Nema besmislenije stvari u modernom sportu od utakmice za treće mesto na Svetskom prvenstvu. To je 90 minuta mučenja reprezentacija koje su sanjale o večnosti, a sada moraju da se vuku po terenu za utešnu bronzu koja nikoga ne zanima. Istorija pamti da su neke ekipe, poput Hrvata u Kataru ili Belgijanaca u Rusiji, znale da grizu za to treće mesto kao da im život zavisi od toga, ali to sada neće biti slučaj u subotu veče u Majamiju (23 časa).
Francuzi i Englezi su na Mundijal u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku stigli sa jednom jedinom idejom – da uzmu Zlatnu boginju i popnu se na krov sveta. Umesto toga, dobili su šamare u polufinalu i obavezu da odigraju meč koji apsolutno niko, od selektora preko igrača zapravo ne želi. To je sudar ranjenih zveri koje jedva čekaju da spakuju kofere, odu na plažu, odmore mozak i zaborave da je ovaj turnir ikada postojao.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Na papiru, ulog nije mali. Pobednik će završiti na pobedničkom postolju, a pojedinci će imati priliku da se uključe u trku za individualna priznanja. Međutim, stvarnost je potpuno drugačija. Ni Didije Dešan, ni Tomas Tuhel, niti njihovi igrači nisu želeli da budu deo ove priče, jer finale je bilo na dohvat ruke.
Francuska je veći deo turnira izgledala kao reprezentacija koja tačno zna kuda ide. Grupnu fazu je završila sa maksimalnim učinkom protiv Senegala, Iraka i Norveške, potom redom eliminisala Švedsku, Paragvaj i Maroko, da bi tek u polufinalu naletela na možda najbolju reprezentaciju prvenstva. Španija nije samo pobedila Trikolore. Nadigrala ih je, ugušila njihov ritam i pobedom od 2:0 u Dalasu ugasila san o trećem uzastopnom finalu Svetskog prvenstva.
Na drugoj strani, Engleska je doživela gotovo identičan udarac, samo na mnogo bolniji način. Tuhelov sastav je prošao grupu ispred Gane, Hrvatske i Paname, zatim eliminisao Demokratsku Republiku Kongo, Meksiko i Norvešku, a onda u polufinalu vodio protiv Argentine sve do završnice.
Gol Entonija Gordona nagovestio je finale. Onda je usledio slom. Enco Fernandez je izjednačio, Lautaro Martinez u nadoknadi glavom zakucao Englesku za zemlju i poslao Argentinu u finale.
Francuzi su ostali bez sna protiv bolje ekipe. Englezi su ostali bez sna kada su ga već gotovo dotakli. I zato će u Majamiju igrati utakmicu koju nijedni ni drugi nisu želeli.
Dešan nije pokušavao da sakrije razočaranje.
“Razočaranje je veliko, baš onoliko koliko su velike bile naše ambicije. Moramo da prihvatimo stvarnost. Drugog izbora nemamo. Naleteli smo na veoma kvalitetnu reprezentaciju koja je podigla nivo igre. Da li su oni bili toliko dobri ili smo mi bili ispod svog nivoa? Verovatno pomalo od oba. Nismo stigli tamo gde smo želeli. Nismo ostvarili cilj koji smo postavili”.
23.00: (1,95) Francuska (4,00) Engleska (3,75)
Ipak, Dešan ne želi da njegova reprezentacija utakmicu za treće mesto odradi samo zato što mora. Razlog je i više nego emotivan. Duel sa Engleskom biće njegov poslednji na klupi Trikolora. Posle Mundijala reprezentaciju preuzima Zinedin Zidan, čime će biti završena jedna od najuspešnijih selektorskih era u istoriji francuskog fudbala.
“Pred nama je još jedna utakmica. Nije ona koju smo želeli da igramo u nedelju, već ova u subotu. Naša obaveza je da damo sve od sebe. To je poslednji meč na turniru”.
Istovremeno, očekuje se da Dešan dobro promeša karte. Francuski mediji najavljuju između šest i sedam promena u startnoj postavi kako bi priliku dobili igrači koji su prethodnih sedmica uglavnom sedeli na klupi. To, međutim, ne znači da će motiv potpuno izostati.
Kilijan Mbape i dalje ima veoma ozbiljan razlog da odigra maksimalno. Kapiten Francuske sa osam pogodaka nastavlja trku sa Lionelom Mesijem u borbi za Zlatnu kopačku Svetskog prvenstva. Iza njega vrebaju Hari Kejn i Džud Belingem sa po šest golova, pa bi utakmica za treće mesto mogla da odluči i najboljeg strelca turnira.
Ako postoji čovek koji još teže podnosi eliminaciju od francuskog selektora, onda je to Tuhel. Nemački stručnjak nije izgubio samo polufinale, već i poverenje velikog dela engleske javnosti.
Tuhel je od srede uveče postao glavna meta engleskih medija. Do tog trenutka sve je izgledalo gotovo idealno. Engleska je vodila protiv Argentine, kontrolisala rezultat i bila na nekoliko desetina minuta od plasmana u finale. Onda je selektor odlučio da zatvori utakmicu.
Počele su izmene. Ofanzivci su ustupali mesto defanzivcima, linije su se povlačile sve bliže golu, a Argentina je dobila upravo ono što je čekala – posed i inicijativu.
Kada je Fernandez pogodio za izjednačenje, nervoza se uvukla u redove Gordog albiona. Nekoliko minuta kasnije Martinez je glavom poslao Argentinu u finale, a Englesku u utakmicu koju niko nije planirao da igra.
Od tog trenutka u Engleskoj je počela potraga za krivcem. Najviše prstiju bilo je upereno upravo ka Tuhelu. Zamerali su mu da je prerano počeo da čuva rezultat, da je povlačenjem ekipe praktično pozvao Argentince da krenu u završni juriš i da je sopstvenim izmenama razbio ritam koji je njegov tim imao skoro sat vremena.
Nemac, međutim, nije pobegao od odgovornosti.
“Ne kajem se zbog svojih odluka. Bili smo previše pasivni. Ako me pitate da li žalim zbog izmena koje sam napravio u tom trenutku, odgovor je – ne. Smatrao sam da je ekipi potrebna pomoć. Odluke sam doneo na osnovu instinkta, iskustva i želje da pobedimo. Nismo dobili rezultat kojem smo se nadali i za to preuzimam punu odgovornost. Više bih žalio da nisam pokušao ništa”.
Na konferenciji za medije pred duel sa Francuskom nije pokušavao da pronađe izgovore. Naprotiv.
“Najlakše je kada neko preuzme odgovornost. Ja je preuzimam. To nije problem. To je deo posla koji sam prihvatio. Niko drugi nije kriv. Ako tražite krivca, to sam ja. Ja sam glavni trener”.
Uprkos svemu, poručuje da njegova reprezentacija mora profesionalno da odradi poslednju utakmicu na turniru.
“Nijedan naš igrač nije želeo ovu utakmicu. Siguran sam da ni Francuzi nisu želeli da je igraju. Svi smo želeli finale. Ali ovo je Svetsko prvenstvo. Polufinale je veliki rezultat. Znam da danas niko ne želi to da čuje, ali mnoge velike fudbalske zemlje ispale su mnogo ranije”.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Istina je da će i Francuska i Engleska pokušavati da pronađu motiv tamo gde ga gotovo nema. Jedan od njih je istorijski. Francuska će četvrti put igrati meč za treće mesto na Svetskom prvenstvu. Bronzu je osvajala 1958. i 1986. godine, dok je 1982. ostala bez medalje posle poraza od Poljske.
Engleska će treći put pokušati da stigne do bronze, ali prethodna dva pokušaja nisu završena uspešno. Italija ju je savladala 1990, a Belgija 2018. godine.
Ni tradicija međusobnih duela ne donosi mnogo utehe. Dve reprezentacije sastale su se 32 puta, uključujući tri okršaja na Svetskim prvenstvima. Engleska je dobila prva dva – 1966. i 1982. godine, dok je poslednji duel pripao Francuzima u četvrtfinalu Mundijala u Kataru, kada su Trikolori golovima Oreljena Čuamenija i Olivijea Žirua slavili sa 2:1, uprkos pogotku Harija Kejna iz penala.
Ipak, teško da će iko večeras da razmišlja o istoriji, jer utakmica za treće mesto nosi neobičnu težinu. Pobednik će se popeti na pobedničko postolje, ali će misli će neizbežno lutati ka peharu koji će dan kasnije podići Španija ili Argentina.
Zato ovaj meč nikada neće imati draž finala. To je poslednja obaveza na turniru. Poslednje moranje. U fudbalu postoji mnogo utakmica koje svi žele da igraju. Ova nije jedna od njih.
Bonus video:
