Završena najveća misija katarske ere

Godinama je Pari Sen Žermen bio simbol fudbalskog paradoksa. Imao je novac da pazari svakoga, ali ne i način da kupi ono što je najviše želeo. Trofej Lige šampiona pretvarao se u opsesiju svakim novim neuspehom, a svaka sezona u još jedan pokušaj da se opravdaju milijarde evra uložene u katarski projekat iz Grada svetlosti. Ta priča je sada završena. PSŽ je osvojio Evropu, dvaput zaredom.

Posle prošlogodišnjeg demoliranja Intera u Minhenu rezultatom 5:0, Parižani su u Budimpešti odbranili evropsku krunu i posle dramatične penal-serije savladali Arsenal. Rezultat 1:1 posle 120 minuta pretvorio je finale u rat živaca, a kada je poslednji penal završio tamo gde su želeli navijači francuskog šampiona, na tribinama, postalo je jasno da momci sa Parka prinčeva više nisu samo bogati klub koji pokušava da kupi put do slave. Sada su dinastija.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

PSŽ je tako postao tek drugi klub u eri Lige šampiona koji je uspeo da odbrani trofej. Pre Svetaca je to pošlo za rukom samo Realu Zinedina Zidana, koji je između 2016. i 2018. godine osvojio tri uzastopne evropske titule. U ukupnoj istoriji takmičenja, dugoj više od sedam decenija, Parižani su tek deveti kolektiv koji je pokorio Stari kontinent dve godine uzastopno.

Ono što ovu titulu čini posebnom jeste činjenica da je osvojena na potpuno drugačiji način od prethodne. Protiv Intera pre godinu dana sve je izgledalo nestvarno lako. Pet golova u finalu, potpuna dominacija i osećaj da je milanski tim bio razbijen mnogo pre poslednjeg zvižduka. Ovog puta je bilo drugačije.

Arsenal Mikela Artete izašao je na megdan spreman da pokvari slavlje. Organizovan, beskrajno disciplinovan i tvrdoglav. Nije želeo da igra otvoreno protiv najubojitije ekipe Evrope. Želeo je da preživi i dočeka svoju šansu. I dočekao ju je veoma rano.

Već u prvom ozbiljnom napadu Kai Haverc šokirao je stadion u Budimpešti i utišao hiljade navijača PSŽ-a. Nemac je još jednom pokazao da poseduje poseban odnos sa finalima Lige šampiona. Posle pogotka za Čelsi protiv Mančester sitija 2021. godine, uspeo je da se upiše među strelce i u drugom finalu koje je igrao.

Na trenutak se učinilo da Arsenal piše svoju bajku. Međutim, Pari Sen Žermen više nije taj koji paniči. To je možda i najveća promena koju je Luis Enrike doneo kada je preuzeo kormilo leta 2023. Sveci nisu izgubili kontrolu, niti su srljali kao bez glave. Čekali su svoj trenutak.

Fudbalski vizionar Luis Enrike: Tajna uspeha? Rad!

Dočekali su ga kada je Hviča Kvarachelija oboren u šesnaestercu. Sudija je pokazao na belu tačku, a Usman Dembele preuzeo odgovornost i pogodio za izjednačenje. Posle toga je usledio rat iscrpljivanja. Grčevi, produžeci, promašaji. Pa nervoza, i onda penali. Tamo gde se pobednici odvajaju od ostalih.

Kada se govori o ovoj generaciji PSŽ-a, gotovo je nemoguće zaobići čoveka koji je sve promenio. Luis Enrike. Španac u početku nije želeo da dođe u Pariz. Prema rečima novinara Giljema Balagea, prvi odgovor koji je dao čelnicima višestrukog francuskog prvaka bio je odrečan.

“Rekao je: ‘Prepuni ste zvezda – nisam zainteresovan’. Obećano mu je da može da promeni kulturu kluba i tada se razgovor promenio. Nije više bilo pitanje kako osvojiti Ligu šampiona, već kakav fudbal želimo da igramo. Odgovor je bio ofanzivan, atraktivan fudbal, a Luis Enrike je predstavljao upravo to i verovao je da može da ga sprovede“.

Iz sadašnje perspektive, ove reči zvuče gotovo proročanski, jer PSŽ više nije grupa skupocenih pojedinaca. Sada je tim. Kada je Kilijan Mbape, čovek oko kojeg je građen čitav projekat, napustio Pariz 2024. dogodio se preobražaj. PSŽ je u prvoj sezoni bez Mbapea postigao čak 44 gola više nego u njegovoj poslednjoj godini u klubu.

“Svi igraju kao tim“, objasnio je Balage. “PSŽ je ekipa sa najmanjim brojem žutih kartona među klubovima iz najjačih evropskih liga. To pokazuje emocionalnu kontrolu i činjenicu da svi rade jedni za druge umesto da energiju troše na ljutnju. Luis Enrike je još kada je Mbape otišao rekao da više voli pet igrača sa po 10 golova nego jednog sa 50. Ove sezone PSŽ ima čak 20 različitih strelaca. To je kolektivni pristup“.

Prva violina evropskog šampiona: Sve smo zaslužili

Upravo u tome leži tajna ove ekipe. Nema više jednog spasitelja. Centra univerzuma. PSŽ danas funkcioniše kao mašina i zato je opasniji nego ikada. Od početka prošle sezone Sveci su osvojili osam od 10 mogućih trofeja. Jedino su ostali bez Svetskog klupskog prvenstva i jednog izdanja Kupa Francuske.

U ovogodišnjoj Ligi šampiona postigli su čak 45 golova, što predstavlja izjednačenje rekorda Barselone iz kampanje 1999/2000. Imali su Enrikeovi igrači i najveći posed lopte među svim učesnicima takmičenja – 60,5 procenata.

Luis Enrike, čovek koji je sa Parižanima uradio nešto što Pep Gvardiola nije mogao sa Lionelom Mesijem u Barseloni, uzeo je sinoć u mađarskoj prestonici treću evropsku kruna kao trener. Na taj način se pridružio društvu u kojem se nalaze Bob Pejsli, Pep Gvardiola, Karlo Anćeloti i Zinedin Zidan. Ali možda još impresivniji od samih trofeja jeste način na koji ih osvaja.

Finale protiv Arsenala bilo je 19. u trenerskoj karijeri čoveka iz Hihona. Pobedio je u čak 16. U klupskom fudbalu gorovo da ne zna kako izgleda izgubiti utakmicu za trofej. Jedini poraz u finalu odigranom na jednu utakmicu doživeo je na prošlogodišnjem Svetskom klupskom prvenstvu protiv Čelsija.

Portugalac MVP finala

Još fascinantnije zvuči podatak vezan za penale. Šest puta je trofej odlučivan sa bele tačke, i šest puta je Luis Enrike izlazio kao pobednik. Nijednom nije izgubio. Takve brojke ne pripadaju običnim trenerima.

“Pomešana su mi osećanja. Uzbuđenje, umor. Svega ima. Ali ovo je najbolji trenutak sezone. I dalje smo šampioni, dve godine zaredom, neverovatno je”, rekao je Enrike posle finala.

Evropa je godinama posmatrala PSŽ kao bogatog uljeza sa koji pokušava da preskoči red. Danas više nema reda, a ni rasprave. Pariz je prestonica Starog kontinenta.

Bonus video: