Dušan Vlahović i Juventus više nisu ista priča koja je nekada obećavala eksploziju. Srpski napadač naredne sezone neće nositi dres Bjankonera, iako su u Torinu do poslednjeg trenutka pokušavali da zadrže kontrolu nad situacijom i produže saradnju sa jednim od najboljih napadača svoje generacije. Sve je puklo tamo gde najčešće puca. Na novcu i očekivanjima.
Ključni dan zapravo nije doneo ništa novo, ali je potvrdio ono što se već dugo kuvalo ispod površine. Sastanak između Vlahovića i uprave Juventusa održan je juče, ali je okončan bez dogovora. Bez kompromisa i rukovanja koje bi promenilo sudbinu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Vlahović je došao sa zahtevima koje Juventus, u aktuelnoj strukturi i filozofiji štednje, jednostavno nije mogao ili želeo da prihvati. I tu je priča presečena. Saradnja će se završiti 30. juna, prirodnim istekom ugovora, bez produžetka, bez još jedne šanse za “pomirenje”.
Ni današnja Dušanova poseta Kontinasi nije promenila ništa. Srpski napadač se prema izveštajima sa Apenina pojavio u trening centru, uzeo svoje stvari iz ormarića i otišao oko podneva, bez novih razgovora i pokušaja da se bilo šta zakrpi. Kao da je time poručio da više nema povratka. Pregovori su ugašeni, a sa njima i poslednje iluzije da bi moglo da dođe do preokreta.
Lućano Spaleti, strateg Bjankonera, ovaj rasplet verovatno neće prihvatiti bez razočaranja. Rastanak sa Srbinom dugo je visio u vazduhu, a kormilar iz Toskane je u više navrata javno poručivao koliko mu znači Vlahović.
Najjasniji dokaz toga stigao je početkom maja, kada se Dušan vratio posle duže povrede i već protiv Verone zatresao mrežu, da bi zatim odlučio meč protiv Lećea i doneo Juventusu pobedu koja je nakratko održala nadu u plasman u Ligu šampiona. Spaletijeva reakcija posle utakmice bila je vrlo direktna.
“Ne može se igrati fudbal bez igrača sa njegovim karakteristikama. Dakle, bez fizički jakog, snažnog završnog igrača koji postiže golove“.
Bio je to kratak, ali vrlo jasan stav da je Vlahović tip napadača koji rešava situacije. To je bila refleksija onoga što se dešavalo na terenu. Spaletijevo poverenje u srpskog špica videlo se kroz odluke o sastavu – kada je bio spreman, Srbin je uglavnom igrao. Čak i uprkos povredama i pauzama, ostao je najefikasniji napadač Juventusa u kampanji.
Posle četiri i po godine, Juventus i Duci se razilaze, ostavljajući iza sebe utisak nedovršenog posla. Dušan nije postao apsolutni vođa ekipe, ali je ostao najkonstantniji strelac koji je Torino imao u tom periodu, i to je činjenica koja ne može da se ignoriše, koliko god emocije bile podeljene.
Gotovo je: Dušan Vlahović napušta Juventus
Od dolaska u Juventus, gotovo uvek je bio dvocifren u svim sezonama kada se gledaju sva takmičenja. Od onih prvih devet golova u drugom delu sezone 2021/22, plus 20 iz Fiorentine u prvoj polovini iste godine, stigao je do ukupno 68 pogodaka u crno-belom dresu.
Zauzima 22. poziciju na večnoj listi strelaca Stare dame, samo gol daleko od Fabricija Ravanelija, a ispred Gonzala Iguaina, Pavela Nedveda, Marija Mandžukića i drugih.
Statistika je jasna: 50 golova u Seriji A na 123 utakmice, 12 u kontinentalnim takmičenjima – od čega devet u Ligi šampiona – na ukupno 28 evropskih nastupa, još četiri u Kupu Italije na 13 utakmica i dva na Svetskom klupskom prvenstvu. Sve to na ukupno 168 utakmica na svim frontovima, uprkos čestim povredama.
Ipak, ono što je ostalo u vitrini je samo jedan trofej – Kup Italije. Malo za klub tog kalibra, još manje za ambiciju koja je Partizanovo dete dovela u Torino za 85,4 miliona evra iz Fiorentine. I tu počinje druga strana priče.
Vlahović nije došao u stabilan Juventus. Došao je u klub koji se menjao iz sezone u sezonu, koji je lutao između trenera, sistema i identiteta. Koji je tražio sebe dok je od Dušana očekivao da odmah isporuči vrhunsku verziju sebe. A to, u realnosti, retko prolazi bez posledica.
Početak je bio gotovo filmski. Pogodak odmah na debiju protiv Verone, pa gol u Ligi šampiona protiv Viljareala na prvi dodir. Euforija je bila realna. Ali onda je došao pad. Povrede, oscilacije, promašaji, timski neuspesi i brodolomi Stare dame koji su počeli da menjaju ton priče. Od spasitelja do mete kritika u razmaku od nekoliko meseci.
I tu se odnos sa tifozima Bjankonera pretvorio u klackalicu. Od aplauza do zvižduka, od vere do sumnje, pa opet nazad. Ispočetka. Bez stabilne linije i mirnog narativa. Sve na ivici.
Na kraju, ostaje utisak da se od Vlahovića tražilo više nego što je kontekst dozvoljavao. A istovremeno, i da Juventus nije uspeo da mu pruži okruženje u kojem bi mogao da bude ono što je trebalo. Golgeter i vođa.
Vlahović i Juventus se razilaze bez scene koja bi zaokružila ono što je trebalo da bude projekat, a postalo niz nedovršenih poglavlja. Svako nosi svoj deo istine i razočaranja.
Bonus video:
