Zvezdan Mitrović: Smem da komentarišem predsednika države, samo ne sudije! Dule mi je ostavio u nasleđe da pravim igrače - nastaviću, mora neko i to

(Od izveštača Meridian sporta iz Ljubljane)

Na prvi pogled Stožice deluju poput neke moderne opservatorije, pa pronalazak kancelarije Zvezdana Mitrovića u tom ovalnom lavirintu nije bio nimalo lak zadatak.

Ipak, posle kraćeg lutanja i nekoliko nivoa ispod zemlje – našli smo se u prostoriji koja za njega predstavlja ceo svet. Na čiviluku odela i košulje, a na stolu laptop, iscrtane trenerske table i strateški planovi. Dočeka, onako kako i dolikuje domaćinu sa naših prostora – uz osmeh i kratko: „Može li rakija?“

Sa obzirom na to da je za takvu zdravicu bilo suviše rano, “čašica“ razgovora bila je i te kako dovoljna. Osvajač Evrokupa sa Monakom i čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u Francuskoj, već dve godine živi i stvara u Ljubljani – uporedo i vodi reprezentaciju Crne Gore – priznajući da mu taj radni mir, sjajni uslovi i svojevrsna izolacija od klasičnog balkanskog pritiska savršeno prijaju.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Ipak, pre nego što smo se dotakli taktike, Evrolige i aktuelnosti sa parketa, razgovor je morao da krene od vesti koja je potresla čitav region. Iskusni stručnjak se na samom početku priče za Meridian sport emotivno osvrnuo na odlazak Duška Vujoševića. Legendarni trener je za Mitrovića, ali i za nebrojene druge, bio mnogo više od kolege i košarkaškog radnika – bio je inspiracija, trenerski ideal i životna vodilja. Čovek čiji je trag u igri pod obručima toliko dubok, da njegovo nasleđe prosto ne može i ne sme biti zaboravljeno.

„To je čovek koji je moj život promenio. Mi smo sarađivali u Budućnosti, još onda sam govorio, on je bio savetnik u stručnom štabu i bukvalno smo u onim starim sistemima, u dvorani, odvojeni radili zajedno mlađe kategorije. Ujutro tri sata, uveče dva sata… Ja na to gledam kao na jednu životnu akademiju. Od njega sam naučio te osnovne postulate, košarkašku filozofiju, a između toga sedenja, ispijanje kafa, beskonačni razgovori i o košarci, i o knjigama, i o svemu. Jedan intelektualac, jedan filozof u svome, potpuno drugačiji. To koliko je uticao na moj život, ta posvećenost poslu, taj rad sa mladima – ja i dan-danas te mlade guram i forsiram, to je sigurno od njega ostalo.“

Osvrćući se na dugogodišnje prijateljstvo, Mitrović ističe Dule nikada nije dozvoljavao da zdravstveni problemi bace senku na njihove košarkaške razgovore.

“Nikad ne bi osetio da se on žali na te teme. Imali smo to druženje, pa smo čak posle u Francuskoj, kad on je bio u Limožu a ja u Monaku, nalazili vreme da se vidimo. Dok je bio selekciji Crne Gore, odem na odmor, ispratim te treninge, da se ispričamo. To je ogroman gubitak za sve, a da ne govorim šta je značio ljudima iz Partizana, Beograda, Srbije, Jugoslavije, jer je to svetski čovek.“

Lista na kojoj Jokić ne stoji najbolje

Veza između njih dvojice nije bila samo profesionalna, već je imala duboke korene koji sežu decenijama unazad, sve do ranih faza njihovih karijera.

„Naše poznantstvo datira još otkad je vodio reprezentaciju Srbije, a ja igrao za kadetsku reprezentaciju Crne Gore. To su bili Kupovi Republika i Pokrajina, mislim da je to bila 1986. ili 1987. u Leskovcu… Od tad kreće naše poznanstvo i druženje, pre 40 godina tačno. Videli ste Arenu gde dvorana plače. To je emocija jedna velika i razumljiva. Kad čovek iza sebe ostavi takav trag, što kaže Njegoš – imao se rašta i roditi.“

Prelazeći na aktuelne teme, nezaobilazna stanica bila je Cedevita Olimpija. Iskusni strateg ne krije zadovoljstvo uslovima u Ljubljani, ali realno sagledava situaciju kada je u pitanju konkurentnost u Evrokupu i specifičan sistem takmičenja koji često ne oprašta ni najmanji pad koncentracije.

