DOĐEŠ U FMP I SHVATIŠ DA NISI JEDINI TALENTOVAN IGRAČ - Ilija Đoković o "Panterima" i reprezentaciji: Naučen si da ne daš na sebe i da se boriš!

Košarkaška reprezentacija Srbije ima velike zvezde i prave lidere, ali isto tako ima i verne “vojnike”, koji nisu uvek u centru pažnje, ali kada Srbija pozove – uvek se odazivaju.

Jedan od njih je i Ilija Đoković, nekadašnji košarkaš Jagodine, Borca iz Čačka, FMP Meridiana, Splita… I u ovom slučaju bismo posebno akcentovali klub iz Železnika, jer kao što smo vam nedavno naglasili u intervjuima Branka Lazića i Nemanje Nenadića, veza mnogih srpskih reprezentativaca je upravo FMP.

Ta priča o čuvenom “sistemu” u sportskom klubu se, kao malo gde, ogleda upravo u FMP Meridianu, koji godinama unazad radi na stvaranju igrača, ali istovremeno i na formiranju njihovih ličnosti. Ilija Đoković je imao priliku da se dva puta oproba u Železniku, ali njegovu priču “otvaramo” iz Jagodine.

Krenimo od samog početka, znamo za čuvenu priču o tome kako je izabrao baš košarku, i kakvu ulogu je odigrala komšinica, a šta bi bilo da je tas prevagnuo na neku drugu stranu, odnosno neki drugi sport?

– Da, tačna je ta priča, sa mnom je u tom momentu bila jedna komšinica, a ja sam video natpis o školi košarke i pošto nisam znao šta to znači, upitao sam nju. Objasnila mi je da je to bilo za upis za decu u školu košarke i rekao sam da želim da se priključim tome. Uvek su pričali da “znam sa loptom”, tako da za koji god sport da sam se odlučio – verovatno bih imao sreće, ali nikada mi nije palo na pamet da promenim sport – počinje Đoković svoju priču za Meridian sport.

Kruže priče da je često davao i po 50 poena u utakmicama juniorske konkurencije, a Đoković je već na prvu rečenicu shvatio da nam je ta priča stigla od Kragujevčana.

– Ako me neko mrzi i voli istovremeno – to su Kragujevčani – nasmejao se Ilija, pa nastavio:

– Kad god sam igrao protiv njih – igrao sam vrhunski. Što se tiče mladih kategorija, bilo je mnogo talentovanih, ali nisu bili na nivou za ozbiljniju košarku, ja sam ih vukao, imam malo sportski bezobrazluk, pa ako niko drugi ne može – ja ću da “povučem”, jer onda dobijam samopouzdanje da idem u nove pobede. Tako da, evo rado bih i sada odigrao jednu utakmicu sa Kragujevčanima, da vratim samopouzdanje – nasmejao se Ilija.

Kruže priče i da su znala da ga čuvaju po trojica igrača u periodu juniorske i kadetske konkurencije…

– Verovatno bi i sada bila ista taktika, nisam mnogo visok, ali se dobro krećem sa loptom, pa je nezgodno da me čuvaju. Jedna od glavnih stavki moje igre jeste upravo to – da prebacim loptu kroz koš, to je najbitnije, zato su me tako i čuvali, često smo i pobeđivali, tako da im hvala – nasmejao se Đoković.

Još jedan “trač” koji smo proverili kod Ilije bilo je i to da li je istina da je na jednom meču imao i “okršaj” sa trenerom protivničke ekipe, odnosno da mu je odbrojavao koliko trojki će postići.

Nasmejao se Ilija na sve priče koje smo čuli, ali nije mogao baš svaku da potvrdi do detalja.

– Ta priča je isto potekla od Kragujevčana, sećam se toga kroz maglu… Dao sam nekoliko trojki i sigurno sam se “drao” nešto, ali sećam se te utakmice, da sam bacio biciklu – ona bi prošla kroz koš. Međutim, taj trener me je jako voleo i poštovao i onda je verovatno to što sam mu ja pričao bilo u dobrom kontekstu i u vidu šale, a ne provokacija. Verovatno sam rekao nešto u stilu: “Tako je to kada me naljutiš”, ali ne sećam se baš tačno priče i situacije. Verovaćemo Kragujevčanima – rekao je nasmejani Ilija.

DOĐEŠ U FMP I SHVATIŠ DA NISI JEDINI TALENTOVANI IGRAČ

Onda smo prešli na ozbiljnije teme i naš glavni fokus, odnosno iskustvo u FMP Meridianu, u kojem je Ilija igrao u dva navrata.

– Iskreno, pričao sam i u nekoliko prethodnih intervjua, FMP je stvarno jedan zdrav klub, koji ima zdravu atmosferu. Prvi put kada dođeš – shvatiš da nisi najtalentovaniji, već da ima jednakih igrača i da oni podjednako žele uspeh i put ka nečemu boljem. Normalno da je teško, ali od malih nogu smo naučeni da ako ne daš na sebe i ako se trudiš – sve će biti dobro – kaže Đoković i dodaje:

– Neće odmah sve da se poklopi, ali moraš da radiš na sebi, da treniraš… Taj moj prvi prelazak je bio više adaptacija i nisam mogao odmah da se naviknem, jer sam došao iz sredine u kojoj sam bio glavni, a onda sam postao zamena, pa je bilo teško prve godine, to je normalna tranzicija. Nebitno da li je FMP, Borac Partizan, Mega, svako mora da prođe kroz to i da se bori za prve minute – priseća se Đoković.

Kako je istakao, od početka je znao šta se očekuje od njega.

– Meni je prve godine bilo rečeno da ću menjati Filipa Čovića, to sam ja prihvatio, ali sam posle godinu dana shvatio da to nije put za mene. Drugačije je sedeti i trenirati na najvišem nivou ili trenirati na srednjem nivou a igrati, igra je ključ svega.

Sistem – reč koju tako često pročitamo, a retko vidimo na delu.

– Iz FMP-a uglavnom svi odu na nešto više, imamo primere i recimo Tejića ili Davidovca, imali su jedan zdrav put i napravili ozbiljne karijere. Eto, Davidovac je otišao u CSKA, to nije mala stvar. Ali, nema se uvek novaca za sve te stvari, nema se strpljenja, svi idemo iz godine u godinu, svaki grad čeka neki novac, ne može da se napravi plan i program za pet ili deset godina, to je sve nabacano… Hajmo sada ovu godinu, pa ćemo videti za sledeću, a to nije pametno… FMP ima sistem koji radi godinama i imaju infrastrukturu i zato i uspevaju njihovi igrači, imaju utakmice, probijaju se… Neko to iskoristi, neko možda i ne, ali sve se svodi na to koliko si spreman da daš sebe i koliko možeš da izdržiš pritisak. To je odlična stvae i verujem da će tako nastaviti, očekujem još takvih priča.

Kada se radi o “današnjem” FMP Meridianu, Ilija Đoković najpre odaje poštovanje treneru Nenadu Stefanoviću, za fantastičnu sezonu koju “Panteri” imaju iza sebe. A, tek sada ih čeka pravi izazov na Meridian Basketball Champions League Qualification Tournament-u.

– Prvo mora zasluge da se daju treneru FMP-a, jer da nije uspeo da ukombinuje sve to – do rezultata ne bi ni došlo. Da im nije dao minute i da nisu igrali kako su igrali… Svi su prognozirali da FMP neće biti konkurentna ekipa, a oni su pokazali sve kontra, pokazali su šta je hemija i kako treba da se odnosi prema ekipa. Videlo se da su uloge podeljene u timu, da svako zna šta treba da radi, “klinci” kada uđu nemaju stres i jednostavno – igraju košarku i uživaju, vratili su to poverenje trenera koje su dobili. Košarka je kolektivni sport, ako si u zdravoj sredini – i ti ćeš napredovati. FMP je prošle sezone uradio sjajne stvari i napravio odličnu atmosferu.

RAZLIKE U REGIONALNOJ KOŠARCI

Osvrnuo se povremeni srpski reprezentativac i na svoj period koji je proveo u čačanskom Borcu.

– Tri godine u Borcu su najlepše tri godine za mene, u igračkom smislu. Super sam se osećao, prihvatili su me, Borac je moja druga kuća, toliko sam divnih ljudi upoznato tamo. Možda i najlepši period u mom životu… Borac se tada vraćao na košarkašku scenu, na svaku utakmicu u KLS-u nam je dolazilo po 3.000 ljudi, a kada to vidiš – moraš da ih zavoliš, pogotovo što smo u ekipi svi imali dobre uloge, saigrači su bili sjajni i tog perioda ću se uvek sećati.

Pre nekoliko meseci, košarkaška javnost ostala je zatečena Đokovićevim prelaskom u Split. Međutim, iako su se javili i neki koji su bili zabrinuti, naš košarkaš isitče da iz iskustva sa komšijama ima samo pozitivno iskustvo.

– Ocenjujem samo ljudske osobine, ili si loš čovek ili dobar – nema treće. Želeli su me, bili smo u kontaktu, razgovarali smo preko telefona, bilo je sve normalno… Bio sam tamo godinu dana, nisam imao nikakvih problema, razgovarao sam najnormalnije, šetao, ma nikakav problem nije bio, nijedan mrki pogled, ništa… – kaže Đoković i dodaje:

– Piše se po novinama svašta, ali ja nisam imao bilo kakav problem. Upoznao sam predivne ljude, s kojima se čujem i dan-danas. Povrede su se isprečile za nešto više, zbog toga sam se vratio u Borac.

Ispričao je i svoje iskustvo sa legendardnim Dinom Rađom.

– Imao sam priliku da razgovaram sa mnogima, igrao sam sa Perasovićevim sinom, Rađa nam je dolazio na treninge… Reklu su mi samo: “Budi svoj, budi normalan i neće biti problema”. Došao sam tu da radim i to je to,ko god da je došao – dao mi je podršku i savet kako da napredujem i da budem svoj, tako da…

Nije uvek sve bilo idealno, a veliki razlog za to su i povrede, koje su ga zadesile.

– Ne mogu da budem zadovoljan na individualnim planu, mučim se sa samopouzdanjem zbog te povrede, jer kada uložiš i kada daš sve od sebe – to zna da bude malo frustrirajuće, zna da utiče na samopouzdanje i na glavu, ali što se kaže – što te ne ubije – ojača te. Trebalo mi je vremena da to shvatim, ali to je sada lekcija kada potpišem neki veliki ugovor, da imam iskustva za nekog narednog “klinca”, da mu kažem: to je sve normalno, moraš da se vratiš. Teško je jer kako god okrenemo, mi smo “roba”, to je prosto i loše zvuči ali uvek se nađe neko drugi, a ja ne želim da mi traže zamene.

Prošao je tako Đoković i KLS i ABA 1 i 2 ligu, te je imao priliku da uvidi vrlo očigledne i jasne razlike.

– Najveća razlika jeste fizička snaga odnosno telo igrača, u ABA ligi dođe recimo Crvena zvezda koja je ozbiljna ekipa, igrači su “po dva metra”, svi su već igrali po ozbiljnim klubovima… Iskustvo je, takođe, pored fizičke snage glavna prevaga u ABA ligi, jer dolaze igrači koji su imali iza sebe reputaciju, igrali po Evropi, ozbiljnim ligama i onda dođu u ABA ligu. Naravno, novac je takođe velika razlika i mnogo toga donosi i odnosi, nema šta da pričamoU ABA ligi između prve četiri i poslednje četiri ekipe – razlika u budžetu je “nenormalna”, što se kaže – koliko para toliko i muzike.

Upitan u čemu tačno nalazi motivaciju – Ilija nije imao jednostavan odgovor.

– Motivacija? Verujem da svako ima nešto različito, neko voli da bude sam na moru, a na mene utiču bliski ljudi, kako pričaju, šta pričaju. Volim da dođem kući, da se malo smiri, obožavam razgovore sa drugarima, volim da gledamo utakmice, analiziramo situacije, prokomentarišemo šta se sve dešavalo… Porodica i prijatelji mi pomažu oko toga, oni mi vraćaju motivaciju i samopouzdanje.

Dotakao se Ilija i jedne od glavnih tema u sprskoj košarci i svakako jednoj od najbolnijih za navijače.

– Kod svakoga postoji klub za koji navija i ljubav prema kosarci, ali mi smo profesionalci, pre svega. Možda neki momak nije imao drugih opcija, želeo je da ide u drugi klub, ali kada ponuda dođe – nemaš mnogo izbora, moraš da prehraniđ sebe i svoju porodicu, nije to lako… Ali, i da ne navijam za taj klub, ja ću dati sve od sebe, mi to gledamo malo drugačije. Na primer, naš derbi i bilo koja druga utakmica? Velika je razlika, možda Grčka i Turska imaju slične atmosfere i to je to – Nemci dođu, popiju pivo, pojedu hot-dog, “popljuju” sudiju i to je to – idu kući. Mi smo srčaniji narod, sve doživljavamo lično, razumljivo mi je što ljudi govore da ne možeš da igraš za Partizan ako navijaš za Zvezdu i obrnuto, ali možda je to bila jedina opcija, nikada ne znaš šta se dešava iza četiri zida. Ne smeta mi, ljudi vole da daju svoje mišljenje, svako ima to pravo, ako neko misli da sam izdajica ako odem u drugi klub – to mogu samo da demantujem na terenu.

Nakon epizode u Splitu, Ilija Đoković se vratio u Borac – čini se da su mu Čačak i Železnik uvek sigurne luke.

– Najviše sam se vratio u Čačak jer je Marko Marinović trener, igrao sam sa njim tri sezone, u dobrom smo odnosu. Tada su ostala petorica ili šestorica igrača, a najveći cilj mi je bio da se vratim u formu, naročito posle povrede ramena. Ipak, jednostavno se neke stvari nisu poklopile, nisam imao previše minuta, dosta sam se mučio i shvatio sam da ABA liga u voom momentu možda nije idealno rešenje za mene – kaže Ilija Đoković i dodaje:

– Nemam ništa loše reći za bilo koga, nezadovojan sam što nisam imao više minuta, pokazao sam da zaslužujem, ali u takvim situacijama neko ima svoje mišljenje, neko veruje nekome drugom… Borac je moj klub, da me zove za pet – šest godina, uvek će biti u prvom planu – jasan je Ilija Đoković, a onda je otkrio i gde će nastaviti svoju karijeru:

– Potpisao sam za Temišvar, koji igra u Prvoj rumunskoj ligi. Potrebno mi je malo da se “sklonim”, da dobijem više minuta, da vratim samopouzdanje… Igram “malo” već tri godine, a to mnogo utiče na moju glavu. Možda se vratim jednog dana, ko zna…

Osvrnuo se Ilija i na problem u regionalnoj košarci, klubovima, pa i kvalifikacijama za Svetsko i Evropsko prvenstvo. Na koji način je sve to povezano?

– Izgubili smo veru u mlade igrače, pa smo počeli da kupujemo ove “gotove”, to je veliki problem, pa igrači nemaju samopouzdanja. Ali, recimo FMP i Mega ove sezone rade sjajan posao, doveli su malo stranaca, ostali su bili naši “klinci”, koji treba da se kale, na njima ostaje naša košarka. Mnogo me boli kada vidim ovakve stvari kao kvalifikacije, mi to ne zaslužujemo, mi smo košarkaška nacija.

NEPRAVDA? PA, DOĐI I TI DO EVROLIGE, PA ĆEŠ IGRATI NA VELIKIM TAKMIČENJIMA!

Naravno, razgovarali smo sa Ilijom i o reprezentaciji Srbije, a osim Evropskog prvenstva, jedna od glavnih tema svakako je i pojava stranaca u nacionalnim timovima, koju je, zanimljivo, pokrenuo upravo selektor Svetislav Pešić.

– Nema poente onda igra, ako mi nemamo dece koja treniraju, ako smo zemlja košarke, a sada pričamo o naturalizaciji… Pa, pre bih bio poslednji sa našom decom nego dovodio strance. Radio bih sa njima, ako mogu neki Belgijanci i Švađani da napreduju u košarci, zašto ne bismo i mi koji igaramo košarku 40 godina, a ne pet?! Mora da se radi sa decom i da im se daje šansa, to je najbitnije od svega, kao i da se istrpe neke stvari, a teško je jer se juri rezultat – kaže srpski košarkaš i dodaje:

– Svi jure rezultat, a zaboravljaju na glavne stvari, ako napraviš dva sjajna igrača od njih petorice – ti si napravio vrhunski posao, a uz to dolazi i rezultat. To je povezano, ne može pet igrača da igra dobro, a da ekipa ne igra dobro, to je nemoguće. Da sam ja predsednik Saveza, nikada ne bih dovodio strance, uvek bih se oslanjao na naše momke – jasan je Ilija Đoković.

“Orlovi” se na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu nisu proslavili, ali ostaje činjenica da Srbija ima vrhunske igrače.

Ilija se prisetio svog reprezentativnog iskustva, počevši od kadeta i juniora… Na Evropskom prvenstvu za igrače do 16 godina osvojena je i bronzana meadlja.

– Te 2012. godine je bila bronzana medalja, pa dve godine kasnije i srebro. Prošao sam praktično sve mlađe selekcije u reprezentaciji, a to je kruna svega onoga što mi radimo. Sve možemo da ostavimo po strani, ali kada obučeš dres svoje reprezentacije, bilo takmičenju ili u nekim kvalifikacijama – ne postoji ništa što bi to moglo da zameni – kaže Ilija, pa nastavlja:

– Tu sreću koju osetiš i samopouzdanje koje dobiješ, ljudi te prepoznaju, osećaš se prijatnije… Reprezentacija treba biti san svakoga ko igra ovde, kao što smo i pričali – ne treba je odbijati…

Ovog puta Ilija Đoković nije dobio poziv za nacionalni tim, ali kako kaže – mora biti svestan i da li ga je zaslužio.

– Jeste “glup” sistem takmičenja, Evroliga i NBA liga mnogo toga ograničavaju i to jeste sebično, ali svi mi moramo da budemo svesni na kom nivou igramo i da li zaista zaslužujemo nešto više od kvalifikacija – kaže Ilija i dodaje:

– Pa, na kraju krajeva – treniraj i radi, pa ćeš i ti doći do Evrolige i NBA, a onda će i tebe zvati za velika takmičenja. Mi smo proveli godine gledajući  Miloša Teodosića, Nemanju Bjelicu i druge i sada oni već polako treba da predaju svoje palice mladim momcima. Ovo vreme koje sam proveo sa njima, pa i sa pokojnim Stevanom Jelovcem, recimo – to su najlepši trenuci, dobijao sam savete od njih i mnogo toga. Da li je nepošten takav sistem takmičenja? Možemo da kažemo da jeste, ali sa druge strane – pružena ti je šansa da igraš za reprezentaciju, a možda je inače nikada ne bi dobio. Tako da, treba da budemo srećni, pa će možda doći i Evropsko prvenstvo na kojem ćemo igrati recimo Nemanja Nenadić i ja. U svakom slučaju, poenta je da se trudiš i radiš, pa Bože zdravlja – možda i dođeš do najvišeg stepenika.

Košarkaška reprezentacija Srbije nije uspela da dođe do medalje na Evropskom prvenstvu, koje još uvek nije ni završeno, ali i pre toga – prognoze za plasman na Mundobasket nisu bile sjajne.

– Biće teško, ali ako smo u nečemu poznati, to je u tome da koliko znamo da kritikujemo – toliko znamo i da pravimo velike stvari. Treba svi, od predsednika do ekonoma, da veruju u ceo taj put koji se gradi i onda neće biti problema. Da li ćemo se kvalifikovati na ovo Svetsko prvenstvo? Ne znam – kaže Ilija, te dodaje:

– Imamo jake protivnike, ne znamo s kakvim ćemo timom izaći, tako da – i da ne bude nije smak sveta, moramo da analiziramo, da vidimo šta je loše, jer mi nismo zaboraivli da igramo kosarku, to mogu da vam garantujem – zaključio je Ilija Đoković razgovor za Meridian sport.

ZAVRŠEN TURNIR U ČAST STEVANA JELOVCA: Mega u finalu bolja od FMP Meridiana!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Mile Ilić – Ne treba sumnjati u Pešića, on je doneo poslednje zlato! | Sport Fokus Podcast EP53