Teško da će se na treningu bilo kog tima, dan uoči prve utakmice Evropskog prvenstva, čuti kako jedan igrač sugeriše drugom kako bi trebalo da odradi koju vežbu.
„Fintiraš ovde, kreneš levo i dižeš se na šut“, vikao je Trevante Vilijams jednom saigraču kako da napadne u određenoj vežbi, a onda drugom kako da brani. Čak je objašnjavao, veoma živo, na koji način da izbaci loptu.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
To bi trebalo da je već odavno pređena škola, ali u državnom timu Portugalije je situacija ipak malo drugačija. Momci koji su ne tako davno strastveno proslavljali plasman na Evrobasket, sada su došli na veliku scenu. A najglasniji je očigledno naturalizovani Amerikanac koji je godinama igrao na zapadnoj obali Pirinejskog poluostrva.
„Reći ću vam nešto – pre četiri godine nisam znao ni da postoji Evrobasket! Kada sam prvi put došao u Evropu, nisam čuo za ovo takmičenje. A sada sam ovde, imam šansu da vidim koliko je velikih igrača bilo tu. Ovo je super-specijalno za mene i za tim. A videti NBA igrače u našem hotelu je potpuno ludo. U suštini – to je za mene ispunjenje snova“, počeo je priču Vilijams za Meridian sport.
Prvu utakmicu Portugalija je igrala protiv Češke i već pokazala čvrstinu. Ali, u drugoj će igrati protiv Srbije. Protiv Nikole Jokića koga u Tremonteovoj domovini dobro znaju.
„Mnogi u Americi koji nisu prelazili Okean ne razumeju koliko je on dobar i koliko je posebno to što radi i u Evropi. Nema veze gde ga staviš da igra, može da bude i u YMCA dvorani, on će ubaciti svoj broj poena. Za mene je posebno što ću uopšte deliti teren sa takvim tipom i biti okružen takvom veličinom.“
Vilijams je veoma glasan na treninzima. Lider tima – iako je Nemijas Keta daleko najbolji igrač.
„To je mnogo važno. Zato sam i u poziciji u kojoj sam. Ovi momci su postali moja porodica. A ne želiš da izneveriš braću. Želiš da budeš tu uz njih, da ih podržavaš… Moram da budem najbolji Trevonte mogući. I da im pomognem koliko mogu.“
Portugalija je ekipa strasti. Emocije koje su ovi momci emitovali posle kvalifikovanja na Evrobasket bile su neverovatne.
„To je fenomenalno. Imamo gomilu momaka koji nisu još napunili 30 godina i koji su super-strastveni što se tiče košarke. Ovo je jedna od najvećih scena na kojoj mogu da budu u karijeri, a već su tu iako su mladi. Ova grupa ima svetlu budućnost i uzbudljivo je biti deo toga, deliti sve sa momcima kojima je toliko stalo do košarke. Naši treninzi umeju da budu puni tenzije, iako smo praktično porodica. Radili smo jako da bismo bili ovde. To je DNK ove Portugalije.“
Ali ne zaustavljaju se. Pobedili su Češku na početku takmičenja!
„Oh, ne, ne, ne. Ovo je tek početak. Želimo da izađemo na teren i da nam upamte imena. Jesmo autsajderi u mnogim utakmicama, ali to je istovremeno prokletstvo i blagoslov. Super je kad te otpišu, a mi ćemo imati veru u sebe da možemo protiv svakoga.“
U jednom trenutku, na kraju treninga Portugalije, učinilo se da je prilikom promašaj Trevante izgovorio na srpskom jeziku „zamalo“.
„Ne, nisam, možda sam opsovao na španskom ili portugalskom“, nasmejao i pohvalio da zna neke druge srpske reči. I zna ih, izgovorio ih je, ali će one ostati tajna za pristojne oči čitalaca Meridian sporta.
„Imao sam trenera Srbina prošle godine, u Oradei. Radovana Markovića. Naučio me je. Sjajan tip. Volim ga.“
Vilijams je zastao i pitao:
„Kako ste rekli? Zamalo? Upamtiću to i koristiti. Reći ću na svakoj utakmici kada promašim. Zamalo, zamalo…“
Uz opasku da je bolje da ne promašuje (u prvom meču je postigao 10 poena, imao pet skokova i čak pet ukradenih lopti) priča se prebacila na njegovu rodnu Aljasku. U ličnoj karti mu piše da je rođen u Enkoredžu. A to je grad koji budi sećanja. Poznati igrači su odatle.
Ko je najbolji?
„Oh, Mario Čalmers, bez dileme“, odgovara Vilijams i dobija potpitanje.
A Trejdžan Lengdon?
„Volim Trejdžana, ali nikada ga nisam upoznao. Kad ga budem upoznao, može da mi bude najbolji. Zapravo, sada sam ja najbolji! Tu su i neki momci koji igraju u Evropi, ali niko nije na mom nivou.“
Koja je tajna Enkoredža? Osim Lengdona, predsednika Detroit Pistonsa i legende CSKA, pa Čalmersa, nekadašnjeg NBA šampiona, tu je i Doron Perkins, bivši igrač Makabija…
„Mentalitet otpisanog. I to što si stalno u snegu. Imate i vi Srbi taj stav, to razmišljanje. Imao sam super vezu sa svim srpskim saigračima upravo zbog tog teškog, čvrstog života. Postaješ otporniji na sve. Moj grad je super-mali, svako zna svakoga, a košarka je bila jedino što nas je okupljalo. I mogao si u sali da se ugreješ. Kao dečak sam igrao protiv odraslih ljudi koji su stvarno dobri, ali nisu imali priliku da igraju u srednjoj školi ili na koledžu. Tada očvrsneš.“
Kad je već pomenuo bivše igrače sa ovih prostora…
„Marko Loncović, ’Kapetan Kuka’. To mi je jedan od najdražih saigrača. Zajedno smo bili šampioni u Portugaliji. Dobar prijatelj koji je imao neverovatan horog. Niska petica. I čvrst. Nije najviši na terenu, ali je najčvršći sa kojim sam igrao. Znate takve igrače? Imao sam i jednog na koledžu Aljaska… Almira Hadžišehovića. I reći ću vam nešto – znam da sada imate Jokića, ali i on je imao isti taj DNK koji očigledno imate u Srbiji – visoki igrač koji zna da doda, neverovatan rad nogu, veliko znanje…“
Da, opis podseća na Jokića, protiv kojeg će Trevante Vilijams, iz malog grada sa Aljaske, igrati u petak, u drugom kolu Evrobasketa. Čudni su putevi…
Bonus video:
davidpantelic80
Trevonte Wiliams je uz Quetea najbolji igrač Portugala