„Ovde sam stvarno zadovoljan, iskreno. Dugo pričam o godinama gde sam počinjao, a već od 2002. sam van prostora bivše Jugoslavije. Vratio sam se pre dve godine u taj naš prostor i što se tiče Cedevita Olimpije, to je dobra organizacija, dobar grad, dobar život. Nažalost, nemamo te neke budžete da budemo konkurentni ekipama u regionu. U Evropi smo stabilni. Pravimo ozbiljan posao, dođemo svaki put u grupu, osminu ili četvrtfinale, i onda dođe ovaj sistem – jedna utakmica te izbacuje. To je po meni užasan sistem takmičenja koji ne daje za pravo da pobedi bolji. Evo sad Burg, da je izgubio kući od Turk Telekoma, ispao bi. Ja kad sam osvojio Evrokup, izgubio sam od Budućnosti kući pa posle dobio Gran Kanariju. Mnogo je sistem nepravilan jer se sve rešava na jednu loptu, fali tu malo i sreće.“

Samo dvojica bolja od Mekintajera u Evroligi, Obradović ispred Paskvala

Uprkos surovom formatu evropskog takmičenja, ljubljanski sastav je uspeo da ostvari primarni cilj i domogne se doigravanja, što dobija na težini kada se u obzir uzmu letnje promene u igračkom kadru.

„Ove godine smo bili najveće iznenađenje u Evrokupu jer smo promenili celi roster. Zna se koliki je naš budžet za igrače, to nije nikakva tajna, plus imamo konstantnu produkciju mladih igrača. Izbacili smo dva, tri nova igrača i naši ciljevi, plej-of u svim takmičenjima, već su odrađeni.“

Kada je reč o regionalnoj košarci i ABA ligi, Mitrović je vidno rezervisaniji. Iako njegov tim beleži zapažene partije, crnogorski stručnjak ne krije da postoje određeni faktori van samog parketa koji ozbiljno otežavaju borbu za najviši plasman.

„ABA liga… tu su naše šanse jasne. Ne govorim o sportskim motivima, o tome ne mogu da pričam jer bih bio jako oštar, već me kažnjavaju na svakom koraku. Ne mogu taj deo da komentarišem, ali ko prati košarku, sve mu je jasno. Mi pošteno, stvarno radimo sjajno, imam vrhunski stručni štab i mislim da igramo lepu košarku. To dobijam kao priznanje od kolega i protivnika, to nisu komplimenti reda radi, to se vidi. Kakva mi je to satisfakcija kad odete tamo negde pa vam šutiraju po 50 slobodnih bacanja, po 40… To već nije moj teren, tim ne želim da se bavim i neću.“

Dubai u Sloveniji pronalazi novog trenera

Takav sudijski tretman i kriterijumi sa kojima se susreće doveli su do toga da Zvezdan, uprkos nezadovoljstvu, donese odluku da javno ne komentariše deljenje pravde, poučen dosadašnjim finansijskim sankcijama.

„Patim od toga, definitivno, na svakoj utakmici se dobijaju tehničke greške po difoltu, samo da se pojavim. Eto, to su neka naša pravila. Mogu da komentarišem predsednika države, premijera, ministra turizma, ali ljude koji mi rešavaju sudbinu na terenu – ako progovorim, debele su globe koje sam se već naplaćao i stvarno ne bih želeo da komentarišem to.“

Pogled na ovogodišnje izdanje Evrolige otkriva nikad zanimljiviju i neizvesniju trku. Analizirajući elitno takmičenje, iskusni trener se posebno osvrnuo na izdanja beogradskih večitih rivala i plasman Crvene zvezde u plej-in.

„Evroliga je takva da svašta može da se desi, odlučuju mali razlozi, dobre i loše stvari, smene trenera, povrede. Kod Partizana se vidi koliko im je značio jedan igrač, mislim na Karlika Džonsa. S njegovom ulogom i Kalates je dobio svoju, i to je potpuno drugačije. Kad nemate glavnu poziciju, onda šarate -jedan, drugi, treći… Karlikov povratak je po meni bio ključan. To je sad potpuno drugačiji tim, vidi se da ekipa igra, da ima glavu i rep, tu je hemija. Generalno, mi treneri možemo da budemo i najbolji i najgori, ali kad nemate igrača, doviđenja, hvala. Zvezda je, s druge strane, ekipa koja je atletski dominantna, to je NBA nivo. Kad vidite Odželeja i tu petorku ispred sebe, tu atletsku dominaciju i snagu… Stvarno jedna ozbiljna ekipa koja može da se pobije za veći rezultat. To je Evroliga, dugačko je takmičenje, doći će do gore-dole situacija, desi se kiks kući, ali imaju šansu da se probiju.“

Zvezda podigla temperaturu za Madrid: Kalinić se probudio usred drame i trojkama doneo pobedu

Pored beogradskih klubova, pažnju mu privlače i dešavanja u samom vrhu Evrolige, gde se izdvojio specifičan, ubrzan stil košarke koji, prema njegovom mišljenju, nosi određene rizike kada dođe do najvažnijih mečeva u sezoni.

