za mene kao devetogodišnjaka nije bio toliko specijalan događaj. Kasnije sam i ja postajao svestan šta je to značilo u to vreme za Jugoslaviju, posle i za Srbiju. Ja sam na neki način potomak tih generacija… Nadam se da smo uspeli da produžimo tu uspešnu nit koju su oni započeli. Zadovoljstvo je što ćemo učestvovati na Olimpijskim igrama, nadamo se da će se one pamtiti“, podvukao je Marko Ivović.

Bonus video: