Dom izgubljenih i pronađenih

Betis ne samo da igra sezonu iz snova već je polako pretvara u istoriju. Klub sa juga Španije plasirao se u četvrtak veče u finale Lige konferencije, čime je ostvario najveći evropski uspeh. Put ka tom cilju bio je popločan borbom, verom, i fudbalom koji nosi prepoznatljiv potpis Manuela Pelegrinija, iskusnog stratega koji je uspeo da napravi tim sposoban ne samo da se takmiči, već i da pobeđuje na kontinentalnoj sceni.

Na stadionu Artemio Franki u Firenci, u revanš susretu polufinala trećeg po značaju evropskog turnira protiv Fiorentine, Betis je izborio remi 2:2 u produžecima, što je bilo dovoljno da, zahvaljujući pobedi u prvom meču od 2:1 na Benito Viljamarinu, osigura plasman u finale. Gol Abdea Ezalzulija u produžetku bio je presudan, ali i svojevrstan simbolični trenutak koji zaokružuje sezonu ispunjenu emocijama, naporima i preokretima.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Fudbalska bajka Betisa nije počela slavljem u Firenci, ona traje mesecima. U gradu koji polovično već živi za Betikose, proleće je obojeno zeleno-belim bojama, a ulice Sevilje odzvanjaju pesmama temperamentnih navijača. Ova kampanja već je zlatnim slovima ispisana u klupskoj istoriji, a finale protiv Čelsija 28. maja u poljskom Vroclavu može da je kruniše prvim evropskim trofejom.

Kada su Anhel Haro i Hose Migel Lopes Katalan preuzeli upravljanje klubom pre gotovo deceniju, njihova vizija delovala je daleko od konkretnih rezultata. Bilo je mnogo lutanja, promena i neuspešnih pokušaja. Betis je važio za jo-jo klub. Jedan od onih koji se dokopa La Lige, pa odmah ispadne u Segundu, i tako u krug. Ali sa dolaskom Manuela Pelegrinija leta 2020. godine, stvari su počele da se rapidno menjaju. Čileanski stručnjak uneo je red, stabilnost i, najvažnije – prepoznatljiv fudbalski identitet.

Danas je Betis klub koji igra dopadljiv i ofanzivno nastrojen fudbal, ali i tim koji zna kako da pobedi. Kombinacija iskustva, taktičke zrelosti i individualne klase igrača kao što su Isko, Antoni, Abde i Lo Selso stvorila je kolektiv sposoban da se nosi sa evropskom elitom.

Plasman u prvo kontinentalno finale nije došao lako. Grupna faza je donela razočaranje i sumnju usled osvojenog 15. mesta, ali je povoljan žreb u eliminacionoj rundi omogućio Verdiblankosima da se postepeno uzdignu. Trijumfi protiv belgijskog Genta, portugalskog Gimaraisa i poljske Jagjelonije stvorili su temelj za istorijski podvig. U svakom od tih sukoba, Betis je pokazivao karakter i stil koji krase velike.

Jedan od ključnih igrača Betisove fudbalske epopeje je Brazilac Antoni, koji je tokom zime stigao u seviljski tim na pozajmicu iz Mančester junajteda, gde nikada nije u potpunosti ispunio očekivanja. Na Old Trafordu su ga otpisali, navijači su mu se smejali, ali u Španiji – tačnije, u Betisu – pronašao je dom i samopouzdanje. Vihorni ofanzivac počeo je da liči na davnašnjeg sebe iz perioda u Ajaksu, kada je blistavim izdanjima naterao Junajted da na njega potroši 95 miliona evra.

Već po dolasku, Antoni je počeo da pravi razliku na terenu, kako u domaćem prvenstvu, tako i u Evropi. Prodori, driblinzi i odlučujući golovi – uključujući i onaj protiv Fiorentine – podigli su ga na status heroja. Navijači zeleno-belih ga nazivaju Antoni iz Trijane, aludirajući na jedan od najpoznatijih kvartova Sevilje, čime su mu jasno dali do znanja da je postao jedan od njih.