„Vidite i taj Panatinaikos koji je bio loš, pa Barselona koja može da ispadne, Valensija koja trči i dominira pa ne znači da je favorit, Real se digao opet… Brza košarka se igra. Taj Pariz igra neverovatno brzo, malo i bezumno, to mi se ne sviđa jer daju po 115 poena, pitanje je dokle ide ta brzina.“

Zanimljiv detalj u kancelariji crnogorskog stručnjaka – kačket San Antonija – spontano je nametnuo pitanje da li je to možda poklon od Viktora Vembanjame, francuskog čuda od deteta čiji je razvoj Mitrović imao priliku da prati iz neposredne blizine.

„Nije, nije… To mi je dao jedan skaut, a pošto ja volim da nosim kačkete – dobro je došao. Vembanjamu sam gledao još u Francuskoj kada je počiniao, dok je bio u Nanteru. Hteli smo da ga dovedemo. To je potpuno drugačiji igrač, ogroman talenat, taj osećaj za igru, šut, skok na onoj visini… Pravila košarke su danas drugačija. Da se vratimo 20 godina unazad, u doba Juinga, Oklija i braće koja bi mu ušla u kolena da ga slome… Ali dobro, i on je ojačao. Čuo sam da je pobednik, da voli San Antonio, on je taj kalibar i ja to poštujem.“

Jedna od gorućih tema u evropskoj košarci poslednjih godina je sve masovniji odlazak talentovanih, ali i već formiranih igrača u NCAA ligu. Za šefa struke tima iz Ljubljane, američki koledž sistem odavno je izgubio obrise isključivo studentskog sporta.

„Igrači idu mlađi u Ameriku na koledž… To je po meni postala ozbiljna profesionalna liga, a ne studentska. Ljudi idu tamo sa 24 ili 25 godina, to je meni van pameti. Međutim, to je liga po budžetu odmah ispod NBA, vrte se cifre od po dva, četiri, pa i pet-šest miliona. To je potpuno druga liga po sebi, profesionalna liga u kojoj igrači promene po tri-četiri koledža u karijeri.“

Srbija ima najboljeg: Dušan Alimpijević proglašen za trenera godine

Kao selektor reprezentacije Crne Gore, Mitrović se suočava sa možda i najtežim zadatkom u karijeri – velikom smenom generacija. Odlazak nosilaca igre i specifičan FIBA kalendar predstavljaju ogromne prepreke za nacionalni tim.

„Tu nas čeka velika smena generacija, a mi nemamo toliki kapacitet i broj igrača. Vučević je prestao, Mihailović je prestao, Dubljević je pod znakom pitanja, Ivanović se isto teško odaziva zbog svojih razloga… Imamo tih talentovanih igrača po Americi koje pratimo, Bogavac, Mirković, Žugić. Biće to baš jedan veliki izazov da probamo makar tu sponu sa Amerikom da napravimo.

Pored svih taktičkih i logističkih izazova, profesionalni sport uzima danak i kada je u pitanju zdravlje. Zbog rigoroznog ritma putovanja i nedostatka luksuza poput privatnih letova, Mitrović se nedavno suočio sa ozbiljnim problemima sa leđima, koji su zahtevali i operativni zahvat.

„Leđa mi prave problem zbog našeg života i putovanja. Sad sam imao šest utakmica sa pet gostovanja zaredom. Mi nismo ekipa sa čarter letovima, mi putujemo iz Igokee autobusom do Beograda šest-sedam sati, pa na granici tri sata. Dođete u tri ujutro, pa sutra kreneš za Kluž, i tamo opet dođeš u tri ujutro. To je pogubno za nogu, a kad vežete ta teška gostovanja, dođe do problema. Niko vas ne pita jeste li umorni. Nemamo novca za privatne avione i u tom trenutku transferi su najbolje što možemo.“

Na samom kraju razgovora, sumirajući sve izazove i planove, šef struke Cedevita Olimpije otkrio je svoje dugoročne profesionalne ambicije, uz neizbežan osmeh na pitanje o eventualnim ranijim kontaktima sa beogradskim večitim rivalima.

„Ovde sam dve godine. Očekujem da u naredne dve godine vidimo šta će se dešavati u evropskoj košarci oko Evrolige, FIBA i NBA. Moja budućnost je Olimpija, da radimo, da budemo konkurentni i da izbacujemo igrače. Neko mora i igrače da pravi, a ja sam trener koji to voli da radi. A ponuda od Zvezde ili Partizana? I da je bilo, ne bih rekao, ne bi bilo fer”, uz osmeh završava Mitrović razgovor za naš portal.

BAT suspenzija Partizanu

BONUS VIDEO: