Studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja imali su danas privilegiju da im za katedrom bude Fjodor Jemeljanjenko, jedan od najvećih boraca u istoriji. Slavni Rus koji je kao ambasador Međunarodne sambo federacije specijalni gost Evropskog prvenstva studentima kojih je bilo preko dve stotine govorio je o sportskim, ali i drugim životnim vrednostima. Predavanju su prisustvovale i legende srpskog sporta prof. Slavko Obadov i Željko Rebrača.
– Hristos vaskrese – rekao je Jemeljanjenko.
Usledilo je gromoglasni, gotovo vojnički otpozdrav punog amfiteatra.
– Vaistinu voskrese!
Jemeljanjenko je nastavio uvodno izlaganje rečima:
– Draga braćo i sestre, uvaženi studenti pozdravljam vas. Rusi i Srbi braća za vjek vjekov, veliko vam hvala na gostoprimstvu. Studenti ovog fakulteta su sportisti i učiće sportiste. To je velika čast i odgovornost, jer deca slušaju učitelje više nego roditelje. I zato treneri moraju da izgrade ne samo velike sportiste, već dobre ljude i ličnosti.
Naglasivši važnost obrazovanja, Jemeljanjenko koji je završio fakultet u Belgorodu, a sada je na doktorskim studijama je naglasio:
– Sportiste treba naučiti da budu moralno i duhovno jaki, jer danas mnogi ljudi čak i u sportu vređaju druge, ponekad govore i reči koje ne smaju da se izgovaraju. Uredljive čak i za porodicu.
Na pitanje kako je uspevao da bude fokusiran na borbe i postigne stabilnost u borbama rekao je.
– Deset dana pred borbu treba da smanjiš opterećenje, opustiš glavu. Jer na nama je da damo sve od sebe, a rezultat zavisi samo od Božje volje. Moramo da učinimo sve da pobedimo, ali se uvek dešava i nešto što nije do nas. Ako se i dogodi poraz iz njega morate da izvučete zaključak i da vas to vodi napred ka novim pobedama. Mesec i po dana pre meča počinju konkretne pripreme za protivnika. Nekad je to bilo deset dana, sada kao veteran dve nedelje ranije, smanjujem opterećenje na treningu. Uvek radim kratko trčanje i radim na brzini i usavršavanju tehnike. Svaki dan želja da se borim raste. Umor se postepeno povlači, a želja raste. Što se tiče mentalne snage, svake nedelje na liturgiju, neki period iskoristim da se pričestim i dobijem blagoslov pred meč.
Studente je interesovalo šta jedan od najboljih boraca svih vremena misli o skidanju kilaže kom pribegavaju brojni takmičari u borilačkim veštinama.
– Imam negativan stav o tome. Zamislite da tokom karijere izgubite po desetak kila, tri ili četiri puta, zatim ih nadoknadite u par dana… Na kraju karijere imaćete problem sa zdravljem. Nikad nisam skidao kile i ne znam taj osećaj. Ali sam se takmičio sa borcima koji su imali po deset, 15 kila više od mene. Ako imate snagu, kondiciju i pripremljeni ste svejedno vam je s kim se borite.
Kao jednu od najtežih borbi izdvojio je prvu sa Antoniom Rodrigom, a na pitanje koja je najveća lekcija koju je stekao tokom borbi naveo je:
– Još nisam završio, trudim se nove pouke. Nije važno čime se bavite uvek je isto. Bitna su dela koja napravite, da uvek imate Boga u životu i sebi. Sveti oci govore da najlakše žive ljudi koji imaju čistu savest, ne oni koji imaju moć i odgovornost, već oni čija je savest čista. Moramo da se ugledamo na svete oce i trudimo se da ličimo na njih.
Ne isključuje mogućnost da ga ponovo vidimo na borilištu. Ali ne u sambu ili MMA, već u ringu.
– Sa sambom i MMA sam zbog povreda koje su se nakupile završio. Ali bih voleo da se oprobam u boksu. Sa 23 godine obukao bokserske rukavice, trudio se da savladam ovu veštinu i sparingovao sam sa šampionima Evrope, majstorima. I dobro sam izdržavao borbe. Polako sam krenuo u priču vezanu za boks i nadam se da ću posle uspeti da se oprobam.
Upitan je i da li sanja protivnike.
– Hvala bogu ne. Ali ponekad sanjam vojsku. Služio sam sa 18 godina i dalje sanjam kako služim vojni rok, odnosno dan kad sam došao na dužnost i shvatio da su predamnom dve duge godine.
Na kraju je govorio i o knjigama koje čita.
– Volim rusku klasičnu literaturu, Dostojevskog, Čehiva. I knjige posvećene duhovnosti. Izvinjavam se autorima, ali to što se danas piše ne da mi se da čitam. Takođe, volim da čitam i istorijske knjige – rekao je i zatim preporučio jednu knjigu. – Kad sam išao na Hilandar, izgradio sam topao i lep odnos sa monasima, tamo sam čuo o monahu Kalisti, prepričana su mi neka njegova životna iskušenja i situacije. Toliko su mi ušle u srce da sam počeo da tražim knjigu na ruskom, ali nije bilo prevoda. Tražili smo čoveka koji ga je ispovedao, na žalost taj čovek je tokom pandemije preminuo. Moj srpski brat Željko Mijić je pronašao njegovu ćerku, zamolio je da odštampa tu knjigu na ruskom. Predložili joj i da pomognemo novcem, ali je odbila rekavši da njen to uspomena na njenog oca. Hvala bogu prevedena je i sad dostupna i u Rusiji. Preporučio bih vam knjigu Monah Kalista, Vilibora Jovanovića, jer se kroz priču monaha prepričava i istorija srpskog naroda.
Posle predavanja, Jemeljanjenko je održao i pokazni trening koji su osim takmičara u borilačkim veštinama gledali i fudbaleri Vojvodine Njegoš Petrović i Seid Korać.
Bonus video:
Boza Stefanovic
Čovek od koga sigurno mogu mnogi da nauče, doveden sa dobrom idejom, mada za tako nešto je potrebno više vremena, onaj ko bude zeleo da se bavi tim sportom na profesionalnom novou pre svega svakako treba da se izgradi i u tom životnom smislu
Ivan Banjac
Za mene najveci borac ikada i nema rasprave dalje oko toga!
M Pavlovic
Sigurno važna “lekcija” za sve studente. A i ovaj tekst vredi pročitati