Ako imate dilemu koliko je neki igrač, ili neki trener, zaista slavan – samo zamislite koliko bi pažnje izazvao u situaciji kada bi, recimo, seo u vaš omiljeni kafić. Koliko bi se glava okrenulo za njim ako bi prošao vašom ulicom. Koliko bi klinaca potrčalo ka njemu sa papirom i plajvazom, koliko njih sa telefonom i molbom za selfi…
A sada – praktična vežba:
Kakva bi reakcija bila kada bi Žan Montero i Branku Badio seli za sto pored vas? Kakva ako bi Pedro Martinez naručio čašu vina u vašem najdražem restoranu?
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Naš utisak je da bi ta poseta, do pre nekoliko dana, prošla neopaženo. U ovom trenutku, posle plej-of serije između Valensije i Panatinaikosa? Možda bi se nešto promenilo. Možda bi neko rekao: „To su oni koji su napravili najviše sa najmanje!“ „To su oni koji su formirali sastav po starim evropskim principima, koji su otkrivali talente, podizali ih…“
To su oni!
Možda ih nećete sresti u komšiluku, ali su zagazili u srca svih pravih košarkaških fanova. Ko još može da ostane ravnodušan dok gleda kako Badio, do pre nekoliko meseci relativno anonimni Senegalac, dobija duele na obe strane terena sa Kendrikom Nanom. Ili dok Martinez ubacuje tinejdžera, Serhija De Lareu u drugoj utakmici, a ovaj se toliko osmeli da u petom, odlučujućem meču, ukucava ekser u „kovčeg“ apsolutnog favorita, Panatinaikosa. Za plasman na Fajnal-for!
Sve to što se dešava u Valensiji nije nikakva slučajnost. Ali, da ne bismo mudrovali u prazno, bolji je poziv na adresu čoveka koji ne samo da odlično poznaje prilike u španskoj košarci, već je učestvovao u razvojnom putu Žana Montera, klinca koji je za tren oka postao ponajbolji igrač Evrolige. Mihajlo Andrić, sada već iskusni šuter Breogana (takođe senzacija, samo u ACB ligi), dobro pamti nepunu sezonu koju je proveo u Andori uz Montera.
„Gran Kanarija ga nije videla u ekipi, Andora ga je želela. Na kraju su se nekako dogovorili da pređe kod nas. Sećam se da se oko njega stvorila neka čudna fama, kao neki znak pitanja jer on nije bio zadovoljan situacijom u Granki. Nisam ga poznavao, ali kad sam čuo da dolazi klinac od 20 godina da nam spašava sezonu, u glavi mi je bilo: ’Ma dajte, molim vas!’ Posle dve utakmice…“, prekinuo je na trenutak Andrić ovo sećanje za Meridan sport dok se čula dečja graja u pozadini.
„Sve mi je bilo jasno. On je samo na papiru bio mlad. Kao da igraš uz Slukasa. Nikad nisam video takvo razumevanje igre u tim godinama. Čita sve na terenu, defanzivno i ofanzivno. Koliki god da su talenti, u tim godinama igrači traže podršku trenera u donošenju odluka, potrebno im je da neko stoji iza njih, da ih usmeri… Montero se nikada nije okrenuo ka klupi! I nije to ništa bezobrazno, samo je sve već imao u malom prstu.“
Posle te eksplozije u Andori tražila ga je skoro cela Evroliga. A ponude su stizale i sa mirisom okeana koje su preletale na putu od Amerike – priča Andrić.
„Oko kluba su kružile priče da ga svi žele. Ali, nestvarno je kako Montero, verovatno uz ljude oko sebe, vodi karijeru. Tek sam na leto saznao da je u toku sezone dobio ponudu iz NBA! Odbio ju je, rekao im da ne želi do kraja sezone da se seli. Nije se zaletao. A koliko je neverovatno njegovo razmišljanje govori i da je Valensija sigurno nudila najmanje novca od svih klubova u tom trenutku, plus je morao da igra u Evrokupu. Ali, on je tražio najbolju opciju za napredak. Kladio se na sebe. I ne da nije pogrešio, nego…“
Kad čuje glasine o opciji da Montero, nakon što je završio u idealnoj petorci Evrolige i na Fajnal-foru u Atini, ode u NCAA košarku, Andrić se ne usuđuje da sugeriše ništa, ali…
„S obzirom na poteze koje je povlačio, mislim da je to nemoguće. Svima je pokazao koliko i šta može, tako bi me iznenadilo. Ali, svašta se dešava.“
Svašta je moglo i da se desi tog leta kada je Montero razmišljao u kom klubu će nastaviti karijeru posle pozajmice u Andori. U teoriji, naravno. Andrić otkriva nekoliko razgovora koje je vodio sa mladim bekom iz Dominikanske Republike.
„Montero me nekoliko puta pitao o Partizanu i Željku Obradoviću. Pokazivao je interesovanje za klub, kako Željko radi… Ja nikad nisam radio s Obradovićem, ali sam mogao da mu kažem ono što sam čuo od bliskih ljudi. Žan je baš vodio računa s kim će da radi i zato je razmišljao o Partizanu. Ne znam da li je bilo kontakata, ali odlučio se za Valensiju.“
Ko da mu zameri iz ove perspektive? Ako ništa više – a više i te kako postoji na Fajnal-foru u Atini – ponudio je jednu od najspektakularnijih plej-of predstava.
„Malo sam pristrasan, pa mi je serija između Partizana i Reala najveća koju sam gledao. Baš sam o tome pričao sa saigračima, to je bilo nešto posebno. Ali, ovo je što se košarke tiče verovatno najbolja serija koju sam gledao. I Valensija je bila bolja u svim utakmicama. Uživanje je bilo gledati. Baš sam se radovao petoj utakmici, toliko da čim smo završili utakmicu s Ljeidom (pobeda Breogana 114:87 uz 10 poena Andrića), uleteli smo u svlačionicu i upalili da gledamo meč.“
Imali su i šta da vide. Od Montera, ali i ostalih asova Valensije. Među njima – Branku Badio opet u najsjajnijem izdanju. Otkud sad on?
„Meni je Badio najprijatnije iznenađenje. Montero je klasa, video sam njegov talent, znao šta će se sa njim dešavati. Ali Badio… Bio je kod Pedra Martineza u Manresi godinu dana i videlo se da je dobar igrač, ali ovo sada je u pitanju elita Evrolige! Dominirao plej-of serijom, defanzivno i ofanzivno. Čuvao je Nana pet utakmica...“
Da li to znači da takvih talenata ima na pretek po španskoj ligi, u manjim klubovima? Jer, iz te Manrese su na evroligašku mapu stigli Badio, Silvan Fransisko, Čima Moneke, Džerik Harding…
„Ima ih mnogo. Liga je prepuna talenata. Nije čudo što je najbolja u Evropi. A i način na koji se igra košarka ovde je drugačiji, razmišljanje kako se pristupa košarci ofanzivno i defanzivno… I ispod plej-of crte je mnogo talenata.“
A veliki broj njih trenirao je upravo Pedro Martinez. Čovek gvozdenog lica i još čvršćeg autoriteta.
„Tvrd trener. Priča o njemu me podseća na Duleta Vujoševića. Sa Manresom je godinama od ekipe koja treba da se bori za opstanak, pravio timove za plej-of, završnice Kupova, Fajnal-for Lige šampiona… Neverovatni uspesi. Kažu da je težak, da mnogo zahteva… I koliko god možda nekome delovalo da Valensija igra divlje i prebrzo – to je teška disciplina! Zna se tačno kakav napad se igra, a ako je brz, to nije nikakav problem. Nije greška. Samo brzo! U odnosu na ostale lige, u ACB kad se primi koš ne znači da si primio gol. Ne ideš polako ka centru i patiš, nego odmah trčiš i kroz tranziciju pokušavaš da uzvratiš. Martinezovi sistemi su uvežbavani i dovedeni do perfekcije! Možda deluje haos, ali ne! Ne! Tačno uigran sistem. Svaka odbrana je na mestu.“
Stvarno liči na nekadašnji Vujoševićev Partizan – ne po brzini, zaboga, ako je neko to pomislio) – već po disciplini i prilici koja se daje mladima. Ostaviti Serhija De Lareu da opali veliku trojku…
„Fenomenalan talenat koji je neverovatno popravio šut! Isto je uradio i Pradilja. Sećam se da smo u drugom kolu igrali sa njima i tretirali smo ga kao nekoga ko sme da šutne. I on nam ubaci četiri trojke! To znači da je napredovao, a onda i dobio šansu, samopouzdanje… Sistem je ’radi sve kako treba, po planu, a sve ostalo je dozvoljeno’. To je Martinez. Vidiš kako stoji pored klupe, sa prekrštenim rukama i samo posmatra, dok pomoćnici jure oko njega.“
Ko će da dobije to špansko polufinale, Real ili Valensija – pitanje je na koje Andrić ne nudi odgovor. Ali, nekadašnji kapiten Partizana dobro zna obe ekipe, posebno jer je nedavno sa Breoganom napravio senzaciju i srušio Kraljevski klub usred Madrida.
„Posle 24 godine! Baš je to bilo veliko za nas. Da se ne lažemo, znam da smo uhvatili Real kad je bio umoran, kada je imao drugačiju rotaciju… Ali, znam i da je ACB najopasnija liga. Evo, ove godine je Granada kao poslednjeplasirana dobila Valensiju i to joj je u jednom trenutku bio jedini trijumf.“
Breogan je od predviđane borbe za opstanak došao do momenta kada, uz poklapanje drugih rezultata, može i do plej-ofa! Ipak, Andrić ne želi o tome da razmišlja. Samo uživa u igri.
„Dobro se osećam ja, dobro igra tim. Baš uživam ovde. Od prošlog puta kad smo pričali ništa se nije promenilo, igram dosta, trener Kazimiro je sjajan… Sad mi je samo krivo što ne možemo još malo svi da ostanemo na okupu. Što ne može da se produži sezona…“
Ima i logike za ovakve emocije 32-godišnjaka iz Kragujevca. Igrao je sjajno, rušio velike timove… Sve je kako treba bilo cele ove sezone. Osim jednog momenta:
„Poslednji put kad smo igrali s Valensijom, Montero mi ’polomio zglobove’ tako da sam pao. Srećom, izbili su mu loptu u aut potom. Rekao sam mu: ’Zamalo na hajlajtsu’. Kaže: ’Zamalo’… Strašan igrač.“
Bonus video:
