Retko se u evropskom fudbalu dešava da se finansijska realnost jednog projekta pretvori u ozbiljnu priču o održivosti već posle četiri godine. Još ređe da se poredi era „stare škole kapitala“ sa modernim modelima koji obećavaju rast, a donesu – rekordne minuse. Upravo tu leži priča o Čelsiju i vlasničkom sistemu koji je od ambicije napravio finansijski ringišpil.
Kada se danas pogleda bilans konzorcijuma BlueCo, teško je ne setiti se vremena Romana Abramoviča i njegove ere u Čelsiju, kada je klub bio sinonim za trofeje, ali i koliko god to paradoksalno zvučalo, za relativno stabilan finansijski sistem.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Abramovič je ulagao mnogo, osvajao još više, a iza svega je postojao model koji je, bar na papiru, imao logiku – rezultati, trofeji i vrednost kluba rasli su zajedno sa ulaganjima.
Sada je ta slika znatno drugačija. Pod novim vlasničkim konceptom koji predvodi američki investitor Tod Boli, Čelsi je ušao u eru agresivnog trošenja, rekonstrukcije i kupovine budućnosti, međutim uz cenu koja postaje sve teža za ignorisanje. U teoriji, sve je trebalo da bude modernije i dugoročno održivo. U praksi, brojke deluju kao da su izašle iz video-igre.
Prema finansijskim izveštajima, BlueCo je nagomilao gubitke koji se približavaju cifri od dve milijarde evra, računajući od preuzimanja Čelsija 2022. godine. To u proseku znači oko 12 miliona evra gubitka nedeljno. Samo u poslednjoj sezoni minus je dostigao 723.000.000 evra, što model višeklupskog vlasništva stavlja pod ozbiljan znak pitanja.
Dok je nekadašnji sistem možda bio „bogat vlasnik i klub koji pobeđuje“, novi model izgleda kao „bogat vlasnik i više klubova koji troše kao da sutra ne postoji“. Čelsi i Strazbur su postali dva kraja istog eksperimenta – jedan u Premijer ligi, drugi u Ligi 1, ali sa istim finansijskim rukopisom.
Situacija u Londonu posebno privlači pažnju. Klub ima ogromne prihode, ali i još veće troškove. Stručne analize pokazuju da, kada se izuzmu transferi, rashodi daleko nadmašuju prihode – potrošeno je oko 419 miliona evra više nego što je zarađeno, što jasno ukazuje da klasični izvori finansiranja više ne pokrivaju troškove kluba.
Ogroman teret predstavljaju i plate od preko 431.000.000 evra, kao i amortizacija ugovora koja prelazi 257 miliona, zbog čega je klub praktično zavisan od stalne podrške vlasnika kako bi održao stabilno poslovanje. Ukratko, klub funkcioniše uz konstantnu finansijsku „infuziju“.
Nastavlja se Abramovičeva borba za milijarde iz Čelsija: Britanskoj vladi stiglo pismo upozorenja
Da stvar bude zanimljivija, čak su i kreativna računovodstvena rešenja postala deo priče. Prodaja ženskog tima u okviru istog vlasničkog sistema za višestruko veću vrednost od realne tržišne, izazvala je brojne polemike u Engleskoj. Nije nezakonito, ali deluje kao potez iz kategorije „ako ne ide u bilans, prebaci na drugi sto“.
Strazbur, kao francuski deo BlueCo projekta, takođe oseća posledice. Klub je zabeležio desetine miliona evra gubitaka, dok se u pozadini gomila strukturalni dug koji već sada izgleda kao tempirana bomba. Ukupne obaveze dostižu oko 1,67 milijardi evra. Posebno zabrinjavaju PIK krediti, gde se kamata ne plaća odmah, već se dodaje na glavnicu, pa dug praktično raste sam od sebe.
I tu se dolazi do ironije cele priče. Abramovič je bio često kritikovan i postao je simbol za „previše novca u fudbalu“, ali je klub ipak znao šta radi sa tim sredstvima. Trofeji su stizali, sistem je imao kontinuitet, a finansijska slika, koliko god teška, bila je pod kontrolom jednog centra odlučivanja.
Danas, u eri modernog investicionog fudbala, dešava se suprotan paradoks. Više „modela“ i „strategije“, a manje kontrole nad troškovima nego ikada. Konzorcijum BlueCo je hteo da napravi fudbalsku imperiju. Za sada, Čelsi je osvojio Ligu konferencije i Svetsko klupsko prvenstvo i situacija više liči na imperiju računa koji ne prestaju da rastu.
Bonus video:
jelena
Ono što sam ja shvatila a izgleda da u britaniji niko da shvati je da amerikanci ne umeju da vode fudbalske klubove to jest ne znaju kako da iskoriste sve što je uloženo.