Trčao od siromaštva, stigao do Zagreba i pao nadomak Mundijala: Poslednjih 100 metara iz pakla za jordanskog Juseina Bolta

Jordanska fudbalska bajka biće bez jednog od njegovih najneobičnijih talenata. Ibrahim Sabra, momak kojeg u domovini u šali nazivaju jordanskim Juseinom Boltom, bio je na spisku putnika za istorijsko Svetsko prvenstvo. Napadač zagrebačke Lokomotive, koji je jednako lako osvajao atletske staze i fudbalske terene, trebalo je da bude jedan od aduta Žamala Selamija na Mundijalu. Umesto toga, samo nekoliko dana pre početka turnira, pokidao je ligamente kolena i gledao kako mu se najveći san ruši pred očima.

Njegova priča, međutim, nikada nije bila obična. U njoj ima svega. I siromaštva, porodične borbe, suspenzije, neposlušnosti, atletskih medalja, spektakularnih golova i vrtoglavog uspona od prašnjavih terena Sahaba do Evrope.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Sabra je rođen u Sahabu, gradu nedaleko od Amana, mestu koje nije poznato po velikim sportskim pričama. Odrastao je u porodici kojoj je fudbal bio prilika za bolji život. Prve korake napravio je u omladinskoj školi Jordan Najtsa, a vrlo brzo njegov talenat prepoznao je Al Vihdat, najveći i najtrofejniji klub u zemlji.

Još kao dečak odskakao je od vršnjaka. Bio je brži, eksplozivniji i fizički dominantniji, ali ono što je mnoge ostavljalo bez teksta nije bilo samo to što ume sa loptom. Tokom 2023. godine dogodila se scena kakva se retko viđa u profesionalnom sportu. Jordanski atletski savez poželeo je da u svoje redove dovede fudbalera. Da ga vrbuje i prebaci u svoje jato.

Sabra je, gotovo iz radoznalosti, nastupio na Otvorenom prvenstvu Jordana u atletici. Nije bio član nijednog atletskog kluba, nije imao specijalne pripreme niti ozbiljan trenažni proces. Pravilnik takmičenja dozvoljavao je svakome da učestvuje, a on je rešio da okuša sreću. Rezultat je šokirao sve prisutne.

Osvojio je prvo mesto u sprintu na 100 metara sa vremenom od 11,4 sekunde, a zatim i na 200 metara, koje je istrčao za 24,1 sekundu. Odjednom, fudbaler je postao državni prvak u atletici, a nacionalni savez odmah je pokušao da ga privoli da “obuče” reprezentativni dres. Ipak, Ibrahim nije imao dilemu.

“Za 100 metara trebalo mi je oko 11,5 sekundi. Zanimljivo, uopšte nisam trenirao za tu trku. Istrčao sam je jednom u životu, bez prave pripreme… Atletika je popularan sport u Jordanu, doduše ne kao fudbal koji je ipak broj jedan. Ne, nisam razmišljao o atletskoj karijeri, već sam se u trci okušao samo zato što volim da isprobavam različite stvari. Dobro se, recimo, snalazim i u plivanju. Kako god, moj život definitivno je fudbal“, otkrio je Sabra u intervjuu za Jutarnji.hr.

Ta rečenica najbolje opisuje njegov karakter. Mogao je da bira između dve karijere, ali je odabrao onu koja bi mogla da mu pomogne da promeni život svoje porodice. I pored toga, Sabrin put nije bio pravolinijski. Dok je igrao za mlađe kategorije Al Vihdata, dobio je priliku da ode na probu u Dubai, u redove Šabab Al Ahlija.

Želja da napravi veliki iskorak bila je toliko jaka da je na put krenuo bez dozvole svog kluba, koji je u tom trenutku igrao važno omladinsko prvenstvo. Kazna je stigla brzo i bila je brutalna – šest meseci suspenzije.

Za mladog igrača to je moglo da znači kraj karijere pre nego što je ozbiljno i počela. Ipak, porodica je stala iza njega. Njegov otac poslao je zvanično pismo izvinjenja Al Vihdatu, a klub je 24. oktobra 2022. godine odlučio da mu pruži drugu šansu i ukine suspenziju. Bio je to trenutak koji je promenio sve.

Samo dva meseca kasnije Sabra je promovisan u prvi tim, a nedugo potom je potpisao je profesionalni ugovor i kako je sezona odmicala sve više je pokazivao zbog čega ga smatraju jednim od najvećih talenata koje je Jordan izbacio poslednjih godina.

Evropa nije dugo čekala. Turski Geztepe doveo ga je prošlog leta za 150.000 evra i vezao ugovorom na četiri godine uz mogućnost produžetka saradnje. Sabri nije bilo potrebno mnogo vremena da se predstavi novoj publici. Pogodio je protiv moćnog Bešiktaša samo 39 sekundi pošto je ušao sa klupe, i to makazicama.

Sredinom februara ove godine usledio je novi korak. Prešao je na pozajmicu u zagrebačku Lokomotivu kako bi dobio veću minutažu. Prvi gol za Lokomotivu postigao je protiv Varaždina, a već narednog kola pogodio je i mrežu Hajduka na Poljudu.

U tom trenutku delovalo je da je pred njim godina iz snova. Evropski fudbal počeo je ozbiljno da obraća pažnju na njega, a Jordan je prvi put izborio plasman na Svetsko prvenstvo. Sabra je trebalo da bude deo generacije koja će ispisati istoriju. I onda okrutna sudbina.

Na jednom od poslednjih treninga pokidao je ligament kolena. U trenutku je nestalo sve ono što je godinama gradio. Umesto da sa saigračima putuje na najveću fudbalsku smotru planete, ostao je da vodi najtežu utakmicu, protiv psihe i sopstvenog tela.

Za mnoge je Sabra samo talentovani napadač zagrebačke Lokomotive. U Jordanu je mnogo više od toga. On je momak koji je mogao da bude reprezentativac u dva sporta, državni prvak na atletskoj stazi i lider fudbalske reprezentacije.

Zbog toga ga tamo već odavno ne zovu samo Ibrahim Sabra. Za njih je on jordanski Jusein Bolt sa kopačkama.

Bonus video: