Srbi su razmažen narod kad je reč o sportu. Uspesi Novaka Đokovića, vaterpolista, Ivane Španović, košarkaša… navikli su nas na najviše domete da gotovo ne priznajemo srebra i bronze, kamoli četvrta mesta.
Tako se i pred Evropsko prvenstvo vaterpolista u Beogradskoj areni podrazumevalo da ćemo osvojiti zlatnu medalju. Koliko je to teško shvatili smo tek posle opomene od Holanđana, posle čega smo znatno više cenili svaku pobedu Delfina.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Dušan Mandić, Nikola Jakšić, Miloš Ćuk, braća Rašović…momci su koje javnost dobro zna. U Areni su priliku da se predstave dobili Nikola Lukić, Petar Jakšić, Vasilije Martinović i, posebno, Milan Glušac.
Mladi golman Novog Beograda šansu je zgrabio sa obe ruke, iskazao se u punom sjaju i izabran je u najbolju postavu šampionata. Treba li uopšte naglasiti da je postao miljenik nacije?
Priča najboljeg golmana Evropskog prvenstva za Meridian sport počela je od kolaža fotografija Dušana Mandića i njega, prve iz 2015. i sadašnje sa peharima.
„Još nisam svestan šta smo uradili i koliki smo uspeh napravili za nas i narod. Zapravo, tek ćemo u godinama koje dolaze shvatiti veličinu. Što se same slike tiče, to jeste ostvarenje dečačkog sna. Kao mali sam gledao Mandu kao uzora, idola. Velika mi je čast i privilegija što sad uopšte imam priliku da ga poznajem i živim sve ove lepe trenutke sa njim” rekao je Glušac.
I zatim otkrio:
„Sve ovo sam zamišljao dok sam bio mali i nekako čekao da se to ostvari. Tako sam nekako i odrastao, zbog toga sam počeo treniram i volim vaterpolo.”
Ključni element svakog uspeha je timska hemija. Sjajna atmosfera u reprezentaciji Srbije bila je evidentna u svakom trenutku.
„Kult reprezentacije godinama se neguje. Postoje kodeksi kako svaki igrač Srbije mora da se ponaša. Stariji saigrači drže atmosferu, hemiju u ekipi. Tu pre svega mislim na Miloša Ćuka bez koga zaista ništa ne bi bilo moguće. Uvek je tu da udeli neki savet, sugestiju, pohvali, ali i da kritikuje kad je potrebno. U kriznim trenucima i kad nije išlo najbolje uvek smo se držali zajedno, atmosfera i vera u sebe su pomogle da ostvarimo sve ove rezultate.”
Pre nego što smo prešli na specifičnosti ‘golmanskog posla’ upitali smo Milana o čemu sada, kao prvak Evrope, sanja.
„Meni je ovo trenutno najveći uspeh. Ne znam kako je kad je reč o Olimpijskim igrama, nadam se da ću biti u prilici da osetim to. Osvajanje evropskog prvenstva za mene je trenutno fantazija, najveća satisfakcija u karijeri. Reprezentacija Srbije uvek teži zlatu i najvećim titulama, medalja u Los Anđelesu je jedan od ciljeva , sigurno bi to bila kruna karijere. Kod nas u ekipi imamo momke koji su tri puta zaredom osvojili olimpijsko zlato. Samo su američki košarkaši imali taj niz. Ali, ovo je već istorija, idemo dalje. Svaki dan je novo dokazivanje. Proslavili smo pobedu, još malo će trajati slavlje, euforija, vraćamo se klupskim obavezama, ovaj uspeh se zaboravlja. Svetsko prvenstvo je sledeće godine, bože zdravlja, na njemu takođe imamo maksimalne ciljeve. To je obaveza reprezentavaca Srbije, zbog svih ranijih rezultata i slavne istorije.”
U videu na našem Jutjub kanalu pogledajte priču o tome kako je uskočio umesto Filipovića, koliko su mu saigrači pomogli, koliko on njima, kao i to koliko je značila podrška deset hiljada navijača u Areni. Otkrio je i šta mu prija u slavi koja ga okružuje, ali i da je morao da promeni telefon. Nije pobegao ni od pitanja kako je ‘biti penzioner’ već u 24. godini.
Na konstataciju da se greške čuvara mreže daleko više vide, nadovezao se:
„Zaista mislim da tu vrstu odgovornosti koju imaju golmani nešto što ne može svako da se nosi sa tim. Da bi neko postao golman mora da bude jako stabilna i čvrsta ličnost.”
A kad ste reprezentativac na plećima nosite i veća očekivanja, jer prethodnici čine svojevrsnu Kuću slavnih (Krivokapić, Šoštar, Soro, Šefik, Pjetlović, Mitrović…). Ističe da je još daleko od njih i da mu je jedan od motiva da ga nekad u budućnosti sa njima bude u ‘istoj rečenici’.
Zahvalan je Nikoli Radojičiću koji ga je preselio među stative, Stefanu Durleviću na osnovnim golmanskim tehnikama i veštinama, a Aleksandru Šoštaru na finalnoj obradi koja još traje. Sad je u Novom Beogradu na svakom treningu pod lupom dve legende.
„Verujte, to mi je veći pritisak nego finale i ove utakmice. Šta god čujete od Šoleta i Sora upijate kao sunđer. Oni kažu valja, ne valja, vi klimate glavom i radite dalje. Malo ko se može pohvaliti činjenicom da ima uz sebe takva dva svetska asa, legende vaterpola i da su mu svakodnevno dostupni za savet, sugestiju, primer, šta god da mi je potrebno.”
Pitanje kako je golmanima kad je naspram njih Dušan Mandić samo se nametnulo.
„Ne znam kako je njima, ali meni je preteško. Nekako i dalje ne mogu da zamislim da sam saigrač s njim, da ga poznajem, da imam njegov broj telefona, da se čujemo šta god mi treba, šta god njemu treba, da smo dobri, da pijemo kafu zajedno… Mislim da je za golmane prava noćna mora. Što se pokazalo sad na Evropskom prvenstvu, kako god šutne to je gol. Nemoguće da se odbrani. I onda trener kaže moraš da braniš svoj deo gola. Ali, od Dušana Mandića ne postoji odbrana!”
Vaterpolo je akademski sport. Tu praksu nastavlja i Glušac, koji će za propuštene ispite u januarskom roku imati jedinstveno opravdanje.
„Studiram Fakultet za sport – Union Nikola Tesla. Četvrta sam godina smera menadžment u sportu, ostalo mi je još nekoliko ispita. Koristim priliku da pozdravim profesore i zamolim da mi izađu u susret za ove ispite, jer stvarno nisam stizao. Mislim da će imati razumevanja, bože zdravlja da ove godine završim i to poglavlje u svom životu.”
Uz pozdrav imao je i poruku:„Želim da se zahvalim Srbiji što je bila uz nas i pozovem što više dece se bave sportom, pogotovo vaterpolom.”
Bonus video:
sara
Svaka rec mu je iz duse,jos jedanput velike cestitke….