Neminovna je bila rekonstrukcija odbrane Partizana prošlog leta. Evidentno je dosta škripalo tokom prolećnog dela u prethodnoj sezoni i jedan od prioriteta Aleksandra Stanojevića je bio da poboljša taj segment igre.
U moru pojačanja koja su stigla u defanzivi, među prvima je potpisan Nihad Mujakić, kog je 50-godišnji stručnjak odlično znao iz turskog šampionata. Ali, kako su crno-beli imali turbulentan period, isti nije zaobišao ni momka iz Sarajeva. Prvo je bio standardan, pa potom totalno skrajnut, a onda ga je Marko Jovanović vratio na mapu na šta mu je defanzivac uzvratio dobrim partijama, na koje se nadovezala i asistencija za pobedu u Pančevu.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Polivalentni defanzivac je u prazničnom intervjuu za Meridian sport izneo viđenje dosadašnjeg perioda u Partizanu, a podsetio se i nekih blistavih momenata iz karijere.
“Kada sam dolazio na pregovore, cilj je bio da se izbori Liga Evrope. Nažalost, ispali smo iz kvalifikacija, nije nam se poklopilo sve. Već tada je sezona krenula loše za nas. Počele su oscilacije, dogodio se i poraz u derbiju, pa promena trenera… Poražavajuće je što nismo uspeli makar da izborimo Ligu konferencija. Bio je nokdaun za igrače. Došla je i nova uprava, treba vremena za konkretne promene i podrške. Treba da zaboravimo ovu sezonu i krenemo jako u drugu.”
Dobro je Partizan startovao u Superligi, vezao tri trijumfa, a sunovrat na svim poljima ove sezone je krenuo od ispadanja protiv Lugana u kvalifikacijama za Ligu Evrope.
“Od Lugana je krenulo nizbrdo sve. Bili smo bolji, ali primili smo gol u 119. minutu. Malo kada pogledam, žreb nas nije ni puno pomilovao. Mogli smo da igramo sa Luganom, Gent i Dinamo iz Kijeva su jake ekipe. Ne izvlačim se na to, ali mogao je malo da nas pogleda. Derbi se završio onako kako niko od nije želeo. Izgubili smo utakmicu na najgori mogući način. I to pred našim navijačima. To je bila prekretnica. Poražavajuća stvar za Partizan.”
Iako je sa Miloševićem sarađivao u reprezentaciji Bosne i Hercegovine, dogodilo se da Mujakić bude totalno skrajnut dok je strateg iz Bijeljine bio na klup Partizana.
“Sa Savom sam imao dobar odnos, kod njega sam i debitovao u reprezentaciji. Imao je svoje planove, možda se nisam uklapao. Došlo je do sklanjanja iz ekipe. Želeo sam da mi Milošević kaže kakva je moja situacija, međutim, informaciju sam dobio od ljudi iz kluba. Samo sam hteo da to čujem od trenera, jer mislim da imamo korektan odnos, poštujem ga i zahvalan sam mu što me je afirmisao u reprezentaciji. Nosio bih se sportski i profesionalno sa njegovom odlukom.”
Ipak, status mu se promenio dolaskom Marka Jovanovića na klupu, koji ga je vratio u tim posle povrede Marija Jurčevića.
“Kod Stanojevića neki igrači nisu bili u prvom planu, pa se to okrenulo dolaskom Miloševića. Nadao sam se da mogu da dobijem šansu. Spremao sam se maksimalno za šansu, pružio mi je Marko Jovanović i želeo sam da pokažem da želim i zaslužujem da budem deo Partizana. Bili su malo skeptični što se tiče pozicije levog beka, jer im je bilo strano da to mogu da pokrijem. Ja sam tu poziciju igrao u reprezentaciji i prošlim klubovima, nije mi bilo teško da se adaptiram. Šta god mi se kaže ja ću uraditi, vojnik sam i u službi kluba.”
Videli smo momka rođenog 1998. godine da može da igra na štoperu i levom beku. Otkrio je u kojoj formaciji najbolje može da odgovori.
“Najviše mi odgovara kada se igra sa tri štopera. Nekako si više u napadu i dolaze do izražaja moje karakteristike. Protivničke ekipe tada traže prostor iza leđa, a ja tu dominiram zbog svoje brzine i mogu da se trkam sa protivnicima. Uvek ću izabrati da igram štopera, to sam ja. Počeo sam kao levi bek, ali zbog visine su treneri mislili da treba da se pomerim na štopera, međutim, odgovaram na zadatke na obe pozicije.”
Mujakić je bio u splitskom Hajduku kada je Marko Livaja potpisao za hrvatskog velikana, što je bila inicijalna kapisla za povratak navijača na tribine. Nečem sličnom se nadaju i u Humskoj, što bi pogurao povratak imena poput Stevana Jovetića, Adema Ljajića…
“Partizanu malo treba, jer je klub koji ima veliki broj navijača, kako u Srbiji, tako i van nje. Dokaz je kada je došlo do promene uprave koliko ih je došlo na stadion protiv Čukaričkog. Nama fale rezultati i evropske utakmice, kako bi se klub vratio. Što se tiče nekih imena, nije previše bitno ko će doći. Normalno, poželjno, ali najbitniji segment Partizana su rezultati, trofeji i evropska takmičenja.”
Defanzivac je ponikao u Sarajevu, sa kojim je osvojio duplu krunu. Te sezone je proglašen i za najboljeg mladog igrača Premijer lige Bosne i Hercegovine.
