Ruben Amorim, stvarno najgori

Ruben Amorim je u Mančester junajted stigao kao čovek koji treba da popravi ono što su drugi lomili godinama. Doveden iz Sportinga kao simbol promene, trener koji donosi ideju i identitet, trebalo je da prekine začarani krug pogrešnih odluka i promašenih sezona na Teatru snova.

Umesto toga, njegov mandat je samo produbio haos. Vreme ne može da se vrati. Prolazi još jedna sezona u kojoj je osvajanje šampionske titule misaona imenica. Zamišljena renesansa sa talentovanim portugalskim stručnjakom pretvorila se u još jednu neuspelu epizodu sa lošim rezultatima. Zapravo, najgorim.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Teško da u modernom fudbalu postoji trenerska pozicija koja nosi veći teret prošlosti i manje strpljenja od klupe Junajteda. Gigant sa Old Traforda nikako da se skrasi posle penzionisanja sera Aleksa Fergusona 2013. godine. Više od decenije klub luta sa izborom stratega. Redom su se pojavljivali Dejvid Mojes, pa Luj van Gal, Žoze Murinjo, Ole Gunar Solskjer, Ralf Rangnik, Erik ten Hag. Svi su dočekani kao rešenje, a ispraćeni kao neznalice.

Ruben Amorim je “poneo” pobednički pelcer iz Portugalije, ali se on nije primio na nestabilnoj engleskoj klimi i jednako takvoj poziciji u klubu koji ne može bez uspeha. Njegov boravak se završio kao još jedna fusnota u opširnoj knjizi postfergusonovskih razočaranja.

Amorimova avantura na Old Trafordu okončana je posle svega 14 meseci, pošto je postao najgori od svih koji su predvodili Đavole u ovom veku sa procentom pobeda od 38,1 odsto. Na 63 utakmice je ostvario 25 pobeda, 15 remija i čak 23 poraza, uz negativnu gol-razliku – 112 datih i 114 primljenih golova.

U Premijer ligi, Junajted je pod Amorimovim vođstvom dobijao manje od trećine utakmica – 15 pobeda u 47 mečeva, uz 19 poraza i mizernih 1,23 boda po utakmici, što je najniži prosek u klupskoj istoriji elitnog engleskog takmičenja. Klub je osvojio samo 58 bodova od njegovog dolaska, daleko iza Arsenala sa 103 boda, ali i Liverpula, Sitija, Aston Vile, Čelsija i Njukasla, čak i iza klubova poput Kristal Palasa, Brentforda, Brajtona, Bornmuta i Fulama.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih je Amorimov mandat ocenjen kao neuspešan jeste potpuni nesklad između uloženog novca i onoga što je viđeno na terenu. Tokom minulog leta, Junajted je potrošio oko 250 miliona evra, uključujući dolaske trojice skupih napadača, Mbeuma, Kunje i Šeška, ali oni do sada nisu potpuno opravdali poverenje.

Amorim nije uspeo da integriše pojačanja, niti da izgradi prepoznatljiv stil, a njegova filozofija sudarila se sa realnošću kadra koji nije bio skrojen po njegovoj meri. Iako je sezona bez evropskih takmičenja omogućila više vremena za trening i implementaciju ideja, napredak je bio spor, a strpljenje kluba dovedeno do ivice.

Portugalac je u Mančester stigao u novembru 2024. godine kao jedan od najcenjenijih mladih trenera u Evropi, pošto je Sportingu za obeštećenje dato oko 11 miliona evra. Njegov zaštitni znak bila je formacija 3-4-2-1, sistem na kojem je gradio sve svoje uspehe u Lisabonu. Međutim, pod pritiskom rezultata i okolnosti, Amorim je odustao od svoje ideje, prihvatio promene formacije i pokušao da se prilagodi.

Njegovo nezadovoljstvo klupskom politikom na tržištu postajalo je sve vidljivije, posebno u slučajevima poput odluke da se dovede mladi golman Sen Lamens umesto Emilijana Martineza iz Aston Vile, kojeg je trener izričito tražio.

Napetost između Amorima i klupske hijerarhije eskalirala je još pre Božića. Kritike su postajale sve direktnije, a vrhunac je usledio posle jučerašnjeg remija sa Lidsom.

“Došao sam ovde da budem menadžer Mančester junajteda, a ne samo njegov trener… Radiću svoj posao dok neko ne dođe da me zameni“, poručio je Portugalac.

Junajted bira vođu: Pet kandidata za trenersku fotelju

Te reči bile su otvoreni izazov upravi. Izvršni direktor Omar Berada i sportski direktor Džejson Vilkoks odmah su razmatrali smenu šefa struke, želeći samo da prespavaju pre konačne odluke. Prema navodima Skaj Sportsa, problem nije bio isključivo u formaciji 3-4-3 ili 3-4-2-1, već u Amorimovom odbijanju – kako je klub to doživeo – da se prilagodi razvoju ekipe i okolnostima.

Ironično, samo dva i po meseca ranije, Amorim je imao punu podršku klupskog suvlasnika, sera Džima Retklifa.

“Mislim da je Ruben izuzetan mladi trener. On je odličan menadžer i verujem da će ovde ostati još dugo. Ponekad ne razumem štampu. Oni žele instant uspeh. Misle da je to kao prekidač – pritisneš i sutra je sve savršeno“, govorio je Retklif u oktobru 2025.

Ipak, sve se brzo srušilo. Prema ugovoru, Mančester junajted će Rubenu Amorimu da isplati kompletnu platu do isteka saradnje u junu 2027. godine. Portugalac je zarađivao oko 7,5 miliona evra godišnje, što znači da će za preostalih 18 meseci da inkasira oko 11,1 milion evra. Kada se tome doda obeštećenje plaćeno Sportingu, jasno je da je i finansijski ceh ove epizode ogroman.

Ruben Amorim je stigao kao nada, a otišao kao simbol nemoći. Umesto da obnavlja Junajted, njegov mandat je dodatno razotkrio slabosti i dubinu krize velikog Junajteda. Zamišljena renesansa pretvorila se u najgoru epizodu u eri posle Fergusona.

Bonus video: