Napoli se vratio tamo gde su navijači oduvek maštali, na vrh italijanskog fudbala. Pošto je 2023. godine pod vođstvom Lućana Spaletija prekinuo višedecenijski post i osvojio skudeto, sada je, svega dve sezone kasnije, ponovo došao do titule, ovog puta predvođen Antonijom Konteom.
Ali, da li je u pitanju isti ciklus? Teško. Konte je zatekao znatno drugačiji tim od onog koji je slavio sa Spaletijem. Iako je u kadru ostalo 10 fudbalera iz šampionske generacije 2023. – poput Mereta, Di Lorenca, Rahmanija, Lobotke, Angise i Politana – okosnica tima je bila potpuno drugačija. Kvarachelija, ključni igrač prethodne titule, ostao je u timu tek do januarskog prelaznog roka, dok je Viktor Osimen napustio klub još tokom leta.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Umesto da se osloni na zatečenu snagu, Konte je morao da izgradi potpuno novu strukturu i to je učinio sa stilom koji ga je i ranije krasio – čvrsto, disciplinovano i bez izgovora.
Prema podacima sajta Transfermarkt, tržišna vrednost Spaletijevog Napolija iznosila je oko 654 miliona evra, dok je Konteova verzija iz aktuelne sezone procenjena na svega 355 miliona. Dakle, skoro duplo jeftiniji. Najskuplji igrač u njegovom timu bio je defanzivac Alesandro Bonđorno, vredan 45 miliona evra, što je ogromna razlika u odnosu na Osimena i Kvaracheliju koji su sami činili više od trećine vrednosti prethodnog šampionskog tima.
Ipak, razlika na terenu nije bila tako izražena – naprotiv. Konte je od kluba koji je prethodnu sezonu završio na 10. mestu, i koji je promenio čak tri trenera, stvorio mašineriju sposobnu da izdrži pritisak, prebrodi krize i na kraju trijumfuje u šampionatu. Osvojio je svoj šesti nacionalni pehar, peti u Seriji A, i postao prvi stručnjak koji je italijanski šampionat osvajao sa tri različita kluba – Juventusom, Interom i Napolijem.
Antonio Konte ne traži vreme, on donosi rezultate odmah. To je dokazao i ranije. Tokom 2011. je preuzeo Juventus koji je bio u krizi i odmah ga doveo do titule, bez poraza u sezoni. U Čelsiju je 2016. nasledio tim koji je prethodno bio deseti, da bi već u prvoj kampanji osvojio Premijer ligu. Interu je 2020. doneo drugo mesto, a već naredne sezone skudeto. U svakom slučaju, Konte je majstor instant transformacije.
Njegova filozofija je jasna: defanzivna stabilnost, fizička priprema, disciplina i potpuna predanost zadacima. Po dolasku u Napoli, naglasio je da ekipa mora da prima daleko manje golova nego prethodne godine kada je kapitulirala 48 puta, a sada samo u 27 navrata u 38 kola. Promena je bila drastična i ključna za osvajanje trofeja.
“Konte je to ponovo učinio. Pobednik. Na svoj način. Ušao je u glave svojih igrača i u srca navijača. Njegova metodologija je opsesivna, zasnovana na kulturi rada, žrtvovanja i gladi za pobedom“, pisala je Gazetta delo Sport.
U Konteovom svetu, taktika je važna, ali psihologija je ključna. Njegova komunikacija je često dvosmislena. Javnosti šalje poruke kako tim nije dovoljno jak, da bi skinuo pritisak i motivisao igrače. Tako je i ove sezone u februaru tvrdio da Napoli samo želi Evropu, a u aprilu je eventualni trijumf opisao kao “čudo”. Interno, pak, gradi mentalitet opsednutosti pobedom.
“Konte zna da uđe u tvoju glavu. Bez problema mogu da kažem da ga vidimo kao našeg komandanta, a mi smo njegovi vojnici“, iskreno je rekao golman Aleks Meret.
Takav pristup od igrača traži bezrezervnu posvećenost. Njegov Napoli nije igrao lep fudbal kao Spaletijev, ali je bio nepokolebljiv. Organizovan do perfekcije, sa jasno definisanim ulogama i taktičkom preciznošću, bez prostora za improvizaciju. Kreativnost je žrtvovana zarad kontrole, a Konte nije oklevao ni kada je ostao bez Kvarachelije. Znao je da može da se osloni na funkcionalnost pre nego na talenat.
Konteovo čudo – Lo Scozzese dal cuore Napoletano
Njegovi idealni fudbaleri su radnici: Politano, Spinacola, Rahmani, Bonđorno. Igrači koji daju sve za tim, bez potrebe za spektaklom. Kada se Bonđorno povredio, iskusni Žuan Žezus i Matijas Oliveira uskočili su i pružili partije iznad očekivanja. Ali najveće iznenađenje sezone bio je Skot Mektomini.
Skot Mektomini, nekadašnji igrač Mančester junajteda, procvetao je pod Konteom. Postao je jedan od najboljih strelaca tima sa 12 golova u ligi, od kojih je čak osam bilo prvo na utakmici – uključujući i spektakularne makazice protiv Kaljarija u poslednjem kolu. U Premijer ligi je na 178 mečeva postigao 19 golova, dok je u prvoj sezoni u Seriji A praktično preuzeo ulogu lidera.
Napad je zaokružen angažovanjem Romelua Lukakua, Konteovog starog znanca iz Intera. Iako više nije eksplozivan kao nekada, Belgijanac je završio sezonu sa 14 golova i 10 asistencija. Njegovo prisustvo oslobađalo je prostor za Mektominija i Angisu, koji je dodao šest pogodaka iz sredine terena.
Jedan od ključnih faktora ovog uspeha bio je i odnos između Kontea i predsednika Aurelija De Laurentisa. Poznat po svojoj kontroli i uticaju na sve klupske procese, De Laurentis je Konteu dao odrešene ruke, i time dobio ono što je želeo: titulu.
“U Italiji ne postoji trener sa većim očekivanjima: Konte kao zapovednik, nesporni i neprikosnoveni pobednik, idealan za obnavljanje iz ruševina“, pisao je Ultimo Uomo.
Kada se sve sabere – manje zvezda, manji budžet, veća disciplina, više fokusa. To je Konteov Napoli. Ne tim koji je lepršao, ali tim koji je pobeđivao. I to, vođen blistavim Konteovim umom, koji je na sebi svojstven način ispisao još jednu zlatnu stranicu italijanskog fudbala.
Bonus video:
srboljub.birmancevic
Jel moguće da je Konte napravio duplo jeftiniji tim i da je od njih napravio nove šampione, e to je oličenje iskusnog trenera.
kluka4002
Moze da kaže ko šta hoce pn je pokazao da ima kvalitet i kao trener je osvojio već dosta trofeja sistem fudbala koji gaji ocigledno daje rezultate