Četvrta titula šampiona Italije za Napoli nije samo još jedan pehar u vitrinama. To je pravo fudbalsko čudo, plod zajedničkog sna koji su delili klub, trener i igrači. A u središtu te priče – Škotlanđanin. Tihi, nepokolebljivi junak, Skot Mektomini. Decenijski projekat Mančester junajteda, dugo je bio potcenjen i gurnut u senku zvučnijih imena. Međutim, baš ta njegova skromnost, radna etika i borbenost, sve ono što je činio nevidljivim, simbolizuje ovosezonsko buđenje vulkanskog grada koji diše za fudbal.
Dugo je Skot hodao ulicama Napulja kao običan prolaznik. Kroz uske sokake i gradske trgove, među narod koji još veruje u magiju fudbala. Bio je to život bez pompe, bez kamera, bez svetla reflektora, a ipak, njegov dolazak nije prošao nezapaženo. Prvi koraci Skota Mektominija u Napulju nisu bili na terenu, već među stubovima Kraljevske palate. Tog sparnog dana krajem juna prošle godine, u baroknoj tišini Teatra di Korte, simbolično je otvoreno novo poglavlje Napolija.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Bio je to trenutak koji je, iako tih i gotovo ceremonijalan, najavio eksploziju emocija koja će tek uslediti. Ispostavilo se da je tog dana započeta sezona za pamćenje. Ona u kojoj će Napoli ponovo da oseti kako izgleda pobediti sve, biti najbolji, vladati Kalčom. Sezona u kojoj će se broj četiri, broj koji simbolizuje novi skudeto, sa ponosom nositi na dresovima, zastavama i srcima miliona navijača širom sveta.
Ali ova titula nije samo sportski uspeh. Ona je potvrda drugačijeg puta. Trase koja se ne oslanja na glamur i zvučna imena, već na timski rad, kontinuitet i pametne odluke. Napoli je postao šampion zahvaljujući jasnoj ideji, viziji rukovodstva i sposobnosti da prepozna prave ljude u pravom trenutku. I nema boljeg primera od Skota Mektominija.
Škot nije došao kao superzvezda, već kao radnik. Ali u njegovim venama, u svakom duelu, svakom uklizavanju i pasu, navijači su prepoznali ono što je ovaj grad uvek najviše cenio – borbenost i lojalnost. Mektomini nije “kupio” Napoli, on ga je razumeo i identifikovao se s njim. Baš zato se lako sjedinio s navijačima, s njihovom pričom, i s četvrtim skudetom.
Pošto je prethodnu sezonu završio u konfuziji i neskladu, Partenopeji je trebalo da pronađe novi identitet, a dolazak trenera Antonija Kontea bio je prvi korak ka stabilnosti. Međutim, ono što je Konteove ideje pretočilo u konkretne rezultate bio je dolazak momka koji ne traži svetla reflektora, ali čini da cela mašina funkcioniše.
Mektomini je stasao u Mančester junajtedu i predstavljao je prototip modernog veziste – visok, snažan, disciplinovan i taktički potkovan. Međutim, često je bio predmet podsmeha navijača koji su očekivali više spektakla, a manje prljavog posla.
“Znam da on ne puni naslovne strane, ali želim momka koji će dati srce za tim, koji zna kako da zatvori prostor i pokrene tranziciju. Mektomini je taj igrač“, rekao je Konte prilikom predstavljanja Škotlanđanina u Napulju.
I bio je u pravu. Mektomini se savršeno uklopio u sistem 4-3-3, često balansirajući između ofanzivnog veznog i osiguravajuće figure ispred štopera. Njegovo čitanje igre, sposobnost da neutrališe kreativce protivničkih timova, ali i da iznese loptu bez panike, činili su ga ključnim u Konteovoj ideji fudbala.
U Seriji A koja i dalje ceni defanzivni balans i taktičku disciplinu, Mektomini je brzo postao figura stabilnosti. U tandemu s Lobotkom ili Angisom, njegova uloga bila je jasna – zatvaranje prostora, dueli i povezivanje linija. Ali nije samo to donosio – s vremena na vreme, znao je i da zatrese mrežu.
Paradajz i bajka koja miriše na skudeto: Napuljska priča rekordera Mektominija
Posebno je značajan bio gol protiv Rome u derbiju juga Italije, kada je u 89. minutu presudio Vučici šutem s distance. Taj trenutak nije bio samo važan zbog bodova, već je simbolično označio Mektominijev uspon. Više nije bio samo radilica, već i čovek odluke.
Kad se podvuče crta, postigao je 12 golova i zabeležio šest asistencija u Seriji A. Još bitnije, broj osvojenih duela, oduzetih lopti i uspešnih pasova ga svrstava među najkonzistentnije veziste lige i nije čudo što je proglašen za najboljeg igrača prvenstva.
Napulj je specifičan grad. Strastven, emotivan, često ekstreman u reakcijama. I baš tu, u sredini gde su junaci Dijego Armando Maradona i Marek Hamšik, Mektomini je postao voljen. Ne zbog glamura, već zbog toga što se ne štedi, što uvek ostavlja srce na terenu. Navijači su ga prozvali “Lo Scozzese dal cuore Napoletano” – Škot sa napuljskim srcem.
Bivši fudbaler Mančester junajteda, 28-godišnji Mektomini, postao je ključni šraf tima pošto je Hviča Kvarachelija u januaru prešao u Pari Sen Žermen. Odlazak gruzijskog asa se nije osetio na jugu Čizme.
“Žrtva svakog pojedinačnog igrača u ovoj grupi je jednostavno neverovatna. Ovi ljudi to zaslužuju, jer su uz nas od prvog dana. Za mene je dolazak ovde i doživljaj svega ovoga kao san“, rekao je Mektomini za DAZN posle trijumfa nad Kaljarijem od 2:0, kojim je Napoli overio titulu.
U gradu ga navijači od milja zovu i McFratm, što je duhovita kombinacija Skotovog prezimena i reči Fratm, što na napuljskom znači “brate moj”. Mediji navode McNapoli…
“Italijanski mi je OK, mogu da razumem, ali za govor mi treba više samopouzdanja i nije lako. Mnogo je lakše kada pričam sa ljudima koji uopšte ne govore engleski. Osećam mnogo ljubavi“, poručio je Mektomini, i dodao da je upravo naučio reči “andiamo a festeggiare”, što znači “idemo da slavimo”.
Akrobata Mektomini aktivirao, Lukaku pokrenuo lavu iz Vezuva, Napoli je novi šampion Italije!
Dve godine posle euforije pod Lućanom Spaletijem i titule koja je prekinula decenije čekanja, Napoli se ponovo popeo na vrh, a Konte stekao status večnog pošto je jedini uspeo da sa tri različita tima osvoji Seriju A. Najpre sa Juventusom, zatim sa Interom i sada, čudesno, sa Napolijem. Ovaj put, sve je bilo drugačije. Bez napumpanih očekivanja, bez medijskog pritiska, sa timom koji je delovao kao kolektiv, a ne kao zbir pojedinaca. Bio je to povratak suštini – fudbalu koji pripada narodu, gradu, emociji.
Ova titula je pobeda jedne filozofije. Pobeda grada koji u fudbalu traži identitet. Pobeda ljudi koji i dalje veruju da rad, upornost i zajedništvo mogu da donesu najveće nagrade. I u toj slici, Mektomini ne stoji kao neko ko je “samo igrao dobro”, već kao stub svega što je Napoli postao.
Možda neki neće pamtiti svaki Mektominijev potez, ali sećanje na ovu sezonu u kojoj je jedan Škot postao heroj Napulja, trajaće zauvek. Za one koji su slavili, za one koji su plakali, i za one koji više nisu tu da vide četvrtu zvezdu kako sija nad gradom.
Bonus video:
srboljub.birmancevic
Čini mi se da je ova osvojena titula za Napuljce još važnija baš zato što nije bilo medijske pompe tokom plasmana Napolija u finale.
Goran Munic
Konte je jos jednom potvrdio o kakvom se stručnjaku radi