“To je jedan od najlepših perioda mog života. Kao što deca sanjaju u Srbiji sanjaju da igraju za Partizan, tako sam ja maštao o Sarajevu. San mi se ostvario. Loše smo se te sezone prikazali u Evropi, ali smo imali drugi način da se ispravimo. To je velika prednost. Osvajanje duple krune sa Sarajevom je ostvarenje dečačkog sna. Biti pred 30 hiljada ljudi u centru grada i slaviti titulu je neopisivo. Bili smo na balkonu i gledaš ljude ispod tebe. Uf, naježim se i sada kada se setim. Zamišljam kako bi sve izgledalo da se to desi u Partizanu. Mislim da bi sve ulaznice bile rasprodate.”
Opisao je i kako izgleda kada se pobedi u derbiju protiv najvećeg rivala – Željezničara.
“Jedna strana je plava, druga bordo. Zna se u kom dresu se sme gde hodati. To su čari derbija. Ljudi se šale međusobno ko će koga pobediti. Svi se spremaju po četiri, pet dana ranije za utakmicu. Ja sam iz Sarajeva i sve sam to osetio još od srednje škole, jer sam prvo išao kao navijač na utakmice. Kada kreneš iz hotela ka stadionu, jedni te vređaju, drugi te podržavaju. Ali to je normalno, budi u tebi neka osećanja. Teško je to sve objasniti, bio sam u obe situacije, i na terenu i na tribini. Plus kada dođe pobeda… Možeš zamisliti kakav je osećaj kada si u isto vreme igrač i navijač. Ne spavaš po tri dana, kakav god rezultat bio.”
Tokom šampionske sezone u dresu Sarajeva je prodat Kortrajku, kom se pridružio na leto. Ipak, nije slavno prošla epizoda u Belgiji, jer je više proveo po pozajmicama.
“Došao sam kod trenera koji nije imao tendenciju da gura mlade igrače. Mislio sam da će sve ići kako treba kada sam došao u Belgiju. Ipak, šef mi je rekao da malo stanem i da čekam strpljivo šansu. Klonuo sam onda mentalno, dobio sam dva meča da se dokažem i to spletom okolnosti, to je bila moja sezona. Imao sam ponude da odem u Tursku posle pozajmice u Hajduku, ali je Kortrajk odbio da me proda. Po povratku sam igrao sve pripremne utakmice, dao i gol protiv Klub Briža, a onda me je trener Luka Elsner pozvao i rekao da mu ne trebam dva dana pre kraja prelaznog roka. Nisam zaslužio to, ali on je imao drugačije viđenje. Krenule su i povrede posle toga, glava nije bila nameštena, razočaran sam bio.”
U to vreme je vlasnik Sarajeva i Kortrajka bio Malezijac Vinsent Tana, koji je držao i Kardif. Moglo se možda naslutiti da bi Mujakić završio u Engleskoj da je nastavio istim partijama u Belgiji kao u bordo dresu.
“Posle Cimirota sam prvi igrač iz Sarajeva koji je otišao u inostranstvo. Nisam imao neku euforiju, smatrao sam da mi je Belgija top u tom trenutku. Nisam ni razmišljao o Engleskoj. Bilo mi je bitno da igram u Belgiji, svideo mi se stil koji se gaji tamo. A dalje bi sve išlo svojim putem. Međutim, nije se sve ostvarilo.”
U Kortrajku je stekao prijatelje za ceo život, jer je svlačionicu delio sa Petrom Golubovićem, Jovanom Stojanovićem i Vladimirom Kovačevićem.
“To mi je bio spas u Belgiji. Sa njima sam provodio dosta vremena. I dalje smo u kontaktu. Stvarno su mi dosta pomogli, postali smo kućni prijatelji. Momci za primer, mogu samo da kažem reči hvale za njih. Mnogi se ne čuju kada promene klub, međutim, to kod nas nije slučaj. Puno znači kada imaš nekog ko priča tvoj jezik. Imaju grupice u inostranstvu i treba ti vremena da nađeš nekog svog po meri, ako nema Balkanaca.”
Bosna i Hercegovina je izvukla rivale u kvalifikacijama za Mundijal (Austrija, Rumunija, Kipar i San Marino), a svoje viđenje žreba dao je reprezentativac Zmajeva.
“Može da se igra, mi smo u Ligi nacija imali teške protivnike. Izvukli smo pouke, videli smo gde smo. Imali smo donekle sreće u žrebu. Ulazimo bez puno euforije, idemo utakmicu po utakmicu, pa ćemo videti dokle ćemo dogurati.”
U novembru prošle godine je odjeknula vest da je Samed Baždar izabrao da u budućnosti nosi dres Bosne i Hercegovine. Mladi ofanzivac je i debitovao u Ligi nacija.
“Bio sam sa Baždarom nekih mesec i po dana u Partizanu dok nije otišao u Saragosu. Bilo mi je drago kada je dobio poziv za reprezentaciju, jer je dobar momak i veliki profesionalac, što se vidi na terenu. Zadovoljstvo mi je što igra za Bosnu, družimo se van terena, biće veliki plus za našu reprezentaciju.”
Nema dilemu, voleo bi da bude među igračima koji će jednog dana vratiti šampionsku titulu u Humsku.
“Individualne želje te čine srećnim jedan, dva dana. Najveća želja je dok sam ovde da se osvoji neki trofej. Kada se uradi nešto grupno, više će se o tome pričati. Uvek sam za to da se nešto uradi zajedno sa ekipom. Moje ime će stajati tu zajedno sa ostalim momcima ako se uzme neki trofej”, poručio je Mujakić u razgovoru za naš portal.
Bonus video:
