Ušao je u kuću, prošao pored srebrne medalje, NBA prstena i evroligaškog trofeja, seo na kauč i uzeo telefon koji nikad nije smatrao dragim izumom. Bilo je mirno kako samo u malom selu kao što je Grabovica, nadomak Doboja, može da bude. Išao je po porukama i propuštenim pozivima, da bi na kraju odlučio da pritisne zeleno dugme.
Pronašao je dvadesetak slobodnih minuta koje će podeliti sa Meridian sportom.
„Ostavio sam namerno tvoju poruku među nepročitanim da bi me podsetilo da se javim.“
Tu vrstu neposrednosti može da ponudi samo Ognjen Kuzmić. Pomislio je da ima malo mira…
„Zašto lupate vratima! Pa nemojte, pričam ovde“, povisio je malo ton, pa se u vidu izvinjenja izjadao:
„Slabije me slušaju…“
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ti „oni“ su trojka malih Kuzmića koji rastu u miru sela u kojem je i njihov otac trčao kao dečak. I u koji se vratio kada je završio neverovatno i neočekivano putovanje.
Vratio se sa suprugom, Amerikankom iz Ouklenda, gde je kao član Golden stejta osvojio titulu NBA prvaka. Vratio se sa velikim uspomenama iz vremena kad je nosio dres Crvene zvezde, vratio se sa titulom prvaka Evrolige u dresu Reala, sa lepim poznanstvima iz Panatinaikosa… Odiseja je počela iz Banjaluke, preko dva finska grada, Zenice, Malage i Badalone stigla do Amerike…
Ali, vratio se. Bilo je, doduše, potrebno malo ubeđivanja lepše polovine…
„Nisam hteo da insistiram, tako da smo mislili da ćemo ostati u Beogradu. Ali, kad se desio KOVID, došli smo, kretali se slobodno ovde, šuma, mir…“
Sada se čuje samo zujanje pčela…
„Tek sam počeo. Preko rođaka sam nabavio pčele i dve košnice. Pa da vidimo dokle ću da doguram“.
Ipak, nije uspeo da se odvoji od košarke tako lako, koliko god delovalo da je bekstvo u podnožje Ozrena i bekstvo od prethodnog života.
„Treniram decu. Da vidim da li sam nešto zapamtio od svih tih velikih trenera sa kojima sam radio. Tokom leta imam desetak njih na treninzima. U klubu rade uzrasta od 6 do 18 godina. Treniramo celu godinu. Imali smo oko 150 dece na kampu koji smo napravili u januaru. Bilo je besplatno i baš su nam došla deca s Kosova, njih 40. Posle toga su mnogi došli da treniraju. Mislili smo da ćemo napraviti nešto lokalnog tipa, ali proširilo se.“
Klub se zove Best Doboj. U njemu kao trener radi i Ognjen Kuzmić koji je upisao Fakultet za sport u Beogradu, uči da bi dobio licencu za trenera.
„Još ni na koga ne podsećam od svih mojih trenera, mada možda uočim sličnosti malo kasnije. Trenutno mi ne deluje da bih trenirao seniore. Fokus mi je na deci. Da podignem Doboj i okolinu, da se izvuče njihov maksimum. Što da im se ne pruži prilika.“
Pitom čovek, kakav Kuzmić jeste, sigurno nije strah i trepet, iako je samom pojavom i težinom autoritet.
„Uz mene je sada čovek koji je meni bio trener kad sam bio mali. On je strog, ona stara škola. A znate koliko sam trenera promenio i uopšte nisam pokupio to. Baš kad me klinci izbace iz takta malo zagalamim, ali to se desilo možda tri puta. Sa mnom su opušteniji, više se šalimo. Mada, kad se trenira, trenira se.“
Kuzmić u imeniku (možda) ima Stiva Kera, Aleksandra Đorđevića, Dejana Radonjića, Pabla Lasa, Duška Ivanovića, Saše Obradovića… I nije mu neprijatno da odabere ko je broj jedan od njegovih bivših trenera.
„Dejan Radonjić. Verovatno jer sam kod njega najviše i najbolje igrao. To je tako, pa je tako. Kad kod nekoga igraš dobro, znači da je ostavio lep trag. On je broj jedan. Kad vratimo film na ekipu koju smo imali tada (2016-2017 prim. aut) u Zvezdi, nije bilo superstarova, ali smo igrali kao ekipa, imali niz pobeda…“
Sada, kada se Kuzmić povukao, vreme je da se podvuče crta. A ispod te crte, gde piše zaključak, stoji da je upravo ta sezona 2016-2017 bila najbolja u karijeri odličnog centra.
„Svakako. Odatle sam otišao u Real, gde sam se doduše povredio. Ali sam odmah tog leta i sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu osvojio srebro. Baš sam se odlično osećao, imao 27 godina. A Dejo je uticao na sve to zato što me puštao da igram.“
Usledilo je jedno dosadno pitanje (jer se zna odgovor). Najbolja utakmica i najlepše sećanje u crveno-belom dresu?
„Eh, pa nema tu mnogo razmišljanja. Fenerbahče. Sigurno“, kaže Kuzmić sećajući se banane za pobedu nad Judom.
Kada završi sa treniranjem dece, pčelama i, pre svega, uživanjem sa porodicom, Ognjen pusti TV. Posebno prati Crvenu zvezdu Meridianbet.
„Videćemo kako će da izgleda sledeće godine. Ispratio sam prelazni rok, svi igrači su top nivo, ali niko ne može da kaže kako će se uklopiti. Navijači se uvek nadaju najboljem.“
Posebno se nadaju od kada je tip kao što je Miloš Teodosić došao na mesto sportskog direktora. Kuzmićev saigrač iz reprezentacije na Evrobasketu 2015. godine…
„To je odlično. Ne samo da je čovek iz košarke i da je čitav život tu, nego je…Teodosić. Takvi ljudi treba da budu na tim pozicijama, posebno ličnosti njegovog kalibra.“
Za Zvezdine dobre rezultate neophodni su i njegovi bivši saigrači iz crveno-belih dana, Ognjen Dobrić i Dejan Davidovac.
„Sa Dekijem se čujem i viđam. Oni su posebno važni u derbijima. U tim utakmicama sa velikim emocijama. Drugačije to doživljavaju i proživljavaju. Ko nije sa ovih prostora, teško može da razume…“
Kuzmić se tiho preselio iz Zvezde u FMP sredinom sezone 2023-2024 i tamo ostao do kraja – karijere.
„Potpisao sam bio novi ugovor, ali nikako nisam igrao, nisam ni ulazio… Onda sam otišao na sastanak sa ljudima iz kluba i oni su me pitali: ’Da li bi možda išao u FMP?’ ’Što da ne!’ Svakako sam dve-tri godine unazad bio drugačiji, nije mi više košarka bila apsolutno na prvom mestu, počeo sam sve više da se fokusiram na porodicu. Mislio sam da odigram poslednju sezonu u FMP, ali mi je žena ostala trudna, treće dete je bilo na putu i hteli smo da se porodi u Beogradu. Zato sam i ostao tamo, deca su već bila u vrtiću…“
Usledila je, međutim, teška povreda kolena.
„Već sam sa ženom pričao dve godine unazad o tome da je bilo dosta, da je vreme da se povučemo. Povreda se desila i to je bio znak. Završio si svoje. Nisam to shvatio kao nešto užasno. Samo je ubrzalo penziju.“
Za razliku od povrede koja ga je pogodila dok je nosio dres Reala. Igrao bi, izvesno je, na Fajnal-foru u Beogradu, možda bi bio i na parketu kad se slavi titula prvaka Evrolige. I ovako je slavio, ali u civilu.
„Real je ozbiljna, ma preozbiljna organizacija. Njihovi uslovi su NBA. Nije mi bilo svejedno što ne igram, baš zbog Beograda, ali bilo mi je mnogo drago što smo osvojili titulu.“
Rame uz rame sa Lukom Dončićem. Balkanski trio činio je sa Lukom i Dinom Radončićem.
„Čim sam došao u Real, video sam o čemu se radi. Čudo! Jednom se rađa takav talenat. Pratim ga koliko mogu, gledam kako je odigrao. Bili smo bliski u Madridu. Nas dvojica i Dino smo se družili. Sledeću godinu je došao Klemen Prepelič, pa se i on priključio. Ej, sa 19 godina je bio MVP Evrolige.“
Kuzmić je pre dve godine sedeo i gledao polufinale Olimpijskih igara. Sedeo i gledao drugačije od svih. Navijao je za Srbiju, za bivše saigrače, verovao u senzaciju protiv njegovog nekadašnjeg trenera, Kera… Ali kad je video jednog koji se pali u završnici… Da li se uplašio?
„A koga da se ne plašiš iz te ekipe“, odgovara pitanjem na pitanje Kuzmić na pomen njegovog bivšeg saigrača, Stefa Karija. „Ali, baš je on morao…“
Sa njegovim Voriorsima je u kakvom-takvom kontaktu.
„Sad sam bio u Americi mesec dana i čuo se sa nekim momcima koji su tada više bili u G ligi. Tu je i brat Kleja Tompsona, Majk, koji je igrao sa mnom. Čujemo se s vremena na vreme“, kaže Kuzmić koji odlazi u tazbinu. Supruga je iz Ouklenda, ali njeni žive u Stoktonu, koji se nalazi na putu ka Sakramentu.
„Obilazili smo Santa Kruz, San Francisko… Malo Kalifornikacije“, kaže simpatično Kuzmić uz produženo drugo „a“ u „Kalifornikacije“.
Na sledeće pitanje, Ognjen je odgovorio sa „To me niko nikad nije pitao, nisi morao ni ti.“ Ali, ponudio je odgovor. Ponudio je idealnu petorku saigrača.
„Da probam. Luka (Dončić), normalno. Dakle, imam tu (Stefa) Karija i Miloša (Teodosića). I naravno Dijamantidisa… Pa ja sve samo plejmejkere imam! Kako ću to? Ali…“
Ali…
„Znaš li ti kakve su to igračine!? Dijamantidis je bio u godinama kad sam ja došao u PAO, ali kako taj čovek čita odbranu, kako pleše… To je neverovatno! Nego, bojim se ogrešiću dušu ako nekoga ne stavim. Koga na pet? Čekaj, bre, pa tu ću najvećeg. Jednog jedinog. Onog koji može na svih pet pozicija. Gospodin Dejan Davidovac!“
Lakši posao je gotov. Teži je kako izdržati „poglede“ svih onih koje nije stavio u najboljih pet.
„Koliko sam samo velikih izbacio… Đe je tu Kampaco? Đe Ljulj? Pa Tompson i njegovi šutevi? Au, zaboravio sam i velikog Adonisa Focisa… Kakva ruka…“
A, recimo, za jednog centra i bivšeg saigrača je od srca navijao na prošlom Fajnal-foru Evrolige.
„Mnogo mi je bilo drago što je Nikola Milutinov osvojio. Kad sam ja bio u Panatinaikosu, on je došao u Olimpijakos. Viđali smo se. Najbolji je centar Evrolige.“
Jedan od najvećih uspeha u ovoj bogatoj karijeri bila je srebrna medalja na Evrobasketu 2017. Neki smatraju najvećom šansom za zlato koja je propuštena, ali zapravo je bio nastavak osvajanja medalja.
„Možda je postojala prilika da bude sam vrh vrhova, ali je malo ko očekivao da ćemo dobaciti i do finala. Bio je tu Bogdan (Bogdanović), on nas je nosio. Bio i Bobi (Marjanović), dok smo mi okolo radili šta smo mogli. Svi žalimo što nismo osvojili zlato, ali i to što smo uradili je veliko. Ja sam iskreno ponosan i srećan.“
Not too bad…
„Nije loše.“
A što se tiče onog prolaženja pored NBA prstena, trofeja Evrolige i medalje sa Srbijom u kući Kuzmića… To se sigurno desilo, samo što Ognjen nije siguran gde se tačno te najvrednije memorabilije nalaze. Pronaći će ih deca kad malo porastu, pa će pitati.
„A ne nosim ih po kući pa da već sad znaju. To kad ostarim, pa im možda budem rekao:
To je vaš ćaća dobio.“
Bonus video:
boZidar
Srebro na Evrobasketu 2017 je i dalje najlepše čega se sećam iz tog perioda, iako je moglo i zlato.
milutin
Ma bravo što trenira klince u Doboju, tu se pravi budućnost naše košarke.
stefan
Šteta što je onako naglo završio, mogao je još koju sezonu u Evroligi.
vasilije
Iskreno, očekivao sam više od njegove karijere posle Zvezde. Talenta je bilo, ali povrede su ga slomile.
tadija
Pčelarstvo i deca, čovek se skrasio i to je najvažnije. Svaka čast.
rastko
Ona petorka mu je top, Dončić, Teodosić, Stef Kari i Dijamantidis. A Davidovac na svih pet pozicija, legendarno.
uros
Kuzmić je jedan od retkih naših koji ima i NBA prsten i Evroligu, to niko ne može da mu oduzme.