“Evo me sa Mirkom sedim baš, sluša sve šta pričamo”, aludirao je Nikola Krstović na šmekera crnogorskog fudbala – Vučinića, proslavljenog u Lećeu, klubu u kom i sagovornik Meridian sporta trenutno igra.
Praktično su nerazdvojni poslednjih nešto više od godinu dana, a osim druženja u gradu sa obale Jadranskog mora, Krstović savete dobija i u reprezentaciji.
Da su sati sedenja sa Vučinićem urodili plodom – jesu, pa je povod za razgovor sa nekadašnjim fudbalerom Crvene zvezde bio nedavni, prvi het-trik u dresu Sokolova. U duelu poslednjeg kola Lige nacija, Crna Gora je prekinula niz od pet uzastopnih poraza, a junak prvog trijumfa Roberta Prosinečkog bio je Krstović, pošto je u Nikšiću praktično sam savladao moćnu selekciju Turske i “ukrao” joj plasman u elitnu diviziju Lige nacija.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Ne može bolje… Da daš tri gola ovako jakoj Turskoj. Pokvario sam im planove, jer im je bod protiv nas bio dovoljan za prvo mesto i srećan sam zbog toga. Baš jurim gol u prethodna dva, tri meseca, čak sam odmah iza Halanda po broju šuteva na utakmici i šansama. Iz svih pozicija pokušavam da pokrenem ekipu i sebe. Eto, stiglo je.”
Krstović het-trikom nokautirao Tursku
Ipak, celokupan utisak je izuzetno opor i gorak… Tek jedna pobeda i pet poraza, dovoljno za ubedljivo poslednje mesto i selidbu u treći rang takmičenja.
“Mislili smo da smo napokon spremni, došao nam je šamar u dve prijateljske utakmice, a potom i u Ligi nacija. To je ispod svakog nivoa, svako je bio bolji protivnik od nas i moram da kažem da nijedan meč nismo izgubili nezasluženo”.
Uzroka je verovatno mnogo, međutim, Krstović stavlja akcenat na hronične izostanke bitnih igrača u prethodnom periodu.
“Najviše nam probleme pravi nedostatak standardnih igrača. Nismo imali Stefana Savića nijednu utakmicu, Jovetića i Vešovića koji su povređeni, Janković isto nije sa nama i to je nešto što nam je glavni problem u poslednje vreme. Na svakom okupljanju imamo po bar četiri ili pet povređenih igrača. Radunović i Vukčević su posle treninga osetili povrede, nismo imali bekove. Pozvan je Gašević iz mlade reprezentacije, opravdao očekivanja i odigrao sjajno, ali, eto – ne pamtim da smo ikada bili kompletni otkako sam u reprezentaciji. Nesreća, šta da kažem”.
Pobednički mentalitet ga ne napušta čak i kada mnoge lađe tonu i ne nazire se neko svetlo iz tunela.
“Prošle godine smo u jednom trenutku bili na Evropskom prvenstvu, Srbija je gubila, mi vodili… Što ne bismo podigli naciju, da se opet oseti ta atmosfera, da svi dođu na stadion. Velika mi je želja da bar jednom u životu odem sa reprezentacijom na neko prvenstvo, žao bi mi bilo da ova generacija to ne uspe. Nadam se da će ova Turska da nas pokrene, da zasijamo u narednim kvalifikacijama, stvarno verujem da imamo kvalitet i hemiju, samo da ne bude povreda”.
Priželjkuje izdanak zaboravljene Zete iz Golubovaca neke lepše dane i blesak koji bi Crnu Goru opet naterao da postane fudbalska nacija, ali za to je potrebno dvoje – igrači i navijači.
“Nije isto kada je na stadionu nekoliko hiljada ili kada se sve trese… Znam da bi pobede mogle da ih vrate na tribine i da bi došlo više od 10.000. Fali nam to navijanje, osetili smo ga sada u Nikšiću, iako je padala kiša ceo dan, nije prestajala podrška i to je za poštovanje. Ne razumem zašto kada je lepo vreme i sija sunce, nećeš da dođeš na stadion nego sediš i piješ kafu”.
Kaže za sebe da je na terenu bezobrazan, dok je van njega prilično miran, a konkurenciji u dresu Crne Gore nema mesta – saigrače gleda kao braću i to je ono što ga čini srećnim.
“Videli ste prilikom proslave trećeg gola radovanje sa Mugošom… Ja na njega ne gledam na konkurenciju, već kao starijeg brata. Mnogo puta sam se žrtvovao zbog njega da bismo igrali zajedno u postavi, nije mi bio problem da odem na krilo da bi on bio u napadu. To niko ne zna, ali tako je kada imamo zajedništvo i grupu.”
Povratkom u Leće čekaju ga nove bitke u borbi za goli život, a na pitanje koliko je zahtevno biti napadač u ekipi defanzivne orijentacije – odgovara:
“Teško… Svaki bod nam je bitan, ne gledam svoj učinak, gledam da se spustim niže i pomognem saigračima. Ne razmišljam o sebi, prošle godine sam postigao devet, ove sezone tri gola. Okej, igram dobro, na nivou sam. Kada dođeš istrošen u završnicu ne možeš da budeš svež i smiren, ali doći će. Kao da je nekada omađijan gol. Ne mogu da ga iščupam i pomerim dva metra levo ili desno. Protiv Empolija smo odigrali drugo poluvreme kao nikada, sabili smo ih u šesnaesterac i ništa… Prečke, stative… Ludilo.”
Ne gubi nadu u bolje sutra, sezona nije odmakla ni do trećine, pa još nema mesta panici – kako za rezultate, tako i na ličnom planu.
“Tražimo te bodove, nismo izgubili ni od jedne ekipe koja se bori za opstanak. Imali smo Bolonju, Napoli, sve smo gubili po 1:0, mnogo nam fali “desetka” i žao mi je što je otišao trener, ali nadam se da ćemo sa novim biti i mi bolji. Najveći problem je što sam usamljen u špicu, znamo kakvi su Italijani, dovoljno jedan štoper da me uhvati pod ruku, drugi će da čisti sve. Adaptirao sam se na ligu, smatram da pružam bolje partije nego prošle sezone, stariji sam, tako da ne brinem za golove”.
Osim za porodicu, Krstović je i te kako vezan za Mirka Vučinića – sa kim je, kako kaže – velika privilegija razgovarati i provoditi vreme, ali neretko i dođu u “sukob”.
“On priča onako kako jeste, iako mu svaki dan kažem da nije ista situacija kada je pored sebe imao Teveza, Totija, Del Pjera. Znam šta on hoće, međutim nekada nije realno da ja u Lećeu napravim to… Svakodnevno mi daje savete, prizna i on često da nešto i nije moguće, eto… Stvarno mi mnogo pomaže, kako za fudbal, tako i van njega”.
Vreme je pred njim i ne razmišlja o daljim koracima. Bar, ne još neko vreme.
“Vidim sebe i dalje u Italiji, bilo je dosta priča tokom leta, ipak voleo bih da nastavim ovde, obezbedim opstanak još jedanput, pa ćemo da vidimo šta i kako dalje. To su moji planovi”.
Što se njega tiče, najslađe za kraj – Crvena zvezda. Jedan mandat nije završen onako kako se možda očekivalo, ali Krstović priču za naš portal završava obećanjem da će se vratiti.
“Sve sami šampioni, teško je… Pokazala je Zvezda u nekoliko navrata da može da se nosi sa njima, daje golove iako ih i prima. Kada bi imala više jakih utakmica u prvenstvu, mogla bi kroz godinu ili dve da napravi iskorak u Evropi. Opet, to su preskupe i kvalitetne ekipe, ali i pored toga uživam da ih pratim i gledam. Mnogo su napredovali kao klub, veoma sam srećan i vratiću se sigurno jednog dana kada dođe vreme”.
BONUS VIDEO:
kluka4002
Momak ima sjajnu sezonu iza sebe u klubu i u reprezentaciji , proradio je i igra odlično takav igrač bi Zvezdi uvek dobro došao
Goran Munic
Krle je sjajan decko, veliki zvezdas, i dalje mu je zao sto je prebrzo napustio klub