Nije slučajno što je posle golova trčao pravo u zagrljaj trenera. Odnos brazilskog krila sa Pelegrinijem odražava duh koji vlada u klubu. To je odnos poverenja, razumevanja i zajedničkog cilja. Antoni je samo najnoviji primer fudbalera koji je u Betisu oživeo karijeru. Pre njega to su učinili i Isko, Pablo Fornals, pa i Đovani Lo Selso. Svi redom su se “tražili”, i u Andaluziji se rehabilitovali, pronašli svoje pravo mesto.

Formula uspeha Betisa ne leži samo u taktičkom radu ili trenerovom autoritetu. Postoji i dublji razlog, a to je upravo kultura kluba. Betis je jedno od retkih mesta u vrhunskom fudbalu gde se igrač oseća kao čovek, a ne kao sredstvo za rezultat. Atmosfera u svlačionici, podrška iz kancelarija i strast sa tribina stvaraju ambijent u kojem igrači mogu da se izraze i razviju.

“Betis je jedan od retkih klubova koji igrače tretira kao ljude. Ovde se osećaš kao deo porodice. To je više od fudbalskog projekta. To nas čini opuštenim i motivisanim da klub učinimo još većim“, govorio je Ektor Beljerin još leta 2023.

Magični Antoni odveo Betis u finale i ostavio Firencu u suzama

Pritisak u Betisu je prisutan, ali nije toksičan. Navijači znaju da slave svoje heroje, ali i da ih kritikuju kada to zasluže – sve u duhu iskrenosti i pripadnosti. Stadion Benito Viljamarin je uvek pun, a energija sa tribina daje igračima dodatni impuls. Upravo ta ravnoteža između strasti i razumevanja ono je što čini Betis savršenim mestom za novi početak.

Uprava na čelu sa Harom i Katalanom ne samo da je stvorila ambijent, već ga i neguje. U kancelarijama Vediblankosa radi i legendarni Hoakin, simbol Betisa, čiji duh i dalje inspiriše mlađe generacije. Svi zajedno funkcionišu kao porodica, i tako se ponašaju prema igračima.

Pelegrini je posle plasmana u finale poručio da treba uživati, ali i upozorio da ekipu čeka još posla.

“Ostalo je još četiri utakmice do kraja sezone u La ligi i borimo se za mesto u Ligi šampiona“.

To jasno pokazuje da je cilj Betisa veći od jednog trofeja. Klub ne želi da bude slučajni učesnik velikih takmičenja, već stalni član evropske elite.

Pelegrinijev dolazak na Viljamarin označio je prekretnicu, a prethodni bezmalo petogodišnji rad danas donosi plodove. Čileanac je uspeo da stabilizuje tim, izgradi sistem i stvori zajedništvo. Pelegrinijeva harizma i fudbalska filozofija su zarazne i okupljaju sve, od igrača do navijača. Tako je bilo, uglavnom svugde gde je radio. Od San Lorenca, preko River Plejta, Viljareala, madridskog Reala, Malage, Mančester sitija i Vest Hema.

Betis nije više samo simpatični klub iz Andaluzije, sa juga Španije. Zeleno-beli su ozbiljan projekat koji gradi budućnost. Finale Lige konferencije je potvrda toga, a leto koje dolazi moglo bi da u osunčanu Sevilju nanese fudbalere koji će, poput Antonija, u Betisu pronaći novi početak. I u znak zahvalnosti ga vinuti u nove visine.

Naposletku, iz Sevilje, grada strasti i tradicije, Betis je poslao poruku celoj Evropi. Dokazao je da se isplati graditi temelje, verovati u ljude i stvarati atmosferu u kojoj fudbaleri postaju bolji, i kao igrači i kao osobe. Dobro se, obično, dobrim vraća.

Bonus video: