Duško slomio, ali i naučio – Janis otvorio srce Jaga dos Santosa: Voleo bih da vidim Bruna u Zvezdi, a sebe do kraja karijere u crveno-belom

Brazilac potpisao, Jago dos Santos je novi igrač Zvezde – glasila je vest koja je sredinom prošlog jula odjeknula u srpskim medijima. Neupućeni su verovatno pomislili da je Zvezdan Terzić pronašao pojačanje za Ligu šampiona, ali umesto fudbalske – košarkaška sekcija je predstavila plejmejkera! Dodatan osvrt na visinu momka iz Sao Paula (175cm) je mogla da usmeri misli prema zaključku da je u pitanju greška, da je novinar sa portala na kojem su pročitali članak napravio previd, da je ipak Barak Bahar dobio novu “desetku”…

Vreme je prošlo, mozak je procesuirao informaciju i više nije bilo dileme. Ali… Nije se dugo čekalo na posprdne komentare kako je ipak došlo do greške i da će omaleni Jago pomoći više na Marakani nego u Pioniru. Teren nije previše olakšavao harizmatičnom Brazilcu, kao ni Duško Ivanović, koji je držao MVP nemačkog prvenstva po strani… Početak Jagove priče na Malom Kalemegdanu je ličio na neuspešnu plovidbu. Istovremeno, život je ponovo podsetio koliko potcenjivanje ume da bude poput bumeranga, pa sada svi oni koji nisu štedeli Brazilca u uvodu sezone moraju da pojedu svoje reči i gledaju u sliku na kojoj Jago pozira sa peharom namenjenom najboljem igraču finalne serije ABA lige. Drugi nisu, ali je Jago verovao da može da ostvari svoje snove. Jedan je čekirao, a nema nameru da stane – mašta o novim vrhovima – na kojima zajedno zamišlja sebe i Crvenu zvezdu.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

“Mnogo sam srećan što sam ovde! Za mene je sve ovo bilo veoma teško, jer ipak je ovo moja druga godina u Evropi. Ali sam uspeo da osvojim titule i budem MVP. I zato je ovo najbolji klub na svetu za mene! Zato sam zahvalan i srećan što sam dobio priliku da budem deo ove neverovatne priče”, rekao je Jago dos Santos na početku razgovora za Meridian sport.

Dok je gledao u pehare ABA lige koji su bili u pozadini njegovog kadra i raspitivao se o sezonama u kojim su osvojeni, osvrnuo se na finalnu seriju sa Partizanom, gde je bio jedan od glavnih protagonista velike pobede crveno-belih.

“Nije samo važno ko je bolji, potrebno je da budete jaki mentalno, što pravi glavnu razliku. Zato što to nije normalna utakmica, a ovde je posebno teško. Zbog svega, a prevashodno navijača i svega što se dešava. Zato je bilo potrebno fokusirati se na košarku i biti jak u glavi. Mi smo uspeli, igrali smo našu igru i slavili”.

Uoči treće utakmice i pre odlaska u Arenu, imao je razgovor sa svojom izabranicom. Bio je duboko uveren da će biti stavljena tačka na finale.

“Mislim da je najteža utakmica bila poslednja. Pričao sam sa mojom devojkom pre meča i rekao sam joj da će danas biti kraj. Zato što nisam želeo da mislim da imamo još utakmica. Želeo sam da mislim da je baš ta poslednja i zato je bilo dodatno teško za mene, jer hteo da pobedimo i da proslavimo. Gledao sam okolo i razmišljao kako bi bilo na proslavi.  Zato sam morao da kontrolišem svoj um. Znao sam da ćemo pobediti, ne zbog Partizana ili nečeg drugog, već zbog nas samih – bili smo spremni za titulu”.

Često kada se priča o košarci i uspehu, zanemarimo privatan život, koji je zapravo zamajac za profesionalni. Dugo je bio sam u tuđini, bez porodice i nije krio koliko mu nedostaje. Zvezda je dobila pojačanje, čije je ime Manuela Fredijani.

“Mnogo je važno što je sa mnom. Živim ovde sam, znam da je ovo moj život i da sam izabrao ovaj put… Volim košarku i nije važno koliko dugo ću biti daleko od moje porodice…. Ali sada kada sam znao da igramo u finalu, pričao sam sa njom i pitao sam je da li bi ostala sa mnom. Zato što mi je teško, osećao sam veliki pritisak, što je sasvim normalno. Moja devojka je odlučila da ostane i sve je bilo mnogo lakše. Kada je vidim u publici, imam više sampouzdanja. Ona je MVP, jer ja nisam laka osoba, sa mnom je nekada teško. Ali ona je bila sa mnom u teškim trenucima i pomogla mi da postanem ovo što jesam. Ali nije samo ona MVP, nego cela moja porodica, moji prijatelji… Zato što me slušaju i svakoga dana pričaju sa mnom. Kada ne igram najbolje, oni me dižu i čine da se osećam srećno i dobro”.

Neposredno pre treće utakmice sa Partizanom, desio se incident između Stefana Lazarevića i Džejmsa Nanelija. Zvezda nije skrenula sa kursa, a razlog je Janis Sferopulos.

“Bilo je teško… Cela situacija je izašla van okvira sporta. Dugo sam razmišljao o onome što se desilo. Bio sam na treningu ujutru, a znao sam šta nas čeka uveče. Ali trener je uradio veliki posao, jer nas je okupio i rekao šta god da se desi, da mi moramo da ostanemo zajedno, da samo izađemo na teren i igramo košarku. Rekao je – samo nek vam je košarka u glavi. Ostalo nije važno! To nam je mnogo pomoglo”.

Dok su vibracije bile na maksimumu, a strasi obuzimale razum – na drugoj strani je bio Jagov veliki prijatelj – Bruno Kaboklo. Osim činjenice da je ostao bez pehara, Partizanov Brazilac će ostati za nekoliko hiljada dinara kratak u novčaniku.

“Bruno je moj najbolji prijatelj! Posle utakmice sam mu rekao da imam još jednu večeru više na njegov račun, jer sam pobedio. Već je platio tri u regularnom delu sezone, sada će morati još tri! Mi se kladimo pre svake utakmice i očigledno je ko bolje prolazi”.

Jedna od Jagovih želja bi izazvala sigurno mnogo bure u srpskoj košarci, ali niko ne može da mu zabrani da mašta.

“Voleo bih da vidim Bruna u Zvezdi”.

Objasnio je i zašto:

“Partizan je dobar za njega, kao i on za Partizan, ali mislim da bi igrao bolje da nosi dres Zvezde. Ne zbog mene, nisam ja važan u toj priči, već zbog Teodosića i ostalih momaka. Sa njima u timu, Bruno bi imao mnogo više poena i stalno bi pogađao”.

Jagove želje često umeju da se ostvare, pa ko zna šta nas čeka u budućnosti, a prošlost donosi interesantnu priču oko dolaska na Mali Kalemegdan.

“Gledao sam prethodne sezone mnogo utakmica Zvezde, pre svega zbog Kampaca i Vildoze. A onda sam odjednom postao deo Zvezde. Bio sam iznenađen, za godinu dana mi se mnogo promenio život”.

“Najveće MVP priznanje – igrati sa Milošem Teodosićem”

Od Ulma i igrača kod kojeg je većinu vremena bila lopta u rukama, došao je u situaciju da je treći plejmejker koji mora da se dokazuje. Duško Ivanović nije želeo da odmah baci u vatru Jaga – za njega je imao drugačiji plan.

“Nisam igrao kod Ivanovića, ali je on stalno radio sa mnom. Pričao na treninzima, govorio šta treba da unapredim i ukazivao na detalje. Sada sam MVP. Mnogo sam naučio i on nosi zasluge za moj uspeh. Nije bilo lako na početku, došao sam iz Nemačke kao MVP, igrao dobro na Svetskom prvenstvu i onda došao ovde. Pomislio sam da sam da mogu odmah da igram sa ovim momcima, a Duško me je slomio… Pokazao mi je da kako je Evroliga drugačija, kako je sve drugačije! I to je zapravo bilo dobro za mene. Bilo je potrebno da naučim više o košarci, da imam više pažnje, više odgovornosti – više svega! On je radio sa mnom i zato imam mnogo poštovanja za njega. Dobar trener i dobar čovek”.

Možda nema najbolji engleski pa rečima ne može da opiše kako se zapravo osećao, ali lice je pričalo samo za sebe – Jago je proživljavao najteže trenutke u sezoni.

“Bilo mi je potrebno da razumem šta se desilo. To je sve bilo teško po mene. Nisam znao šta će se destiti i što ne mogu da igram sa ovim momcima. Sećam se zvao sam majku i žalio se, a ona je rekla – izabrali su te, ne znam zašto, ali su te izabrali. Ostani tu i samo igraj svoju košarku! Dan po dan… Sve je bilo bolje, momci su mi mnogo pomogli i trener takođe. Postao sam bolji i shvatio da ipak mogu da igram sa njima. Znam da sam postao igrač koji može da igra Evroligu! Ne zanima me da li sam prvi ili treći plejmejker, jedino mi je važno da pobeđujemo i osvajamo titule”.

Ivanovića je zamenio Janis Sferopulos – čovek koji je otvorio scre brazilskog plejmejkera.

“Mnogo je važan za mene! Ne samo što me je pustio da igram, već zato što me je pratio još dok sam igrao u Nemačkoj i kada je došao, pozvao me je na sastanak. Našao je prave reči – rekao je igraj svoju igru! Moje srce je zaigralo. Kod Duška nisam igrao i onda je došao Janis i tako nešto mi rekao, a onda mi dao šansu! Relaksirao me je, istakao da svako ima pravo na loš dan, ali da je potrebno da treniram, radim vredno i da će sve biti u redu! Sada sam MVP”.

Posle Brazila i Nemačke, okitio se priznanjem najboljeg u Srbiji, ali sve drugačije sija kada je u društvu Miloša Teodosića. Novac gubi vrednost, priznanja značaj – jedino je bitno upijati od idola.

“Za mene ova sezona kao najveću MVP nagradu ima činjenicu da sam igrao i igram sa Milošem. Dovoljno je gledati uživo šta radi, a kamoli kada ste stalno sa njim na parketu. Svakom mladom igraču bi poželo da provede barem jedan trening sa Teom. On je moj omiljeni košarkaš! Često pričamo, ukazuje mi na detelja i uči me kako da budem bolji. Kada sam došao u klub, rekao sam da je igrati sa Teodosićem važnije od para. Voleo bih da ostane, želim da ostane – on je moj idol! Sa njim u timu sam bolji igrač”.

Možda ne deluje tako na prvu, ali Jago voli i želi da uči od boljih od sebe. Teodosić je na vrhu njegovih mentora, a veliki značaj za karijeru Brazilca imaju i Fakundo Kampaco i Marselinjo Uertas. Sa Argentincem se čuo pre finalne serije, tako da je dobio prave savete, dok je sa legendarnim Brazilcem u kontaktu, ali stignu da razmene poruke.

“Čujemo se, što mi mnogo znači. Kako da objasnim, ja sam dobar, jer imam dobre mentore. Marselinjo ima 41 godinu i MVP je FIBA Lige šampiona. Kampaco je MVP španskog prvenstva, a Teo je Teo! Imam dobre učitelje”.

Emocije su rasle, a na pitanje šta znači Crvena zvezda u životu Jaga dos Santosa, zenice su se proširile – srce se otvorilo i Brazilac je ispalio:

“Moj dom! To je Crvena zvezda! Kada sam došao, ljudi, navijači i klub su me dočekali otvorenih ruku. Čak i kada sam imao loše momente, oni su me zaštitili – dali mi samopouzdanje”.

Ugovor je prošlog juna parafiran na dve godine, ali čini se – rodila se ljubav za sva vremena.

“Da, želim da ostanem sledeće sezone, ali i one tamo i naredne i sledeće, i sledeće, i sledeće”…

Logično potpitanje – do kraja karijere?

“Da”, kao iz topa je odgovorio Jago i za kraj razgovora otkrio svoj najveći san:

“Potrebna mi je titula Evrolige sa Crvenom zvezdom! To je moj san! Ako zaista veruješ, onda je sve moguće. Prošle godine sam gledao utakmice Zvezde dok sam igrao plej-of nemačkog prvenstva i imao želju da igram za ovaj tim. Zbog navijača, zbog svega! Moja želja se ostvarila, sada sam ovde!  Ja volim ovaj klub! Igram za navijače – oni su najbolji na svetu”, završio je Jago za Meridian sport.

Ovo je bio samo deo intervjua sa Zvezdinom junakom, koji je pričao o raznim drugim temama:

Otkrio je ko mu je omiljeni igrač u fudbalskom klubu Crvena zvezda

Zašto voli Rokasa Gedraitisa

Koje srpske reči je naučio

Ko je najluđi u timu

Zbog čega se ugleda na Branka Lazića…

Bonus video: