Polarna svetlost obasjava Arenu: Jokić bi rasprodao dvoranu za 30 sekundi! Ima nas 400.000, ali na Islandu nema pasoša preko noći samo zbog reprezentacije

Kad je Hanes Jonson 1999. godine postao član Upravnog odbora Košarkaškog saveza Islanda, njegova zemlja još nije znala kako izgleda nastup na najvećoj evropskoj pozornici. Više od četvrt veka kasnije, iza Islanđana su tri Evrobasketa, pobede nad tradicionalnim silama evropske košarke i novi pokušaj da pomere granice – ovoga puta plasmanom na prvo Svetsko prvenstvo u istoriji.

Na početku druge faze kvalifikacija put ih je doveo u Beograd, na megdan Srbiji i Nikoli Jokiću. Islandska ekspedicija stigla je u ponedeljak, prve treninge odradila u Sportskom centru Master u Zemunu, dok su završni radovi pred utakmicu rezervisani za parket Beogradske arene. Tamo će ih u petak od 20 časova, pred punim tribinama, dočekati selekcija Dušana Alimpijevića.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Malo je ljudi koji razvoj islandske košarke mogu da sagledaju iz toliko uglova kao Jonson. Potpredsednik Saveza postao je 2001, pet godina kasnije preuzeo predsedničku funkciju, a svojevremeno je istovremeno obavljao i posao generalnog sekretara, kojem je danas potpuno posvećen. Od 2014. je član Upravnog odbora FIBA Еvrope, dok je 2023. imenovan i za jednog od potpredsednika evropske kuće košarke. Iza svih funkcija krije se, ipak, ista nit – gotovo čitav profesionalni život ugradio je u sport koji je na Islandu rastao zajedno sa njim.

Poziv Meridian sporta rado je prihvatio, a razgovor u hotelu Kraun Plaza započeo u dobrom raspoloženju. Prve dane u Beogradu opisao je najvišom ocenom, ali se priča brzo preselila tamo gde će se u petak tražiti mnogo više od lepih utisaka – na parket Beogradske arene.

Jonson ne krije koliko poštovanje na Islandu postoji prema srpskoj košarci i svestan je težine izazova koji čeka njegovu reprezentaciju.

“Znamo da će to za nas biti veoma teška utakmica. Ipak, tokom prethodnih nekoliko godina naši igrači pokazali su da protiv ekipa kakva je Srbija umeju da prirede iznenađenje. Nadam se da ćemo nešto slično videti i sutra. Prema srpskoj košarci na Islandu, kao i širom Evrope i sveta, postoji ogromno poštovanje. Svi znamo šta Srbija predstavlja i kakvu tradiciju ima. Za nas je čast što smo ovde i što ćemo pred punom dvoranom igrati protiv sjajne reprezentacije. Znamo koliko će biti teško, ali se pre svega nadam dobroj košarkaškoj utakmici. To je najvažnije.“

Island u drugu fazu kvalifikacija prenosi bilans 3-3, a pobede nad Italijom i Litvanijom poslužile su kao najbolja potvrda da može ravnopravno da se nosi sa najtežim rivalima. Za reprezentaciju zemlje sa nepunih 400.000 stanovnika, plasman na Mundobasket predstavljao bi veliki podvig.

“Nikada nismo igrali na Svetskom prvenstvu, a moramo da budemo svesni da smo po broju stanovnika jedna od najmanjih zemalja u Evropi. Nije nam lako da se plasiramo na Mundobasket u sportu koji je jedan od najvećih na svetu. Sada imamo priliku, kao što smo je imali i pre nekoliko godina, i učinićemo sve što možemo kako bismo je iskoristili. Ako ipak ne uspemo, to neće biti tragedija.“

Iako bi plasman na Mundobasket predstavljao uspeh istorijskih razmera, dugoročna strategija islandske košarke počiva na redovnom učešću na evropskoj sceni.

”Na Islandu uvek govorimo da je naš osnovni cilj učešće na Evrobasketu, dok bi plasman na Svetsko prvenstvo predstavljao dodatni uspeh. Prvi cilj u kvalifikacijama za Mundobasket uvek nam je plasman u drugi krug, jer time obezbeđujemo mesto u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Čitav rad sa reprezentativnim selekcijama zasnovali smo na ideji da Island treba da učestvuje na svakom Evrobasketu, dok je Svetsko prvenstvo bonus. Neverovatno je šta Island, sa nešto manje od 400.000 stanovnika, uspeva da ostvari u tako velikom sportu. Preživećemo i ako ne odemo na Mundobasket, ali će nam život svakako biti još lepši ako se plasiramo.“

Na putu ka ostvarenju tog sna Island čeka jedan od najtežih mogućih izazova – duel sa Orlovima, predvođenim trostrukim MVP-jem NBA lige Nikolom Jokićem. Jonson nije skrivao žal što se utakmica u kojoj će srpski as biti na terenu ne igra u njegovoj zemlji.

“Bilo bi neverovatno da ljudi na Islandu uživo vide jednog od najboljih košarkaša i uopšte sportista na svetu. Mislim da bi se sve ulaznice za dvoranu rasprodale za možda 30 sekundi kada bi ovo bila naša domaća utakmica. I ovako je lepo što će ljudi kod kuće moći da gledaju utakmicu iz Srbije, vide sjajnu atmosferu i, nadam se, dobru košarku. Island igra protiv jedne od najboljih reprezentacija sveta i to je velika stvar. Nadam se da ćemo tokom narednih godina ipak dobiti priliku da vidimo Jokića kako igra na Islandu. Nikada se ne zna. U ovoj grupi se sastajemo sa Srbijom i Turskom, dve velike košarkaške reprezentacije, a za zemlju poput Islanda privilegija je da se nadmeće sa nekim od najboljih ekipa i sportista sveta.“

Srbija i Island nisu nepoznanice. Do sada su se sastali tri puta – dvaput u kvalifikacijama i jednom na Evrobasketu 2015. godine. Iako rezultati nisu išli naruku severnjačkoj selekciji, Jonson te utakmice pamti kao dragocena iskustva protiv zemlje u kojoj košarka zauzima posebno mesto.

”Srbija nas je prilično ubedljivo pobedila u svim dosadašnjim susretima. Naravno, u svaku utakmicu ulazite sa željom da pobedite i pružite najbolje što možete, ali za nas je privilegija da igramo protiv velike košarkaške zemlje kakva je Srbija. Bilo da se sa njom sastajemo na nekom takmičenju ili gostujemo ovde, primećujete da svi ljudi razmišljaju o košarci i žive za nju. Uvek je lepo igrati protiv takve zemlje.“

Novi susret dve reprezentacije uslediće tokom zime na Islandu. Jokić i drugi NBA košarkaši poput Nikole Jovića i Bogdana Bogdanovića tada izvesno neće biti na raspolaganju selektoru Srbije, ali će interesovanje publike i bez njih biti ogromno.

”Sigurno ćemo imati veliku podršku kada Srbija bude gostovala kod nas. Dvorana će biti puna, a na Islandu živi i određeni broj ljudi iz Srbije koji će imati priliku da uživo gledaju svoju reprezentaciju. Već vidimo koliko interesovanje vlada za utakmicu sa Turskom, a rekao bih da je Srbija među islandskim ljubiteljima košarke još popularnija. Ljudi će sa velikim nestrpljenjem čekati njen dolazak.“

Odsustvo najvećih imena moglo bi na papiru da olakša posao domaćinu, ali Jonson odbija da u tome unapred vidi veliku prednost.

”U novembarskim i februarskim prozorima neke od najboljih evropskih reprezentacija zbog NBA obaveza ne mogu da računaju na sve svoje najbolje igrače. Međutim, to je prilika da se drugi nametnu, pokažu koliko vrede i dokažu selektoru i čitavoj zemlji da zaslužuju mesto u reprezentaciji. Zbog toga ne možete unapred da računate na pobedu samo zato što protivnik nema najveće zvezde. Srbija ima 50, 60 ili 70 veoma dobrih košarkaša i u svakom trenutku može da izabere najbolju raspoloživu ekipu. Ako ne budu tu jedan ili dvojica najboljih, zameniće ih drugi kvalitetni igrači. To će tada biti najbolji tim koji Srbija može da sastavi.“

Iza uspona islandske košarke stoje pažljivo građen sistem i dugogodišnji kontinuitet. Temelji njenog najuspešnijeg perioda postavljeni su još 2010. godine, mnogo pre nego što je Krejg Pedersen preuzeo reprezentaciju.

“Da bismo objasnili kako je sve počelo, moramo da se vratimo u 2010. godinu, kad smo počeli da obnavljamo čitav sistem reprezentativnih selekcija. I ranije smo radili sa mlađim kategorijama i muškom i ženskom seniorskom reprezentacijom, ali smo tada postavili temelje i odredili put kojim želimo da stignemo do uspeha. Zacrtali smo da se plasiramo na Evrobasket 2017. godine.“

Važnu ulogu u postavljanju novog sistema imao je Peter Ekvist. Švedski stručnjak doneo je drugačije ideje i energiju, a posle njegovog odlaska 2013. započela je potraga za čovekom koji će nastaviti započeti posao.

”Želeli smo stručnjaka koji nije sa Islanda i koji ima iskustva u reprezentativnoj košarci. Razgovarali smo sa petoricom ili šestoricom kandidata, a jedan član naše komisije predložio je Krejga Pedersena, kojeg je poznavao iz Danske. Tamo je živeo desetak ili 15 godina, pošto je iz Kanade stigao oko 2000. Videli smo da je izuzetan čovek, sa velikim košarkaškim znanjem, ali i kvalitetima potrebnim za sve ono što trenerski posao zahteva van terena. Njegov dolazak bio je ogroman dar za nas jer je doneo mnogo novina u islandsku košarku.“

Saradnja koja je počela 2013. prerasla je u mnogo više od uobičajenog odnosa Saveza i selektora. Pedersen se sa porodicom potpuno uklopio u novu sredinu, dok je poverenje izgrađeno i u radu sa igračima i stručnim štabom.

”On i njegova porodica danas su gotovo postali Islanđani. Okružio se kvalitetnim ljudima, izabrao dobre pomoćnike i veoma blisko sarađivao sa Savezom. Brzo smo shvatili da mu je islandska košarka iskreno prirasla srcu. Naravno, niko nije savršen i svi imamo vrline i mane. Ne predstavljam ga kao nekakvog boga, ali je promenio mnogo toga. Igrači vole da budu deo njegove ekipe i da igraju za njega. Blizak im je, ali to ne znači da ispunjava svaku njihovu želju. Oni poštuju njega, a on poštuje njih.“

Pedersenov uticaj nije ostao ograničen na rezultate seniorske reprezentacije. Način na koji je raspodelio posao među članovima stručnog štaba poslužio je kao primer i trenerima u domaćim klubovima.

“Krejg ume da ulije samopouzdanje pomoćnim trenerima, pruži im priliku i poveri odgovornost. On preuzima jedan deo posla, a saradnici druge oblasti. To je svojevremeno predstavljalo novinu kod nas, a danas i islandski klubovi imaju više pomoćnih trenera jer su ostali stručnjaci videli koliko mogu da doprinesu ekipi. Najkraće rečeno, Krejgov dolazak potpuno je promenio islandsku košarku.“

Kontinuitet nije važan samo na klupi. Island, poput Srbije i još nekolicine evropskih reprezentacija, nije posezao za angažovanjem naturalizovanih košarkaša. Takav stav delom je zasnovan na vrednostima koje Savez želi da sačuva, a delom i na strogim pravilima za dobijanje državljanstva.

”Želimo da igramo sa našim košarkašima, onima koji su prolazili kroz reprezentativne selekcije i imaju islandski osećaj pripadnosti. Drugačiji pristup promenio bi našu kulturu. Postoji i praktičan razlog. Za dobijanje islandskog pasoša potrebno je između pet i sedam godina. Kod nas nije moguće da nekome za nekoliko meseci izdate državljanstvo samo kako bi igrao za reprezentaciju. Ne postoji politička odluka niti drugi način da se postupak ubrza – potrebno je najmanje pet godina. To je glavni razlog zbog kojeg nemamo naturalizovane igrače, ali čak i kada bi procedura bila jednostavnija, nisam siguran da bismo angažovali nekoga samo zato što je kvalitetan košarkaš.“

Jonson pritom pravi jasnu razliku između ljudi koji su život izgradili na Islandu i igrača angažovanih isključivo kako bi pomogli reprezentaciji tokom jednog kvalifikacionog ciklusa.

”Razumem da klubovi dovode igrače i sastavljaju najbolje ekipe koje mogu, ali reprezentaciju bi trebalo da čine ljudi koji pripadaju toj zemlji. Ne govorim o nekome ko se, na primer, doselio na Island sa pet godina i kasnije dobio pasoš. On je Islanđanin, a ne stranac.“

Kao najbolji primer naveo je jednu od košarkašica islandske reprezentacije, koja je državljanstvo stekla tek pošto je godinama živela u toj zemlji i u njoj zasnovala porodicu.

”U ženskoj reprezentaciji imamo košarkašicu koja je veoma mlada stigla na Island, pre nego što je napunila 20 godina. Sada živi tamo, ima islandsku porodicu i pre dve godine dobila je državljanstvo. Naravno da može da igra za našu reprezentaciju. S druge strane, nisam za to da dovedete igrača koji nikada nije živeo niti boravio u zemlji, zatim u narednom kvalifikacionom prozoru angažujete drugog, a u sledećem nekog trećeg. To pripada klupskoj, a ne reprezentativnoj košarci. Spadamo među malobrojne zemlje koje ne koriste takvu mogućnost. Lično sam protiv nje, kao i naš Savez. Mislim da igramo bolje kada u ekipi postoji osećaj nacionalnog ponosa i pripadnosti.“

Dok u reprezentaciji insistira na jasnoj vezi igrača sa zemljom, islandski Savez i kroz domaće takmičenje nastoji da sačuva dovoljno prostora za razvoj svojih košarkaša. S obzirom na to da ista organizacija brine o gotovo svim nivoima igre, liga i nacionalni tim deo su zajedničkog sistema.

“U sastavu od 12 košarkaša možete da imate najviše četvoricu stranaca, što znači da najmanje osmorica moraju da budu Islanđani. Od te četvorice samo jedan može da bude van Evrope, dok ostala trojica moraju da budu Evropljani. Naravno, dozvoljeno je imati i četvoricu evropskih igrača. Isto pravilo važi u muškoj i ženskoj ligi”.

Razvoj domaćih košarkaša ne podrazumeva zatvaranje vrata stranim idejama. Naprotiv, Jonson veruje da treneri iz drugih sredina mogu da obogate islandski sistem, a jedan od njih je i srpski stručnjak Nebojša Knežević, prošle sezone proglašen za najboljeg trenera drugog ranga, dok će naredne debitovati u najvišem.

“Dobro je kada trener dođe iz druge zemlje i prenese nam svoje iskustvo. To ne govorim samo zato što je u ovom slučaju reč o Srbinu, već važi za sve strane stručnjake. Oni pomažu razvoju našeg sporta, šire košarkašku porodicu i mogu da donesu nešto novo. Trudimo se da ih uključimo i u aktivnosti Saveza, pa neki učestvuju u programima za mlađe kategorije i sličnim projektima. Njihovo prisustvo je u svakom pogledu pozitivno.“

Rezultati seniorske reprezentacije samo su najvidljiviji deo uspona islandske košarke. Jonson sa podjednakim ponosom govori o mlađim selekcijama, čiji uspesi pokazuju da sadašnji trenutak nije došao slučajno i da postoji osnova za nastavak razvoja.

“San je da se muška reprezentacija plasira na Svetsko prvenstvo, a ženska u bliskoj budućnosti stigne do Evrobasketa. Ovo leto i čitava godina spadaju među najbolje koje smo imali, pri čemu ne smemo da zaboravimo mlađe kategorije. Naša ženska reprezentacija do 20 godina igrala je u A diviziji, dok je muška selekcija tog uzrasta izborila plasman iz B u najviši rang. Isto je uspela i reprezentacija do 16 godina. Naredne godine biće održano šest evropskih prvenstava za mlađe kategorije – do 16, 18 i 20 godina, kod dečaka i devojčica – a čak tri islandske selekcije igraće u A diviziji, među 16 najboljih u Evropi. Za nas je to neverovatno i predstavlja ogroman uspeh.“

Dok je muška seniorska reprezentacija već napravila značajan iskorak, ženska prolazi kroz proces obnove za koji u Savezu veruju da može da donese slične rezultate. Klupska košarka i snažna medijska zastupljenost pružaju mu čvrstu osnovu.

”Muška reprezentacija trenutno je uspešnija od ženske, koju obnavljamo na sličan način kao mušku tokom 2012, 2013. i 2014. godine. Menjamo mnogo toga i ulažemo veliki trud u njen razvoj. Imamo kvalitetne programe za mlađe kategorije u klubovima, a domaća liga zauzima važno mesto u islandskom sportu. Svaka utakmica najvišeg ranga, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, prenosi se uživo na televiziji. Postoje i posebne emisije posvećene obema ligama, dok se prenose i utakmice reprezentacija.“

Jonson, međutim, upozorava da dostignuti nivo ne predstavlja garanciju da će se uspon nastaviti sam od sebe. Iza rezultata stoji svakodnevni rad velikog broja ljudi.

“Živimo u jednom od najboljih perioda islandske košarke, ali takav uspeh morate da čuvate i neprestano razmišljate kako da budete još bolji. Ne možete da kažete: ‘Sada je sve dobro i tako će ostati narednih nekoliko godina.’ Posao nikada ne prestaje. Imamo ogromnu sreću što toliko volontera svim srcem radi za svoje klubove i čitavu islandsku košarku. Uspeh nije zasluga jednog ili dvojice ljudi, samo selektora ili nekoga ko je godinama u ovom sportu. Zaslužni su svi.“

Zajedništvo koje reprezentacija pokazuje na terenu tako se oslikava i u čitavom sistemu. Upravo u njemu Jonson vidi glavni razlog zbog kojeg je košarka izrasla u jedan od vodećih sportova na Islandu.

”Niko ne može sve da uradi sam. Uvek moramo da budemo tim, baš kao u košarci. Mi smo grupa sjajnih ljudi koja zajedničkim radom omogućava da se sve ovo dogodi. Zbog toga je košarka danas jedan od najpopularnijih sportova na Islandu.“

Fudbal i dalje drži prvo mesto, ali košarka je dugogodišnjim rastom uspela da se izdvoji ispred ostalih tradicionalno popularnih ekipnih sportova.

“Njena popularnost raste već godinama. Fudbal je sport broj jedan, dok bih rekao da je košarka danas na drugom mestu. Ako govorimo o sportovima sa loptom, iza njih sledi rukomet. Veoma je popularan i golf, naročito među nešto starijim ljudima, mada danas i on ima dobre programe za mlade. Kad zajedno uzmemo u obzir reprezentacije, domaću ligu, televizijsku pokrivenost i zastupljenost u medijima, košarka je bez dileme među tri vodeća sporta. Nikada u istoriji nismo imali ovoliko registrovanih košarkaša. Taj ogroman rast rezultat je rada tokom prethodnih godina, a posebno uspeha naših reprezentacija,” zaključio je Hanes Jonson u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: